Jedna od najvećih vrsta orlova na svetu ima „gotovo nula šansi" da preživi uništavanje Amazonije i seču drveća u toj oblasti, tvrde naučnici.
Najnovija studija ukazuje da se ptica bori da nahrani mladunce u prašumi u kojoj čovek seče i uništava sve više drveća.
Oko 17 odsto Amazonije je uništeno u prethodnih 50 godina, a situacija se pogoršala poslednjih godina.
Amazonski orao je najveća ptica u Severnoj i Južnoj Americi, a poznat je po ogromnim kandžama koje mu služe za hvatanje majmuna i lenjivaca u krošnjama.
Amazonija se smatra „poslednjim uporištem" ovog grabljivca, a veruje se da gotovo 90 odsto pripadnika te vrste živi u ovoj oblasti.
Ova ptica je samo jednu među milionima životinjskih vrsta u Amazoniji čiji se geografsko stanište smanjuje, rekao je istraživač Karlos Perez, profesor nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Istočna Anglija.
„S obzirom na to da orlovi imaju najsporiji životni ciklus od svih vrsta ptica, njihove šanse za prilagođavanje u predelima gde je šuma sve manje su gotovo nula", rekao je on.
Mere očuvanja, poput premeštanja mladih orlova i dopne njihove ishrane, biće ključne za opstanak vrste, dodao je Perez.
Harpija orao (Harpia harpyja) jedan je od najvećih grabljivaca na svetu, a odrasle ženke mogu da dostignu težinu do 10 kilograma.
Ove ptice živele u tropskim šumama - od Centralne Amerike do severne Argentine, ali su danas gotovo da ih nema u većim delovima tih područja.
Uništavanje prašuma i lov ugrožavaju postojanje ove vrste.
Iako je ova vrsta zaštićena zakonom u nekoliko zemalja, među kojima su Brazil, Panama i Surinam, zaštitne mere je teško primeniti u udaljenim šumskim područjima.
U studiji koju je vodio doktor Everton Miranda sa Univerziteta KvaZulu-Natal iz Južne Afrike, istraživači su nadzirali 16 gnezda u amazonskim šumama u državi Mato Groso u Brazilu.
Takođe su koristili mape i Google Earth da izračunaju koliko je prašuma uništeno u područjima oko gnezda.
Fragmenti kostiju otkrili su da su se orlovi uglavnom jeli dvonožne lenjivce, majmune kapucine i sivim vunastim majmunima.
U pošumljenim područjima nisu pronašli alternativnu hranu, a mladunčad su hranili r
eđe.
U oblastima gde je stopa krčenja šuma između 50 i 70 odsto, tri orla su umrla od gladi, a u područjima sa krčenjem šuma većim od 70 odsto nisu pronađena gnezda.
Naučnici su izračunali da su područja koja su izgubila više od polovine drveća neprikladna za harije.
U tim oblastima ne mogu uspešno da podižu mlanduce.
Krčenje prašuma moglo je da prouzrokuje pad broja priplodnih parova za više od 3.000 od 1985. godine do danas.
Istraživanje je objavljeno u onlajn magazinu Scientific Reports.
Pratite Helen na Tviteru.
Pogledajte video o ribaru koji ja spasao orla
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
L
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar