Svima su poznate komične scene iz američkih filmova kada na putu od prodavnice do automobila, nasred parkinga, gomila namirnica poispada iz glomazne, braonkaste papirne kese.
Njihova primena u Srbiji je nešto drugačija, pa se tako, između ostalog, koriste za pakovanje čokolade i kafe prilikom posete prijateljima i rodbini, prilikom dostave hrane po gradskim naseljima i kao ambalaža za kokice i hleb.
„Papirne kese se proizvode od prirodnog polimera - celuloze, koji je biorazgradiv, odnosno degradira se prirodnim putem u razumnom vremenu od nekoliko dana, tako da ne škodi kvalitetu životne sredine", kaže za BBC na srpskom tehnolog Tihomir Kovačević naučni saradnik i načelnik odseka Tehnikum - Barič pri Vojnotehničkom institutu.
Iako isprva deluje da je papirna kesa u potpunosti bezbedno ekološko rešenje, njena proizvodnja i te kako može da našteti prirodi.
Proizvodni proces papirnih kesa zahteva mnogo energije i vode, stvara veću koncentraciju otrovnih hemikalija pri obradi prethodno posečenog drveta, a uz sve to, finalni proizvod se uglavnom upotrebi jednom, a potom baci.
„Najvažnije je da znamo da ništa što koristimo kratko i jednokratno ne može da bude i eko i održivo, pa ni papirna kesica", navodi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom Milja Vuković, istoričarka umetnosti i ekološka aktivistkinja.
Prvu mašinu za masovnu proizvodnju papirnih kesa izumeo je Amerikanac Frensis Kole 1852, dok je njegov sunarodnih Vilijam Gudejl za mašinu iste namene dobio patent sedam godina kasnije - 12. jula.
Administratorka Fejsbuk grupe „Za manje smeća i više sreće" Milja Vukovića iz Beograda voli papirne kese, ali se trudi da ih ne gomila jer ih već ima dovoljno kod kuće.
Novi primerci dolaze retko u njen posed i to isključivo u pekari i prilikom kupovine hrane na merenje, kada nema mogućnost korišćenja njenih višekratnih vrećica koje nosi sa sobom.
Ponekad u njenom domaćinstvu završe i velike papirne kese u kojima su upakovani pokloni.
Svu tu ambalažu, kao i onu od šećera i brašna, nastoji da koristi više puta, koliko god joj sam kvalitet i okolnosti to dozvoljavaju.
„U jednom trenutku sam zdušno prihvatila to da u njima gledam nešto što treba i može da se koristi višekratno i sada, pored mesta za plastične kesice, imam mesto u kuhinji gde ih držim i uzimam".
Prema istraživanju britanske Ekološke agencije iz 2006. godine, papirne kese moraju najmanje tri puta da se upotrebe da bi „imale niži potencijal za globalno zagrevanje" od jednokratne najlonske kese.
Najlonsku kesu, prema istoj studiji, potrebno je koristiti ponovo makar četiri puta, dok ta brojka kod pamučnog cegera iznosi 131, zbog velike količine energije koja se troši tokom proizvodnje.
Pogledajte video o kesama
Ako je papirna kesa oštećena ili masna i ne može ponovo da se upotrebi, najbolje rešenje je, naglašava Vuković, da se ne šalje na reciklažu, već da se „kompostira", odnosno da se od nje napravi „dragocena zemlja".
Ovo pravilo važi naročito ako su u pitanju takozvane natron kese „boje kartona".
Kompostiranje predstavlja proces biološke razgradnje organske materije i obogaćivanja zemljišta hranljivim materijama.
„To je odlična, izuzetno poželjna ekološka praksa - i individualno i javno, tj. komunalno kompostiranje je praksa čijem razvijanju treba što pre da se ozbiljno posvetimo", ističe aktivistkinja.
Ako je iskorišćena papirna kesa pocepana, Vuković preporučuje da se stavi na mesto za odlaganje papira za reciklažu.
Sa ekološkog aspekta posebno je problematičan celokupni put dobijanja papirnih kesa.
Njihova proizvodnja iziskuje seču šuma za šta se koristi teška mehanizacija koja troši neobnovljive izvore energije - fosilna goriva, objašnjava Tihomir Kovačević, nekadašnji istraživač saradnik u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta, na kome je i doktorirao.
Sagorevanjem ovih goriva oslobađaju se velike količine gasova, pre svega ugljen-dioksid, usled čega dolazi do prekomernog zagrevanja zemljine površine, odnosno do ,,efekta staklene bašte".
Posle obezbeđivanja sirovine sledi hemijska prerada drveta, pri čemu se, naglašava tehnolog, koriste „jako agresivne hemikalije" poput natrijum sulfida, natrijum hidroksida (kaustična soda), natrijum hipohlorit, vodonik peroksid i drugo.
„Pored toga, u procesu dobijanja celulozne pulpe troši se ogromna količina električne energije i vode", kaže Kovačević.
Dodaje da upravo u industriji papira nastaje najveća količina otpadne vode, čiji je „postupak tretmana jako skup".
Ekološka šteta delom može biti ublažena sađenjem novih šuma koje bi zamenile posečena drveća, što pomaže da se nadomesti efekat klimatske promene, jer drveće apsorbuje ugljenik iz atmosfere.
Sudbina papirnih kesa kada stignu u neko domaćinstvo u Srbiji je različita.
Kod većine ona brzo završi u kontejneru puna smeća, ali postoje i ljudi koji joj pronađu nešto kreativniju ulogu.
Tako je Marica Panić iz Kragujevca pokupila gomilu papirnih kesa sa posla, preostalih od dostave hrane i iskoristila ih za izradu ukrasnih korpica za uskršnja jaja.
„Trudim se da živim tako da sve ono što može da se reciklira ili ponovo upotrebi, da pronađem još neku namenu i iskoristim još neki put", govori Marica za BBC na srpskom.
Na ideju je došla uoči ovogodišnjeg Uskrsa, tražeći način da ukrasi trpezu tako da budu interesantna i njenom dvogodišnjem sinu.
„Te papirne kese sa posla su mi bile odlične jer niko neće da ih uzme, a u 99 odsto slučajeva se bace", ističe Kragujevčanka.
Od jedne kese, napravila je desetak korpica.
Maričine reciklirane minijature stigle su i do vrtića u koji ide njen sin, gde su svi mališani dobili po jedan primerak za sebe.
„Svi su bili prezadovoljni", dodaje ona.
Pored umetnosti, papirne kese u njenoj kući, služe i praktičnoj svrsi - za pakovanje sendviča i namirnica koje „ne smeju da stoje na vlažnom".
Možda bi im pronašla još neku namenu, ali je u tome sprečava odnos plastičnih i papirnih kesa po velikim marketima i prodavnicama u Kragujevcu, koji je ,,apsolutno na strani prvih".
„Sem u prodavnicama robe na merenje, kesa koje sam upotrebila od dostave hrane i ukrasnih kesa koje kupujemo, apsolutno se nigde ne upotrebljavaju.
„Prosto se iznenadim kada vidim da mi neko daje papirnu kesu", ljutito saopštava Kragujevčanka.
Mnogi ljudi kojima je stalo do zaštite životne sredine smatraju da je papirna kesa bolji izbor u odnosu na plastičnu, zbog čega se, u skladu sa okolnostima, neretko opredeljuju za nju ili neku drugu alternativnu varijantu.
Međutim, prema studiji iz 2011. godine koju je izradila Skupština Severne Irske, za proizvodnju papirne kese „potrebno je četiri puta više energije nego za pravljenje najlonske."
Kovačević navodi da su papirne kese i do sedam puta teže od plastičnih, što povećava troškove transporta i utroška goriva, te posledično pojačava negativni uticaj na životnu sredinu.
„Mehanički su lošijeg kvaliteta, cepaju se, maste se i nemoguće ih je reciklirati za ponovnu upotrebu.
„Vek trajanja im je kratak - u suštini su jednokratne.", naglašava doktor tehnoloških nauka.
On kaže da ako bi papirne kese zamenile plastične, potrošnja papira kao „ambalažne sirovine" povećao bi se za 32 do 35 hiljade tona.
Procenat reciklaže papira u Srbiji bi se tako smanjio za najmanje 20 do 30 odsto, pošto ovaj papir ne bi bio recikliran.
„Za proizvodnju jedne tone papira treba poseći 17 do 20 stabala starosti u proseku 17 godina.
„Dakle, za potrošnju papira u Srbiji bilo bi neophodno poseći više od pola miliona stabala godišnje", naglašava tehnolog pozivajući se na druge izvore.
„Ekološka prednost" papirnih kesa u odnosu na plastične ogleda se pre svega u tome što je biorazgradiva.
Papirne kese se razlažu od šest nedelja do tri meseca, dok je plastičnim kesama potrebno između 400 i 1.000 godina.
Plastične kese se prave najčešće prave od polietilena niske (LDPE) i visoke gustine (HDPE).
Polietilen je stukturno jednostavan polimer koji se dobija hemijskom reakcijom - polimerizacijom hemijskog jedinjenja - etilena.
Sirovinska baza polietilena je nafta.
Aktivistkinja Vuković kao jednu od mana papirnih kesa posebno izdvaja to što je njihov „proizvodni ugljenični otisak" veći od plastičkih.
Ugljenični otisak je merilo emisije gasova sa efektom staklene bašte svakog čoveka.
Proizvodnja jedne papirne kese emituje oko pet kilograma ugljen-dioksida, a tanka plastična kesa od polietilena visoke gustine (HDPE) oko 1,6, tvrdi Vuković.
„Dakle, papirne kese prirodu, u procesu proizvodnje, ,koštaju' više od proizvodnje plastične kese".
Iako mnogi misle da je ceger najbolje ekološko rešenje, aktivistkinja ističe da se tokom proizvodnje novog pamučnog cegera emituje 270 kilograma ugljen-dioksida.
Problem po životnu sredinu nastaje i ukoliko „papirna kesinca ne završi na recikliranju ili kompostiranju", već na deponiji gde tokom loše razgradnje doprinosi „emisiji ugljeničnih gasova".
Postoji nekoliko manje ili više prihvatljivih zamena za papirne, ali i plastične kese.
Poslednjih godina zastupljene su biorazgradive kese kojima se, objašnjava tehnolog Kovačević, dodaju aditivi na bazi prirodnog skroba.
„Ipak i tada zaostaju segmenti lanaca osnovnog polietilenskog lanca, koji predstavlja mikroplastiku koja je možda i najveći problem za životnu sredinu."
Njihova dobra strana je, dodaje, što su „reciklabilne", pa je sistemskim rešenjem sakupljanja, transporta i tretmana u deponijama za reciklažu plastičnog otpada moguće dobiti „materijal od koga se ponovo mogu dobiti kese".
Aktivistkinja Vuković smatra da je najbolje ekološko rešenje i zamena za plastične i papirne kese - ceger ili višekratna vreća za robu na merenje od recikliranog ili korišćenog tekstila.
„To je najbolje rešenje - višekratna upotreba torbi i vrećica koje su napravljene od odbačenog i polovnog tekstila koga ima svuda oko nas i to u velikim količinama", ocenjuje aktivistikinja.
„Mi smo, kao civilizacija, suviše proširili tu praksu jednokratnosti i to je nešto što jednostavno treba da promenimo što pre", zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar