Menu 021

Titanik i biznis: Firma koja prodaje stvari sa Titanika hoće sa dna da izvadi radio-prijemnik, Amerika je protiv

Da li je etički zarađivati od prodaje stvari sa Titanika koji je potonuo pre više od jednog veka?
BBC 27.01.2021. | 18:53 > 19:00
katastrofa "Titanika", illюstraciя
Getty Images

Da li je etički zarađivati od prodaje stvari sa Titanika koji je potonuo pre više od jednog veka?

Da li je u redu izložiti takve predmete u javnosti?

Kompanija RMS Titanic Inc. zaradila je milione na predmetima izvađenim sa britanskog broda, a kažu da na taj način doprinose čuvanju sećanje na žrtve.

Ali, nisu svi tog mišljenja.

Argumenti za i protiv

Kompanija RMS Titanic Inc. od 1993. godine ima ekskluzivno pravo da izvadi na površinu ono što je ostalo sačuvano na brodu Titanik.

Ovog puta, oni žele da iz radio sobe potonulog broda izvade jedinstveni bežični telegraf proizvođača Markoni (Marconi) pomoću koga je sa Titanika poslat signal za pomoć u noći kada je Titanik potonuo.

Međutim, vlada SAD se se protivi tome.

U kompaniji kažu da uređaj mora da bude izvučen sa morskog dna kako bi se potomci sećali katastrofe.

Vladini pravnici insistiraju da trup Titanika ne treba otvarati, jer se u njemu i dalje nalaze posmrtni ostaci poginulih.

Međutim, u stvari je sve mnogo složenije i zanimljivije od običnog spora oko pljačke grobnica.

Savezni apelacioni sud u Ričmondu, u američkoj državi Virdžinija, razmatra žalbu koju je u junu podnela savezna vlada.

U skladu sa pravnim statusom kompanije prema Titaniku, za svaku ekspediciju potrebna je sudska dozvola suda iz Virdžinije.

Pored toga, kompanija RMS Titanic Inc. nema pravo da otvori oplatu broda, a u julu 2000. godine okružni sud je već odbio da joj izda dozvolu za to.

"Titanik" otplыvaet iz Sautgemptona, 10 aprelя 1912 goda
PA
Titanik kreće iz Sauthemptona na svoje prvo i poslednje putovanje, 10. aprila 1912. godine

Početkom ove godine, kompanija je najavila da planira da izvadi predajnik iz radio-sobe Titanika i zatražila dozvolu suda.

U pratećoj dokumentaciji, RMS Titanic Inc. navodi da je za poslednjih 20 godina deo broda gde je radio-soba jako oronuo, te da otvaranje broda neće prouzrokovati gotovo nikakvu štetu trupu kao celini.

Sud je to dozvolio.

U maju je sudija Okružnog suda u Norfolku Rebeka Bič Smit donela presudu da kompanija ima pravo da izvadi radio-transmiter, uz što manja oštećenja trupa.

„To će obogatiti nasleđe koje je ostalo iza nenadoknadivog gubitka Titanika, nasleđe poginulih i preživelih", obrazlagala je sudija odluku.

Međutim, u celu stvar se umešala i savezna vlada, koja je uložila žalbu u junu.

Njihovi advokati kažu da bi otvaranje Titanika predstavljalo kršenje međunarodnog sporazuma, gde se navodi da su ostaci broda spomenik poginulima i da su od izuzetnog međunarodnog značaja.

Ovaj sporazum je potpisan 2003. godine, a stupio je na snagu tek 2019.

U njemu se navodi da prilikom ekspedicija ne sme da se dođe do oštećenja Titanika.

Sudija Rebeka Smit uzela je to u obzir u svojoj odluci.

Ona je zaključila da je plan operacije u skladu sa uslovima sporazuma.

Iste uslove propisuje i američki zakon usvojen 2017. godine, a u slučaju pozitivne odluke suda, možda će biti potrebno da se ekspedicijom upravlja putem međunarodnih kanala.

U prilog čuvanju je i zvanični stav još jedne potpisnice sporazuma, Velike Britanije.


Titanik postaje deo okeana


Britanija je zainteresovana za očuvanje ostataka Titanika u njihovom sadašnjem stanju.

Britanski zamenik ministra za saobraćaj Nusrat Gani rekao je tokom putovanja u Belfast u januaru 2020. godine da će se Ujedinjeno Kraljevstvo zalagati za poštovanje ugovora.

London namerava da preduzme dodatne mere za zaštitu Titanika zajedno sa ostalim severnoatlantskim zemljama.

Kompanija RMS Titanic Inc. već je imala neuspeli pokušaj podizanja jednog dela broda.

Drugi fijasko

Potopljeni Titanik otkriven je 1985. godine.

D. Majkl Haris, stanovnik Floride, uspeo je 1987. godine da se spusti do njega.

Njegov otac, autor nekoliko dokumentarnih filmova o Titaniku, bio je opsednut idejom da pronađe potopljeni brod.

Sin je krenuo očevim stopama.

Među sponzorima prvih Harisovih ekspedicija bio je i vlasnik jedne od najvećih mreža za prodaju automobila marke BMW zastupništva u Sjedinjenim Državama, Džordž Tulok, koji je kasnije sa Harisom osnovao RMS Titanic Inc.

Od kraja osamdesetih, Haris i Tulok su se mnogo puta spustili do broda u batiskafu, koji im je iznajmio Francuski okeanografski institut IFREMER, kao koorganizator ekspedicija.

replika lestnicы s "Titanika" v Belfaste
Getty Images
Fotografija prikazuje repliku stepeništa sa Titanika u Belfastu

Ekspedicije na Titanik pokazale su se unosnim poslom.

U jednoj od prvih, 1987. godine, Haris i Tulok uspeli su da izvade 1.800 predmeta, čiju vrednost su sami procenili na više od 50 miliona dolara.

Sedam godina kasnije, njihova kompanija je na američkom sudu dobila ekskluzivno pravo da sa dna vadi predmete iz određenih delova broda, iako je i pre toga zapravo imala monopol nad Titanikom.

Bacili su se na posao.

Kompanija RMS Titanic Inc. je 1996. godine najavila svoj prvi ambiciozni plan da podigne na površinu čitav odeljak broda težak više od 10 tona u prisustvu 2.000 gledalaca.

Međutim pokušaj koji su toliko reklamirali nije uspeo. Vreme iznad mesta na kome je potonuo Titanika naglo se pogoršalo i odlučili su da deo odvuku bliže u smeru Njufaundlenda.



Ali ni to nisu uspeli da urade.

„Juče, oko tri sata noću, deo od zarđalog metala težine 11 tona otpao je sa tegljača i pao nazad na dno. Razlozi još uvek nisu jasni, ali su se, očigledno, dva od četiri cilindra koja su podigla plovilo otkinula i čitav odeljak je potonuo", zapisao je 31. avgusta 1996. dopisnik Njujork Tajmsa koji je prisustvovao pokušaju premeštanja dela broda.

Ovaj neuspeli pokušaj nije značajno uticao na budućnost kompanije.

Devedesetih godina im je dobro išlo - 1998. su imali 10 miliona dolara prihoda i četiri miliona dobiti posle poreza, a 1999. godine otvoren je prvi muzej sa stalnom postavkom.

Kompanija je povećala i proširila svoj izložbeni portfolio.

RMS Titanic Inc. je tokom godina prerastao u holding Premier koji je organizovao izložbe na druge teme, uključujući poznatu anatomsku izložbu Razotkrivanje tela (Bodies Revealed), koja je 2013. posetila i Beograd.

Premier je 2018. bio prisiljen da proda deo predmeta, proglasivši bankrot.

Kritičari su optužili holding za namerni bankrot, jer mu je omogućio da zaobiđe zabranu kršenja integriteta kolekcije sa Titanika.

Kompanija RMS Titanic Inc. čuva ogromnu kolekciju predmeta sa potonulog broda.

Samo onaj deo koji putuje u muzeje širom sveta ima skoro dve hiljade artefakata, a kompanija je vlasnik 5.500 predmeta.

Eksponati kao što su fragmenti stepeništa, prsluci za spasavanje, srebro i zlatni novčići, lične stvari putnika i ostalo posuđe, uspešno se izlažu širom sveta.

Stalne izložbe prikazuju se u Las Vegasu i Njujorku.

Međutim, Markonijev radio prenosnik bio bi pravi biser u ovoj kolekciji.

„Neopevani heroji"

Poslednяя radiogramma, peredannaя s "Titanika" za minutы do ego gibeli
Getty Images
SOS, SOS, tonemo veoma brzo. Putnike smeštaju u čamce za spasavanje - poslednja radio poruka preneta sa Titanika nekoliko minuta pre nego što je potonuo.

Markonijev radio-predajnik, preko koga se odvijala sva komunikacija, je pravi „neopevani heroj" priče o Titaniku.

Bez obzira što su nam sve poruke poznate, on i dalje ima veliku kulturnu vrednost, smatraju u kompaniji RMS Titanic Inc.

Tokom krstarenja, njegovi operateri, Džak Filips i njegov pomoćnik Harold Brajd, redovno su na kopno i drugim brodovima slali „markonigrame" u formi Morzeove azbuke.

Ovi telegrami su sačuvani do danas.

Jedan od njih kaže: „Nema bolesnih, sve je u redu. Obavestite sve koji su zainteresovani za poker."

„Sjajno putovanje, divan brod", piše u drugom.

Brod je najnovije vesti primao putem telegrafa.

U noći katastrofe, britanski brod Kalifornijan (Californian) nalazio se blizu Titanika i pokušavao je da upozori njegovu posadu na sante leda, ali je Filips je bio previše zaokupljen prenosom poruka putnika na kopno.

Zbog blizine brodova, prenos sa broda Kalifornijan zagušio je prenos sa rta Rejs, sa kojim je Titanik razmenjivao informacije.

„Umuknite, umuknite, zauzet sam. Radim sa rtom Rejs", presekao je upozorenje Filips.

Nakon toga je radio-operater broda Kalifornijan otišao na spavanje, a sat vremena kasnije Titanik je udario u santu leda.

telegramma s "Titanika"
Getty Images
Radio poruka sa broda Olimpik, u kojoj se objavljuje prijem za poziv u pomoć sa Titanika

SOS signal je 1912. godine još uvek bio novina.

Signal CQD ("Come Quick Danger" - „Dođi brzo opasnost") bio je ustaljeniji.

Operateri Titanika su prvo poslali baš tu poruku.

Zatim su odlučili da pošalju i tada novi SOS signal, napola u šali, sugerišući da im je ovo poslednja prilika da ga isprobaju.

Filips i Brajd su koristili oba signala, ali ih brod Kalifornijan, koji se nalazio samo nekoliko nautičkih milja od Titanika, nije čuo.

Prvi je signal primio parobrod Karpatija (Carpatia), koji je bio udaljen 58 milja.

Karpatija je stigla tri sata kasnije.

Do tada je već bilo poginulo oko 1.500 putnika Titanika.

Uprkos činjenici da je, kada je evakuacija započela, Filipsu bilo dozvoljeno da napusti radio-sobu i mogao je da pobegne poput kolege Brajda, on je junački ostao na mestu.

Nastavio je da šalje signale za pomoć sve do trenutka kada je na Titaniku nestalo struje, tri minuta pre nego što su ga poklopile ledene vode Atlantika.


Čudovište iz Loh Nesa - da li je misterija rešena


Oplata i preminuli

Da se trup Titanika danas brzo raspada, potvrdio je prošle godine i tim nezavisnih stručnjaka.

Ipak, sudija Smit je stala na stranu kompanije, rekavši da bi predmeti sa Titanika trebalo da budu dostupni javnosti i da trup neće biti ozbiljno oštećen.

Predsednik kompanije RMS Titanic Inc. Breton Hančak kaže da protivnici kompanije pokušavaju da manipulišu emocijama.

Tužioci smatraju da je neetički otvarati Titanik, jer bi to moglo da poremeti ostatke preminulih.

„Takve tehnike se primenjuju kako bi se zadobila podrška javnosti. To kod svih izaziva emotivnu reakciju," kaže on.

„Naša kompanija se uvek prema ostacima Titanika odnosila kao prema arheološkom nalazištu i grobnici, sa uvažavanjem i poštovanjem", dodao je Hančak.

Savetnik kompanije, okeanograf David Galo takođe veruje da, najverovatnije, unutar broda nema više tela.

Meso su tokom sto godina pojele ribe i druge morske životinje, a kosti su verovatno odnele podvodne struje, kaže on.

Međutim, drugi naučnici se ne slažu.

„Moguće je da su unutrašnji delovi trupa, naročito u pramcu, koji je netaknut, sačuvani od uticaja sredine", izjavila je sredinom oktobra prošle godine američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu pri američkom Ministarstvu trgovine.

Brodolom je odneo oko 1.500 života, a u izolovanim prostorijama, gde nema promena pritiska i temperature, kao ni strujanja vode, tela mogu ostati očuvana vekovima, kažu stručnjaci.

Nos "Titanika", 1996
Getty Images
Prošle godine je tim međunarodnih stručnjaka zaključio da se trup Titanika brzo urušava

S druge strane, kaže Breton Hančak, trup broda se bukvalno urušava pred našim očima, pa je moguće da će pojedini predmeti zauvek biti izgubljeni ako ekspedicija bude odložena.

To posebno važi za predajnik, smatra on.

„Iako mnogi predmeti koji su ostali u Titaniku i oko njega mogu budućim generacijama da kažu mnogo toga o životima putnika, predajnik je jedini predmet koji može da ispriča priču svih koji su preživeli", kaže.

„Markonijev radio predajnik ostaje neopevani heroj ove tragedije - preživeli su spaseni zahvaljujući SOS signalu", kaže on.

Ranije je kompanija RMS Titanic Inc. planirala da obnovi uređaj i da ga učini biserom stalne postavke u kazinu „Luksor" u Las Vegasu, kao i da organizuje gostujuće izložbe u svetskim muzejima.

Ekspedicija je planirana za 2021. godinu.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest