Borci za zaštitu voda iz Srbije i regiona poručili su u subotu, 10. aprila na protestu u centru Beograda da je „počeo ekološki ustanak".
Već nekoliko godina traje bitka ekoloških aktivista protiv izgradnje malih hidroelektrana za koje tvrde da uništavaju reke i životinjski svet u njima i nanose veliku štetu eko-sistemu, a ujedno traže i čistiji vazduh koji je godinama unazad prilično zagađen u celom Balkanu.
„Danas nam je potreban - ekološki patriotizam", poručio je pesnik Ljubivoje Ršumović na skupu ispred Skupštine Srbije.
Ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, a Ministarstvo i ostali nadležni resori u Vladi posvećeno, odgovorno i transparentno rade, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović povodom protesta ekoloških udruženja u Beogradu.
„Mi smo u velikom bedaku, zbog neke vizije i neke provizije postajemo građani drugog reda", rekao je Zoran Kostić Cane, pevač grupe Prtibrejkers.
„Bez vode nema slobode, a ona se truje non-stop, bez zemlje nema hrane, bez vazduha nema života,(…).
„To sve odlazi od nas zbog nekog profita i neke nesvesnosti - seče se grana na kojoj sedimo.
„Ovo nema veze sa politikom ili bilo čim, već ima veze sa opstankom čoveka na ovim prostorima", poručio je okupljenima Cane.
Ne treba dozvoliti „da nam se deca rađaju bolesna", dodao je.
„Mi drugu zemlju nemamo, mi smo odavde, ovo je naša dimenzija".
Tridesetdvogodišnji Nikola Rakić je na protest došao sa devojkom Milicom Andrić sa željom da ljudi shvate da ima „dosta drugih ljudi koji slično razmišljaju".
„Ostatak kad vidi koliko ljudi ima ovde, to će samo da se širi.
„Pohlepa je najveći problem, da ne ulazim u politiku, ali državni aparat i ljudi bi za keš pregazili preko mrtvih", kaže Nikola za BBC na srpskom.
Milica dodaje da su došli da „podignu ustanak".
„Problem je što, nažalost, ljude koji vode ovu državu vozi novac, vozi moć, oni će za to sve nas da žrtvuju.
„Žrtvovaće i sebe i svoju decu, ne znam da li oni o tome razmišljaju.
„Ako se nastavi ovo sa iskopinama litijuma (iz rudnika Jadar kod Loznice) ne znam kako oni očekuju budućnost i u čemu će njihova deca živeti".
„Ova zemlja je moje pravo, ova zemlja sam ja, ovaj vazduh sam ja i ne dam ga", zaključuje Milica.
Na vazduh se požalila i Beograđanka Vesna Sibinović koja živi u centru grada i želi da se i njen glas čuje.
„Imam alergije, ne na polen i to, već kako izađem napolje ja počinjem da kijam i da mi se sve sliva.
„Očigledno tu nešto nije u redu", kaže Vesna za BBC.
Aleksandar Jovanović Ćuta iz Udruženja „Odbranimo reke Stare planine" rekao je na protestu da je u toku sveopšti napad na sve što je zdravo u ovoj zemlji.
„Došli smo da kažemo 'ne' onima koji svaki dan skrnave naše reke i našu prirodu.
„Ovde je više od 80 ekoloških organizacija iz cele Srbije, to su ljudi koji su u poslednjih desetak dana zajednički sastavili zahteve. Ja se pitam od koga mi to zahtevamo i šta", upitao je Ćuta pokazujući na zgrade Narodne Skupštine.
Ekološke organizacije napravile su dokument sa 13 zahteva državi u vezi sa ekološkim problemima.
Između ostalog i sa propisi budu usklađeni sa najvišim standardima životne sredine, da ljudi stalno budu informisani i obrazovani o ekologiji, da se očuvaju vodna dobra i da svi udišemo zdrav vazduh.
Traže i da sve šume budu zaštićene, da bude zaustavljanja seča u zaštićenim područjima i pošumljavanje, kao i da bude obustavljena gradnja i revizija, kako navode, štetnih postrojenja i projekata - mini hidroelektrana (MHE).
Zbog izgradnje takvih energetskih postrojenja u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije, do sada je organizovano niz protesta.
Na ekološkom protestu u januaru 2019. godine u Beogradu rečeno je da je u Srbiji planirano je da bude više od 800 mini-hidroelektrana za koje su iz raznih pokreta i udruženja za zaštitu prirode rekli da su „ubice prirodnog sveta".
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je tada da je obišao 46 od do 90 do tada izgrađenih MHE i da njegov utisak je da je to što je učinjeno prirodi - strašno.
Procenat električne energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja je mizeran - 2-3 odsto ukupne električne energije Srbije, ukazao je Ristić.
„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju", kaže profesor Ristić.
Ističe da bi njihova izgradnja dovela do uništenja kako rečnog korita, tako i živog sveta, remećenja režima podzemnih voda i slabljenje izdašnosti izvora.
Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je ranije da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana mogao da bude ozbiljno ugrožen.
„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE", rekao je Simonović.
Većina malih hidroelektrana koje su izgrađene u Srbiji ili koje se tek grade su derivacionog tipa.
Grade se u brdsko-planinskim predelima, kod vodotoka sa velikim padovima, a pojedine su napravljene u zaštićenim prirodnim područjima, kao što su nacionalni parkovi i parkovi prirode.
U zemlju se ukopaju cevi i u njih se „uteruje" voda, čime se isušuje rečno korito, kažu stručnjaci.
Dešava se i da 80 odsto ili 90 odsto vode ulazi u cevi.
Ako bude napravljeno 500 mini hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka, upozorili su stručnjaci.
Nacionalno udruženje investitora MHE ranije je saopštilo da su sva takva postrojenja u Srbiji izgrađena „u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU".
Naveli su da su napravljena prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
„Sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dale svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole", tvrde iz Udruženja malih hidroelektrana.
Naveli su i primere iz drugih evropskih zemalja - Švedska ima 1.900 MHE, Norveška 2.250, Slovenija 350, Austrija 3.100, Švajcarska 1.000.
Izgradnja pojedinih MHE izazvala je burne proteste ekoloških udruženja, pre svih okupljenih u pokret „Odbranimo reke Stare planine", a bilo je i incidenata.
U selu Rakita u Opštini Babušnica u nekoliko navrata lokalno stanovništvo se sukobljavalo sa radnicima koje je investitor angažovao na gradnji ovog postrojenja na Rakitskoj reci.
Da je „pozitivno što postoji sve veći stepen svesti o neophodnosti zaštite životne sredine, što ranijih godina nije bio slučaj".
U saopštenju je poručila da će „ovu godinu obeležiti do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije".
Navela je da su svi problemi, od kvaliteta vazduha, divljih i nesanitarnih deponija, zaštite prirode, ali i nedostatka infrastrukture, pre svega kanalizacione mreže i prečistača otpadnih voda, „prisutni više decenija" i da će „u narednom periodu biti brže rešavani".
„Realizovaćemo projekte za poboljšanje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija.
„Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od pedeset gradova i opština.
„Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže", navela je ministarka.
Povodom novog ekološkog protesta, ona je rekla da „nikakvi zvanični zahtevi nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva".
„Ali činjenica da su stigli u medije, kako kaže, ipak govori o tome da se ova oblast koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca", kaže Irena Vujović.
Dodala je da su „građani svedoci šta smo sve uradili za samo pet meseci".
„Na nećemo stati dok ne ostvarimo krajnji cilj - da građani i sva deca u Srbiji imaju zdravu životnu sredinu kakvu i zaslužuju", rekla je ministarka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Ekolog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar