Književnica i antifašistkinja Mitra Mitrović je na mnoga mesta stigla prva, ali se o tome se danas malo zna u Srbiji.
Ova učesnica Narodnooslobodilačke borbe 1945. godine, po oslobođenju, postala je prva ministarka u istoriji Srbije, ali je bila i jedna od prvih komunistkinja zatočenih u nacističkom logoru na Banjici četiri godine ranije.
„Ona spada u najistaknutije žene u političkoj i kulturnoj istoriji uopšte, a u komunističkom pokretu ona je svakako najznačajnija pojava, kao intelektualka.
„Mi imamo jednu kulturu zaborava, umesto pamćenja i ona je sve do nedavno bila predata zaboravu", kaže za BBC na srpskom istoričarka Latinka Perović, koja je i lično poznavala Mitrović.
Perović navodi da je Mitrović ženama danas važna, jer je bila i feministkinja.
„To možemo pratiti od početka njene politizacije kada dolazi na studije", kaže Stanislava Barać sa Instituta za književnost i umetnost.
Mitrović je bila i među prvim komunističkim disidentima, posebno kada je sredinom pedesetih javno, jedina uz Vladimira Dedijera, stala u odbranu tad već bivšeg supruga Milovana Đilasa.
„Ona se solidarisala sa Đilasom, ali ne kao njegova bivša supruga, već programski i ideološki", navodi Perović.
Zbog ideološkog suprotstavljanja neprikosnovenom lideru partije Josipu Brozu Titu, Đilas će mnoge godine provesti u zatvoru, a za Mitru Mitrović to je povratak životu - van partije i reflektora.
Preminula je 4. aprila 2001. u 89. godini.
Tek nedavno grupa istoričara mlađe generacije otrgla ju je, kaže Latinka Perović, polako od zaborava i počela da se bavi njenom ostavštinom.
Jedan od njih je i Veljko Stanić, koji piše da „život Mitre Mitrović teče u znaku iznuđenih i izabranih raskida".
Od rastanka sa patrijarhalnim životom porodice u kojoj je odrasla i karijerom književnice od koje je privremeno odustala do rastanka sa životnom ljubavlju Milovanom Đilasom i na koncu, raskidom sa revolucionarnim komunističkim pokretom.
„Iako nesumnjivo jaka žena sa značajnim revolucionarnim angažmanom i krupnom biografijom, čiju su egzistenciju nosile i kidale snažne strasti, nad Mitrom Mitrović lebdela je senka promašenosti i prokockanog života.
„Autobiografiju neće završiti, a u javnom životu neće učestvovati", navodi Stanić, koji se podrobno bavio njenim dosad neobjavljenim zapisima o tridesetim godinama.
Ko je Mitra Mitrović?
Rođena je 1912. u Užičkoj Požegi, kao jedno od petoro dece železničara i domaćice.
Iako joj je otac umro za vreme Prvog svetskog rata, majka je uspela da odškoluje svu decu.
„Oni su svi završili fakultete, brat Živan bio je poznati, takođe zaboravljeni, novinar Politike.
„To prosto izgleda neverovatno, da je ta žena samohrana podigla tu decu i svi su bili orijentisani levo, kritički, antifašistički, negovali su tu buntovničku tradiciju", navodi Perović.
Kaže da će kasnije i Đilas u memoarima o Mitrinoj majci pisati sa velikim divljenjem.
U jesen 1930. Mitra upisuje studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
U dodiru je sa bogatom literaturom i priključuje se levo orijentisanim, kako se tada zvalo, progresivnim omladincima.
„Orijentisala se prema pripremi revolucije koja je za njih bila nada, iluzija, utopija, ali to je to vreme.
„Kao što kažu Francuzi, vreme nas određuje, a Mitru je to vreme odredilo", navodi Perović.
Tad upoznaje i Milovana Đilasa, mladog komunistu, sa kojim ubrzo počinje i vezu.
Mitra Mitrović i godinu dana stariji Đilas su pripadali generaciji koja je odrastala u diktaturi posle 1929. godine.
„Oni su otkrivali trulost građanskog društva u početku, kako je to opisivao (hroničar) Milan Stojimirović, njegovu pohlepu, bogaćenje, površnosti.
„Iako sam nije bio levičar, Stojimirović je govorio da budućnost pripada toj levičarskoj omladini", kaže Latinka Perović.
Šestojanuarska diktatura je period apsolutističke vladavine kralja Aleksandra I Karađorđevića u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca koji je trajao od 6. januara 1929. do septembra 1931.
Zabavljanje dvoje ilegalaca obeležio je i njegov odlazak na robiju 1933. godine.
Da bi se pozdravili, došla je u sudnicu pravo s polaganja poslednjeg ispita, a pre diplomskog, piše Veljko Stanić.
Venčali su se u maju 1937. i posle rata dobili ćerku Vukicu.
Setnja -Mitra Mitrovic sa suprugom / Beograd krajem 30ih pic.twitter.com/wCkCoCLyWu
— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) December 18, 2017
U proleće 1934. godine policija prvi put hapsi i Mitru, tad mladu SKOJ-evku, članicu Saveza komunističke omladine Jugoslavije.
„Radila je konspirativne poslove, održavala veze „sa instruktorima koji su dolazili iz inostranstva", putovala u unutrašnjost prenoseći ilegalni materijal u koferu sa duplim dnom, glumeći bezbrižnu gospođicu u vozovima u kojima se kretala.
„Njena veza sa partijskim rukovodstvom bila je Vukica Mitrović, koja je na Mitru ostavljala snažan utisak i po kojoj će, mnogo kasnije, Mitra svojoj kćerci dati ime", piše istoričar Veljko Stanić.
Pošto je u to doba Komunistička partija bila zabranjena, Mitra je sarađivala sa legalnim građanskim glasilima.
Taj prozor ka publici iskoristiće 1936. kada osniva Ženu danas- magazin za žene u kojima će pod maskom ženskih tema otvoreno zastupati najpre antifašizam, a kasnije i revolucionarne ideje.
Ključni događaj odigrao se godinu dana ranije na međunarodnom planu kada je osnovan Narodni front, međunarodna koalicija levičarskih partija protiv rata i fašizma.
U to vreme Mitra je već diplomirala, a u partiji ima dvogodišnji staž.
„Osnivanje časopisa Žena danas Mitra je smatrala životnim projektom.
„Kroz formu ženskog lista i prosvećivanja žena, promovisani su antifašizam, antiimperijalizam i borba protiv kapitalizma", navodi Barać.
Iako mu je takav bio sadržaj, taj list je formalno imao određene vlasnice iz buržoaskog, građanskog društva, koje su bile prihvatljive za cenzore.
„Ideja je bila da se obraćaju ženama, da se bore za pravo glasa, za jednake nadnice, pitanja vaspitanja dece, prava na abortus i da na taj način pridobijaju najšire slojeve.
„I on jeste dopirao do njih, jer je čitan na sastancima sindikata ili određenih sekcija", ističe Barać.
List Žena danas je izlazio do 1940. godine kada je 30. broj zabranjen.
„Mitra i njene saradnice su sve vreme igrale igru sa cenzurom i bile svesne da svaki broj može da bude zabranjen.
„U to vreme cenzori su dolazili da pregledaju svaki odštampani broj, pa bi bio puštan u distribuciju u zavisnosti od toga šta cenzor kaže", opisuje Barać.
Da je i vlastima bilo jasno da se na taj način kuju planovi za revoluciju, pokazuje podatak da je mnoge saradnice časopisa policija hapsila i ispitivala o tome šta su radile na sastancima redakcije.
Nemačka okupacija i početak rata aprila 1941. donosi nove vrste iskušenja i hapšenja.
Mitra Mitrović je prva komunistkinja zatočena u nacističkom logoru na Banjici.
Dovedena je 16. jula 1941, ali je uz pomoć partijskih saboraca uspela da pobegne iz pritvoreničke bolnice 28. avgusta iste godine, navodi istoričarka Ljubinka Škodrić u knjizi Žena u okupiranoj Srbiji 1941-1944.
„Pružanje otpora u logorima i pokušaji bekstva nisu bili naročito česti.
„Dešavalo se da logoraše zahvati osećaj bezizlaznosti i apatije, naročito usled slabosti tela koja se prenosila i na duh".
Ipak, zbog toga što je komunistima život u logorima bio najugroženiji, oni su pokušavali da se bekstvom domognu slobode.
„Na taj način spasene su i Mitra Mitrović i Ivanka Muačević, porodilja koja je iz zatvoreničkog odeljenja izbavljena sa bebom, četiri dana nakon porođaja", navodi Škodrić u knjizi.
O Mitri Mitrović kao opasnoj ženi, koja je smogla hrabrosti da pobegne iz logora, pišu i stranci na Tviteru.
Mitra Mitrovic
— Vaccinated Fíonn
Serbian Resistance, WW2
Feminist, Politician & Philosopher
University Lecturer, as Nazi invaded Yugoslavia, she was arrested. Every time escaping prison.
Led female partisans in opposing the Holocaust. Led the anti-fascist movement.
Known as “Dangerous Woman” pic.twitter.com/e9aZMA3Lsv
.jpg "Telo žene pronađeno u automobilu u centru Sremske Kamenice")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar