Sladoled bi trebalo da vas rashladi, ali je u Izraelu on postao goruće pitanje.
Američki proizvođač Ben end Džeris razljutio je tamošnju vladu kad je odlučio da se povuče sa Zapadne obale i iz Istočnog Jerusalima - palestinskih teritorija pod izraelskom okupacijom.
Na ovim teritorijama živi oko 600.000 Jevreja, u naseljima koje Izrael gradi i proširuje još od rata iz 1967. godine.
Kompanija Ben end Džeris je saopštila da nastavak poslovanja tamo „nije u skladu sa njihovim vrednostima".
Stanovnici tih naselja i dalje će moći da nabave omiljeni ukus Ben end Džerisa u Izraelu, ukoliko to i dalje žele, gde će se njihovo poslovanje nastaviti.
„Sada znamo koji sladoled da NE kupujemo", tvitovao je bivši premijer Benjamin Netanjahu.
Ali koliko razlike može jedan takav potez da predstavlja?
Set Francman, pišući za Jerusalim post, umirio je čitaoce da Izraelci ne treba da brinu zbog međunarodnog bojkota.
Prema Francmanu, u izraelske tehnološke kompanije uloženo je „nekih 10 milijardi dolara samo u prvih pet meseci 2021. godine".
„Ako ovako izgleda 'bojkot'", napisao je on, „čovek prosto da se zapita kako bi Izrael izgledao bez bojkota."
Ovo, međutim, nije raspoloženje koje vlada u izraelskoj vladi.
Premijer Naftali Benet kaže da će oni „preduzeti energične korake" koji će imati „teške posledice, među kojima i pravne".
Razlog zašto je izraelska vlada naizgled zabrinuta povod je za slavlje među palestinskim aktivistima.
Potez slavnog proizvođača sladoleda oni vide kao važan korak u zapadnom glavnom toku.
„Ovo je od ogromne važnosti", tvitovao je zvanični nalog Kampanje palestinske solidarnosti.
„Istorijska plima se preokrenula."
Ben end Džeris ima nedvosmislenu snagu brenda.
To je jedan od najpopularnijih sladoleda na međunarodnom tržištu, sa prodajem od više od milijardu dolara širom sveta.
Kompanija je krenula kao malo, nezavisno preduzeće koje su osnovala dva američka prijatelja jevrejskog porekla, ali se su ubrzo proširili i na kraju ih je otkupio gigant potrošačke robe Unilever.
U SAD, mnogi Ben end Džeris doživljavaju kao simbol liberalne Amerike.
Kompanija aktivno podržava napredne ciljeve kao što su rasna ravnopravnost, borba protiv klimatskih promena i prava LGBT zajednice.
Tokom mandata Donalda Trampa, na tržište je izbacio novi ukus pod imenom „Pikan rezist" kao kritiku politike bivšeg američkog predsednika.
Aleks Kejn, novinar Džuiš karentsa, levo nastrojenog jevrejskog informativnog sajta u Americi, smatra da odluka Ben end Džerisa da povuče prodaju proizvoda u izraelskim naseljima „ima više implikacija po raspravu u SAD nego konkretnih materijalnih implikacija u Izraelu-Palestini".
„Ovo pokazuje da je među liberalima sve manje apetita za saučesništvo u okupaciji", tvitovao je on.
Prema palestinskim aktivistima na čelu pokreta Bojkot, lišavanje i sankcije (BDS), radi se o okupaciji praćenoj uslovima aparthejda.
Oni zahtevaju bojkot Izraela u celini, ne samo naselja, inspirisani anti-aparthejdskim pokretom na čijoj se meti našla Južna Afrika u prošlosti.
Izrael odbacuje optužbe u vezi sa aparthejdom, a BDS izaziva oštre reakcije.
Kao što je novinar Ben Dror Jemini napisao, „BDS je pretnja po samo postojanje Izraela".
Međunarodni bojkot južnoafričke robe i usluga je uzeo maha u godinama koje su prethodile kraju vladavine belačke manjine 1994, primoravši mnoge kompanije da povuku poslovanja iz države čiji režima je sprovodio aparthejd.
Bio je to pokret koji je potekao iz naroda i osamdesetih prisilio supermarkete da zabrane proizvode iz Južne Afrike.
Izvršio pritisak na banke da povuku svoja poslovanja iz zemlje i izolovao Južnu Afriku na međunarodnim kulturnim i sportskim dešavanjima.
Međunarodni poziv na bojkot prvi put je izrečen 1959. na londonskom sastanku, kad se Džulijus Njerere - budući predsednik Tanzanije - obratio britanskom narodu, rekavši da oni ne „traže ništa posebno".
„Od vas tražimo samo da uskratite podršku aparthejdu tako što nećete kupovati južnoafričku robu", dodao je on.
Danas palestinski aktivisti žele da postignu isti zamajac na Zapadu.
Bile su potrebne decenije da anti-aparthejdski pokret dobije zamah, ali jednom kad se glavonotokovska zapadna publika uključila u bojkot, njegov uticaj na Južnu Afriku se pokazao efikasnim.
U današnjem svetu, društvene mreže pomažu da se vest o tome brže raširi, čega su mlađe generacije palestinskih aktivista i te kako svesne.
Izraelska vlada optužuje BDS za antisemitizam, a oni koji se protive bojkotu takođe vredno rade na tome.
Pre Ben end Džerisa, Erbienbi je 2019. godine saopštio da će povući sve listinge za iznajmljivanje locirane unutar jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.
Organizacija Hjuman rajts voč, koja Izrael naziva državom aparthejda, pozdravio je saopštenje kao „prelomno".
Međutim, pet meseci kasnije, Erbienbi je preinačio tu odluku.
Direktor Kampanje palestinske solidarnosti Ben Džamal smatra da se kompanija povukla pod pritiskom Izraela i pro-izraelskih organizacija.
U SAD, više od 30 saveznih država usvojilo je antiBDS zakone.
To su zakoni ili izvršne naredbe kojima se kažnjavaju kompanije, organizacije ili pojedinci koji se priključe bojkotu protiv Izraela i izraelskih naselja.
Izraelski ambasador u SAD Gilad Erdan uputio je pisma guvernerima ovih država, zahtevajući da kazne Ben end Džeris zbog odluke da obustavi prodaju u jevrejskim naseljima.
Kritičari antiBDS zakona kažu da bi njihovo sprovođenje predstavljalo kršenje slobode govora.
Sledeća runda u borbi oko sladoleda između pristalica i protivnika bojkota Izraela čini se da će se odvijati u američkim sudnicama.
Pogledajte video o naseljeu Šeik Džara u Jerusalimu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar