Hejt Sloveni i Balkan: Kako je himna Jugoslavije inspirisala borbu protiv govora mržnje

Sretnu se Srbin, Hrvatica i Bošnjakinja... I to nije vic.

Azra pazari u prodavnici i sreće mesara Duleta.

„Hejt Dule", pozdravlja ga.

„Hejt Azra", odgovara on.

Ako bi se razgovor između Srbina Duleta, Bošnjakinje Azre i kasirke Hrvatice Josipe dalje titlovao, bile bi potrebne beskrajne zvezdice, koje označavaju govor mržnje i psovke.

Upravo one su glavna karakteristika novog video spota bosanskog magazina Buka - Hejt Sloveni, još ste živi? - koji je objavljen kao nesvakidašnja kampanja protiv govora mržnje.

• Podeljena sećanja na Tita i Jugoslaviju
• U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije
• Kako je Jugoslavija slušala rokenrol

Kao inicijalna inspiracija za spot poslužila je pesma Hej, Sloveni, koja je gotovo pola veka bila himna nekadašnje Jugoslavije.

„Napisali smo stotine tekstova, uradili gomilu priloga i podkasta protiv govora mržnje na teritoriji bivše Jugoslavije", kaže za BBC Aleksandar Trifunović, direktor Buke.

„Ovoga puta smo odlučili da se protiv govora mržnje borimo kao što se vakcina bori protiv korona virusa - morate ubaciti delić virusa u vakcinu, da bi ona ubila virus.

„Tako smo i mi morali da ubacimo delić govora mržnje da bismo se borili protiv njega."

Za prvih 48 sati, od kako je emitovana reklama, na različitim kanalima ju je videlo oko pet miliona ljudi.

Sloveni i hejt

Magazin Buka nastao je u Banjaluci, ali pokriva medijski prostor celokupne bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

„Postjugoslovenski prostor je i dalje čudno povezan", kaže direktor Buke Aleksandar Trifunović.

„Tokom 1990-ih dali smo sve od sebe da živimo u novim republikama.

„Ipak, i dalje promišljamo šta se dešava sa druge strane plota. Pratimo vesti jedni kod drugih i interesujemo se za celokupno područje Balkana."

Dok su novinari Buke pratili medijsko područje Balkanskog poluostrva, u njemu su tokom godina nailazili na nebrojene primere govora mržnje i vređanja na nacionalnoj osnovi.

Ovakva javna scena u Bosni i Hercegovini je i dalje svakodnevnica, jer u njoj ravnopravno žive tri naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati.

„Godinama pokušavamo da ukažemo na govor mržnje, na internetu pogotovo", kaže Trifunović.

„To nam nije uspevalo. Svi tekstovi i druge zamisli su ostajali napisani praktično sami zbog sebe, nisu dobijali veću pažnju".

Onda se Trifunović setio, kaže, reklame koju je reditelj Predrag Ličina uradio 2020. godine za Milorada Pupovca, političara koji predstavlja srpsku zajednicu u Hrvatskoj.

Pupovac je tada kandidovao sopstvenu stranku - Samostalnu demokratsku srpsku stranku - na izborima u Hrvatskoj.

Naslov reklamne kampanje koju je Ličina uradio bio je Pupi je kriv za sve.

„Ličina je tada u reklamu stavio sve osude na račun Pupovca koje su mogle da se čuju u javnosti", kaže prvi čovek Buke.

„Praktično, podsećanjem na uvrede borio se protiv njih.

„Tako sam i ja shvatio kako možemo da se borimo protiv govora mržnje - samo ako čujemo kako on zvuči."

• Jugoslavija živi i igra košarku - ali samo u Dubaiju
• One su vratile Jugoslaviju u naše garderobere
• Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“

Zašto Hej, Sloveni

Patriotska panslovenska pesma nastala 1834. godine poslužila je kao ideja za opis razgovora koji nastaju dva veka kasnije, ali na društvenim mrežama.

Nekadašnja himna Hej, Sloveni u nazivu ima pozdrav, ali su idejni tvorci Bukine kampanje tom pozdravu dodali prizvuk govora mržnje na teritoriji zemalja koje su nekada bile jedna država.

Dobro poznat izraz - hejt - nastao je iz engleske reči hate, što znači mržnja.

Reč mahom koriste mlađe generacije, a kao deo slenga postoji i izraz „bacanje hejta" kojim se često može objasniti ponašanje na društvenim mrežama, kada se širi govor mržnje.

„Kada idete na gerila marketing, kao što smo mi u ovoj kampanji, gledate da iskoristite pojam koji je još bolje izbrendiran od vas - zato smo uzeli pesmu Hej, Sloveni", kaže Trifunović.

„Tako je jedan pozdrav kulminirao u hejt."

• Vređanje na internetu - kako da se zaštitite
• Poštuju li se u Srbiji digitalna prava građana
• Obrada ličnih podataka: nova pravila igre

Pesme se, dodaje on, većina ljudi koji su rođeni tokom 1970-tih dobro seća, ali je pitanje koliko je znaju mlađi.

„To je bila pesma ujedinjenja, koja nam se svima pod okriljem jednog prostora obraća.

„Tako smo i mi ovoga puta želeli da se obratimo svima, sa pozivom na odzverivanje.

„Da kažemo ljudima - nemojte više biti zveri na Fejsbuku, Tviteru, Jutjubu i drugim mrežama", kaže on.

Hej, Sloveni

• Panslovenska patriotska pesma koja je bila himna mladih sokolskog panslovenskog društva;
• Pesmu je napisao Samuel Tomašik, sveštenik, pesnik i istoričar 1834. godine dok je bio u poseti Pragu;
• On je navodno bio pod utiskom jer je nemački tada u Pragu čuo češće nego češki;
• Naknadno je u pesmu uključio sve Slovene i Hej, Sloveni je postala pesma koja je pozivala na udruživanje slovenskih naroda koji su mahom živeli u zemljama u kojima je vladala Austrija;
• Muzika je komponovana za Sveslovenski kongres u Pragu 1848. godine;
• Pesma je 1945. uzeta za himnu SFRJ, a korišćena je do raspada zemlje 1992. godine. Nakon toga je bila i himna najpre Savezne Republike Jugoslavije, pa Državne zajednice Srbije i Crne Gore do 2006. godine;
• Više se nigde ne koristi kao zvanična himna, ali je omiljena među jugonostalgičarima.

Hrvat ili Srbin - da li je to jedino bitno?

Idejni tvorci videa, magazin Buka, i sami su se nebrojeno puta našli na meti desničarskih napada.

„I sam sam doživeo pretnje smrću, kao i svi akteri spota", kaže Trifunović.

Glumac Goran Bogdan je hrvatske nacionalnosti, rođen je u Bosni i Hercegovini, a poslednjih godina je glumio u srpskim filmovima i serijama.

Srpskoj publici poznat je po serijama Senke nad Balkanom, Jutro će promeniti sve, Močvara, ali i filmu Otac.

• Jugoslavija i dalje postoji - na Tviteru: „Sve zemljaci, sve naši ljudi"
• Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
• Bela ćao - priča o pesmi čiji (samo) refren svi znamo

U različitim balkanskim medijima komentarisao je interesovanje za njegovu nacionalnost.

„Biti Hrvat ili Srbin, je l' to jedina stvar koja nas određuje?", postavio je on pitanje u jednom intervjuu.

Kako su reagovale mreže

Korisnici društvenih mreža su različito reagovali na kampanju.

Mnogi su je pozdravili.

Ovo je nakon mnogo godina - od „Nije tesko biti fin“ kampanje definitivno najbolja forma sa kvalitetnom porukom. Svaka cast za ideju. Pametnom dosta, sta cemo sa onim drugima?

— izVan (@ivcha1976) April 10, 2021

Svaka čast, odlični ste!