Srbija, banke i krediti: Šta odluka Vrhovnog suda znači za banke, a šta za građane i njihove advokate

Dok neki advokati smatraju da dopuna stava Vrhovnog kasacionog suda može dovesti do nezapamćene ustavne krize, iz Udruženja banaka Srbije ističu da je ona dokaz da su banke i do sada radile po zakonu.

Kada je Ivan Milošević, inženjer iz Beograda, potpisao ugovor o finansijskom kreditu od dva miliona dinara, nije ni slutio da će mu na račun leći 60.000 manje.

Banka mu je naplatila ovu sumu za obradu kredita, a on je posle razgovora sa advokatima odlučio da je tuži, verujući da ima šanse da dobije spor na osnovu stava koji je Vrhovni kasacioni sud (VKS) doneo 2018. godine.

Prema tom stavu, banke moraju „jasno i nedvosmisleno" da istaknu šta spada u troškove kredita.

VKS, najviša sudska instanca u Srbiji, u međuvremenu je dopunio stav i zaključio da banke zakonito naplaćuju obradu troškova i osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), čak i ako jasno ne naglašavaju šta spada u te dažbine.

„Sada apsolutno više nisam optimista da mogu da dobijem ovaj spor sa bankom, a vidim i da su drugi uplašeni i ne znaju šta da rade", kaže Milošević za BBC na srpskom.

Stav je dopunjen zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer su sudovi u međuvremenu donosili različite odluke u istim ili sličnim sporovima, navodi se u saopštenju koje je 20. septembra izdao VKS.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke imaju pravo da pored kamate naplate i troškove obrade kredita, pod uslovom da su uključeni u obračun efektivne kamatne stope (u ukupnu cenu kredita), navode u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

U proteklih nekoliko godina, pokrenuto je oko 250.000 hiljada sporova protiv banaka zbog spornih troškova obrade, iako ne postoji zvaničan podatak o tačnom broju, tvrdi Jasmina Milutinović predsednica Advokatske komore Srbije (AKS).

„VKS je doveo građane u neravnopravan položaj jer ih je stavom iz 2018. godine i revizijskim odlukama prvo učvrstio u uverenju da im neko pravo pripada, što je dovelo do pokretanja sporova, a onda je dopunjenim stavom isto to pravo uskratio", navodi Milutinović.

Advokati su do sada nekoliko puta protestovali nezadovoljni dopunom stava VKS.

Advokatska komora je obustavila rad 20. i 21. oktobra, a najavljen je i novi protest 23. oktobra.

Šta je odlučio Vrhovni kasacioni sud i u čemu je problem?

Vrhovni kasacioni sud (VKS) doneo je 16. septembra dopunu Pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita iz 2018. godine prema kojoj banke „nisu dužne da posebno dokazuju strukturu i visinu troškova" obrade kredita koje naplaćuju klijentima.

Advokat Nebojša Bogdanović smatra da je posle dopune stava nastala „vrlo nezahvalna pozicija za klijente i advokate, ali i za sudije".

U praksi to izgleda ovako - ako je neko uzeo stambeni kredit od 50.000 evra, banke mu naplaćuju u proseku između 1.500 i 2.000 evra za troškove obrade kredita i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), kaže Dejan Gavrilović iz organizacije Efektiva za BBC na srpskom.

„Tako klijenti koji uzmu stambeni kredit od 50.000 evra na 20 godina, prosečno vrate oko 100.000 na osnovnu glavnice i kamate, a na to se onda doda tih 1.500 do 2.000 evra za troškove kredita", objašnjava on.

Iznos može biti i veći i manji za istu vrednost kredita, jer sve zavisi od politike banke, dodaje Gavrilović.

„Obezbeđenje kredita kod NKOSK može da ide od par stotina do više od hiljadu evra", kaže on.

Od 2018. do dopune stava VKS pravnosnažno je presuđeno u „više hiljada predmeta" u korist građana, navode iz Advokatske komore Srbije (AKS).

evro, novac
Gerard Bottino/SOPA Images/LightRocket via Getty I

Šta će biti sa onima koji su dobili prvostepeni spor sa bankama?

Uroš Todorović, marketinški stručnjak iz Pančeva, podigao je pre pet godina kredit od 49.760 evra.

Banka mu je na osnovu osiguranja kredita naplatila dodatnih 208.382 dinara - znao je to pre potpisivanja ugovora sa bankom, ali je kasnije uvideo da građani pokreću tužbe protiv banaka zbog toga.

Odlučio je da podnese tužbu uz pomoć organizacije Efektiva, a Treći osnovni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu presudu 2020. Godine.

Presudom je banci naloženo da mu isplati više od 250.000 dinara na osnovu sudskih i troškova osiguranja kredita u NKOSK.

Iz banke mu, međutim, nisu uplatili novac, već su podneli žalbu drugostepenom sudu u januaru 2021. godine.

„Advokati su mi rekli da ne brinem i da je u tom trenutku sudska praksa bila da se dosuđuje u korist građana", kaže ovaj 36-godišnjak za BBC na srpskom.

Dok nije saznao za dopunu stava VKS, Todorović nije znao mnogo o sporu - bio je svestan samo da je u toku.

„Sada ne znam na čemu sam - da li sad ovo znači da smo svi ozbiljno nadrljali zato što postoji neka poluga moći koja to može da izvede ili će se nastaviti prethodna praksa", pita se on.

Iako mu banka nije vratila novac posle prvostepene presude, Todorović sada razmišlja da li će u slučaju da izgubi novu parnicu morati sad on da plati troškove suđenja.

„Ne znam šta da radim - verovatno ću sa advokatom videti da li treba da odustanem od tužbe ili da uradim nešto drugo", zaključuje on.


O naplati obrade troškova kredita

Efektivna kamatna stopa je objedinjena cena koštanja kredita sa svim troškovima, navodi se na sajtu Bizlajf.

Ova kamata iznosi između 0,5 do 2 odsto glavnice kreditnog iznosa, kažu iz Udruženja banaka Srbije.

„Nemoguće je određivati takav trošak za svakog klijenta pojedinačno - ako bi se plaćao u fiksnom iznosu, oni koji uzimaju manji kredit plaćali bi više nego što je to slučaj sada kada je u procentualnom iznosu", tvrde iz NBS.

Takođe, za manje sume banke mogu da prihvate veći rizik bez stroge provere, dok su za veće iznose provere „složenije i skuplje", objašnjavaju oni.

Novinari BBC-ja na srpskom pokušali su da dođu do informacije o ukupnom godišnjem prihodu koje banke u Srbiji ostvaruju na osnovu naplate troškova obrade kredita, ali iz Udruženja banaka kažu da ne raspolažu tim podacima.


Šta će biti sa onima koji nisu dočekali prvostepenu presudu?

Ivan Milošević je 2020. godine podneo tužbu protiv banke, ali presuda u njegovoj parnici još nije izrečena.

„Svakog oktobra mi naplaćuju godišnju naknadu za održavanje kredita i tog meseca mi je rata uobičajeno veća za nekih 50 evra, a kamatu su mi obračunali na glavnicu od dva miliona dinar, iako sam u startu dobio manje", objašnjava on.

Sada, kako kaže, nije siguran šta može da učini - nije optimista po pitanju pobede u sporu, ali ne želi lako ni da odustane.

Ukoliko izgubi spor, možda će morati da plati oko 600 evra na ime sudskih troškova banci, objasnili su mu advokati

„Naravno da razmišljam da li da povučem tužbu i mislim da je to zgodan mamac banaka ljudima koji su u strahu.

„Ali, ne verujem da ću odustati - uglavnom kada nešto otpočnem, onda hoću to i da isteram do kraja", ističe Milošević.

Da ovom odlukom rastu šanse banaka na prvostepenim ročištima protiv klijenata, smatra i advokat Nebojša Bogdanović.

„Još se ne zna kako će sudovi reagovati, ali sada izgleda da će se sporovi koji nisu završeni drugostepeno okrenuti u korist banaka, a protiv fizičkih lica.

„Došli smo u situaciju da imamo određeni broj 'srećnika' koji su do sada uspeli da dobiju drugostepene postupke i dobili su novac nazad, a veliki broj ljudi neće moći da dobije ovo", kaže ovaj advokat.

Plaćanje gotovinom
BBC

Šta kažu banke?

U saopštenju UBS ističe se da su banke pozvale građane da povuku tužbene zahteve do kraja ove godine.

Poručili su da su banke spremne da odustanu od naplate sudskih troškova klijentima u slučaju povoljnog ishoda, ukoliko oni povuku žalbe do 31. decembra ove godine.

Banke se neće žaliti na pravosnažne i izvršne presude u korist klijenata i građani koji su dobili drugostepene sporove ne treba da strepe od ponovnog suđenja, kažu iz UBS u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Ova odluka VKS „pokazuje da su banke postupale po zakonu", a stav ovog suda iz 2018. godine je „potpuno nesporan, ali su ga sudovi pogrešno interpretirali", dodaju iz ovog udruženja.

Šta kažu advokati?

Troškovi obrade kredita koje banke naplaćuju su „vrlo nejasni" i građani su zbog toga uspevali da dobijaju sporove protiv banaka, kaže advokat Nebojša Bogdanović za BBC na srpskom.

„Sve usluge koje banka nudi imaju svoju jasnu cenu, samo troškovi obrade kredita ne", kaže on.

On se pita i zbog čega prilikom procentualne naplate troškova obrade kredita dolazi do plaćanja različitih iznosa, jer ne vidi po čemu se proces razlikuje za manji ili veći kredit.

„Takođe, ako odete u banku, razgovarate sa službenikom, podnesete zahtev koji vam banka kasnije odbije zato što ne ispunjavate neki uslov, vi nećete platiti troškove obrade kredita.

„Vama je zahtev obrađen i ništa ne platite u tom slučaju, a procedura je ista kao i da je prihvaćen", kaže ovaj pravnik.

Vrhovni kasacioni sud
BBC/ Grujica Andric

Miloš Andrijašević, član Advokatskog protestnog odbora, rekao je na konferenciji za novinare da „nije postojao osnov" za donošenje ove dopune, što su iz VKS pravdali potrebom za ujednačavanjem sudske prakse, jer je „99,99 odsto slučajeva pred VKS od maja 2018. godine okončano u korist građana".

Sada bi slika na ročištima mogla da bude značajno drugačija.

Dopuna stava će uticati na sporove u kojima se traži utvrđenje ništavosti ugovora samo iz razloga što njime nije struktura i visina tih troškova, a takvih sporova je „jako puno", kaže Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Srbije za BBC na srpskom.



Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Lacika

    22.10.2021 03:46
    Banke i bankari
    su generator svog zla u poslednjih dvesta godini. Izazvali su svaki rat, svako krvoprolice, ne zna se ni broj ljudi stradalih zbog njihovih spekulacija. Zato je unistavanje domacih banaka bio zlocin protiv gradjana i drzave. Eno ga Dinkic koji je to sve organizovao u Srbiji, ne fali mu ni dlaka na glavi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC