Kada stignu tamo, mnogi od tih ljudi suočavaju se sa spavanjem u napuštenim skladištima ili na ulici.
Imaju problema da nađu hranu, krov nad glavom i druge osnovne potrepštine, kao što su lekovi i higijenski proizvodi.
Ali oni smatraju da nemaju mnogo izbora - ili težak život u Kabulu ili potencijalna smrt u rodnom kraju.
Sada su se hiljade njih okupile u improvizovanim kampovima u šikarama na obodima grada.
Asadulah, 35-godišnji ulični prodavac iz pokrajine Kunduz, doputovao je u glavni grad sa ženom i dve mlade ćerke početkom ove nedelje nakon što su mu Talibani zapalili kuću.
„Bio sam ulični radnik, prodavao sam hranu i začine…ali kad su Talibani napali, došli smo u Kabul", kaže on za BBC.
„Sad nemamo novca ni za hleb niti da nabavimo lekove za moje dete".
Dok je nasilje u Avganistanu u porastu, a Talibani zauzimaju nove teritorije na severu, hiljade ljudi beži iz svojih domova da bi potražili sigurnost u glavnom gradu Kabulu.
Asadulah i njegova mlada porodica proveli su noć na ulici.
„Čitav naš dom i sve što smo imali je zapaljeno, tako da smo došli u Kabul i molimo se bogu da nam pomogne,
„Našu kuću su pogodile rakete i granate... u proteklih sedam dana vodile su se žestoke borbe, nismo imali hleba da jedemo, a sve pekare, prodavnice i pijace bile su zatvorene", kaže on.
Jedna žena, koja nije želela da se predstavi, rekla je za BBC da je pobegla od kuće u severnom gradu Pul-e-Kumriju sa mužem i decom. Njen muž je, kaže ona, ranjen u ratu.
„Imali smo dobar život, ali smo u eksplozijama bombi izgubili naš dom i došli smo ovamo",
„Napustili smo naš dom samo u jednoj odeći i bez novca", kaže ona.
Humanitarne organizacije upozoravaju na raseljene u Avganistanu otkako su snage predvođene SAD-om početkom godine počele da se povlače iz zemlje, posle 20 godina tamošnjih vojnih operacija.
Kampanja je otpočela 2001. godine posle napada od 11. septembra izvršenih na američkom tlu. Sada se većina tih stranih snaga povukla.
Od tada su sukobi između Talibana i vladinih snaga samo eskalirali.
Talibani su zauzeli najmanje osam od 34 glavna grada pokrajina u zemlji, a prete da će ih zauzeti još.
Vašington post je naveo neimenovanog američkog zvaničnika koji je izjavio da bi u ruke Talibana mogao da padne čak i Kabul u narednih 90 dana, na osnovu američkih vojnih procena.
Ovaj nemir doveo je do porasta broja ljudi koji beže iz svojih kuća kako bi otišli u glavni grad.
U julu su UN upozorile da je još oko 270.000 ljudi raseljeno u zemlji nakon što je vojska počela da odlazi - a procenjuje se da je ovaj broj dramatično porastao samo u nekoliko poslednjih dana.
Usred svega ovoga, ubijeno je više od 1.000 civila, pokazuju podaci UN-a.
Nevladine organizacije kažu da će masovno raseljenje posebno teško pogoditi žene i decu.
„Viđamo sve više izveštaja o potrebama za zaštitom zdravlja, rodno zasnovanom nasilju, seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju i trafikingu", kaže za BBC Džared Rouel, direktor Danskog saveta za izbeglice u Avganistanu.
„Rani brakovi će takođe postati sve veći problem kako devojke i mlade žene budu prodavane da bi se došlo do novca za namirivanje potreba njihovih porodica.
Ta vrsta pitanja, koja su oduvek predstavljala problem, postajaće sve ozbiljnija i ozbiljnija", dodaje.
Kao i u slučaju hrane, krova nad glavom i medicinskih i higijenskih proizvoda, kaže Roul, raseljeni ljudi u Kabulu imaju očajničku potrebu za novcem.
„Veoma je važno da ljudi imaju gotovinu za razne namene",
„To znači da će im agencije kao što je Danski savet za izbeglice podeliti gotovinu, koja će im onda pružiti samostalnost da odlučuju na šta će potrošiti taj novac da bi mogli da zadovolje svoje potrebe", kaže on.
„Gotovina je izuzetna važna u ovom trenutku, naročito dok se sele u veći grad kao što je Kabul, sa visokim cenama hrane i pijacama sa cenama koje se menjaju zbog aktuelne nestabilnosti".
Što se Asadulaha tiče, on se trenutno najviše nada da će njegova porodica jednog dana moći da se vrati njihovom normalnom životu u Kunduzu.
„Želimo da se vratimo i nastavimo naše živote tamo",
„Mi se nadamo da će jednog dana mir konačno stići u Avganistan i da će naša zemlja biti slobodna", kaže on.
Pogledajte i video o mladim novinarkama iz Avganistana koje su ubijene samo zato što su žene
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar