Zašto okeani postaju tamniji

Više od petine svetskih okeana postalo je tamnije u poslednje dve decenije, prema istraživanju Univerziteta u Plimutu, u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Proces poznat kao „tamnjenje okeana" dešava se kad promene najgornjeg sloja okeana otežavaju svetlu da se probije kroz vodu.

Ovaj gornji sloj – zvani „fotička zona" – dom je za 90 odsto morskog života i ključan za održavanje zdravih svetskih biohemijskih ciklusa.

Studija, objavljena u Global čejndž bajolodži, pokazala je da je između 2003. i 2022. godine 21 odsto svetskih okeana postalo tamnije.

Zašto se menja boja?

Veruje se da se razlozi tamnjenja okeana svode na faktore kao što su izmene u cvetanju algi i promene u temperaturi površine vode, prema istraživanju.

Tamnjenje se često viđa u obalskim regionima gde se voda bogata hranljivim materijama izdiže na površinu, a pojačane padavine odnose poljoprivredni otpad i talog sa kopna u more, potpirujući cvetanje planktona.

Epizode obilnih padavina su sve češće i intenzivnije na mnogim mestima širom sveta izazvane klimatskim promenama.

Na otvorenom okeanu, tamnjenje bi moglo biti povezano sa temperaturom površine mora, što bi moglo dovesti do pojačanog blokiranja svetla od planktona.

Koje oblasti su pogođene?

Studija je pokazala da je više od devet odsto okeana – oblast slična veličini Afrike – doživelo smanjenje svetla za više od 50 metara.

Još 2,6 odsto okeana doživelo je smanjenje za više od 100 metara.

Studija takođe beleži da su najznačajnije promene u dubini fotičke zone viđene na vrhu Golfske struje, i u Arktičkoj i u Antarktičkoj oblasti – oblastima planete koje doživljavaju naglašene promene zbog narušene klime.

Tamnjenje je takođe široko rasprostranjeno u obalskim oblastima i zatvorenim morima, između ostalog i u Baltičkom moru.

Studija ukazuje da tamnjenje okeana nije ograničeno samo na obalske oblasti, već da pogađa i otvorene okeane.

Međutim, ne tamne svi delovi okeana, prema ovoj studiji.

Oko 10 odsto okeana je u istom periodu postalo svetlije.

Prema autorima studije, ova pomešana slika odražava složenost okeanskih sistema i mnogih faktora u igri koji utiču na bistrinu vode.

• Okeani rekordno topli, posledice po planetu strašne, kažu naučnici
• Rekordno topla godina menja okeane
• Postignut istorijski sporazum o zaštiti okeana posle 10 godina pregovora

Kako to utiče na morski život?

Iako precizne implikacije promena nisu sasvim jasne, mogao bi da bude pogođen veliki broj morskih vrsta i ekosistema na planeti, tvrde naučnici.

„Istraživanja pokazuju da je površina okeana promenila boju u poslednjih 20 godina, potencijalno kao rezultat promena u zajednicama planktona", kaže doktor Tomas Dejvis, docent očuvanja mora na univerzitetu.

„Ali naši rezultati pružaju dokaze da takve promene izazivaju široko rasprostranjeno tamnjenje koje smanjuje količinu okeana dostupnu životinjama gde one mogu da računaju na sunce i mesec za preživljavanje i razmnožavanje."

Ovaj gornji sloj vode je dom za većinu morskog života i mesto gde biljni organizmi zvani fitoplanktoni vrše fotosintezu.

Ovi mikroskopski organizmi čine osnovu lanca ishrane, a mogu se naći blizu površine vode jer im je potrebno dovoljno sunčevog svetla za fotosintezu.

Zbog ovoga mnoga morska stvorenja love i razmnožavaju se u fotičkim zonama, gde postoji obilje hrane.

Fitoplanktoni takođe generišu oko polovine kiseonika u atmosferi i ključni su za ugljenični ciklus i okeanski život.

'Istinski razlog za zabrinutost'

Doktor Dejvis kaže da tamnjenje okeana može imati uticaj na vazduh koji udišu ljudi, ribu koju oni jedu i sposobnost sveta da se izbori sa klimatskim promenama.

„Naši nalazi predstavljaju iskren razlog za zabrinutost."

Profesor Tim Smajt, šef za nauku pri Morskoj biohemiji i opservacijama u Morskoj laboratoriji Plimuta, kaže da bi neke morske životinje kojima je potrebno svetlo mogle da se približe površini kao posledica ovih promena.

To bi dovelo do većeg nadmetanja za hranu i druge resurse.

„To bi moglo da dovede do suštinskih promena u čitavom morskom ekosistemu", kaže profesor Smajt.

Kako je studija sprovedena?

Za potrebne studije „Tamnjenje svetskih okeana", istraživači su analizirali skoro dve decenije satelitskih podataka zajedno sa naprednim modelovanjem okeana.

NASA-ini podaci iz Okeanske kolor mreže – koji dele svetske okeane u piksele od 9 kilometara – omogućili su istraživačima da prate promene na površini okeana u svakom od piksela, dok je algoritam osmišljen za merenje svetlosti u morskoj vodi korišćen za procenu dubine fotičke zone na svakoj lokaciji.

Solarni i lunarni modeli zračenja takođe su korišćeni za istraživanje kako varijacije i uslovi svetla – i tokom dana, i tokom noći – mogu uticati na morske vrste.

Promene u nivoima svetla tokom noći bile su manje nego tokom dana, ali su i dalje bile ekološki značajne, pokazala je studija.

Pogledajte zašto Dejvid Atenboro misli da su okeani među najvažnijim mestima na planeti

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
• Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
• 'Nemo' se smanjuje usled zagrevanja okeana - alarm za uzbunu