Veče u Srbiji se deli na „pre" i „posle Slagalice" - a takvim uticajem malo šta u medijima može da se podiči.
To u razgovoru za BBC potvrđuje i Valjevac Ivan Manić, pobednik poslednjeg 143. ciklusa kviza koji traje već 28 godina.
Kroz osmeh kaže da je poslednjih dana zahvaljujući televizijskom kvizu Slagalica postao „zvezda u Valjevu".
Dve epizode finala emitovane su za vikend.
„Pažnja koju je to lokalno izazvalo u subotu i nedelju, to je zaista fascinantno", kaže Manić za BBC na srpskom.
Po zanimanju je nastavnik engleskog jezika i predaje u valjevskoj Medicinskoj školi „Miša Pantić".
Novonastalu popularnost želi da iskoristi za neke važne teme - da deci prenese koliko je svako znanje važno, ali i da skrene pažnju ljudi na lokalne probleme.
Ivan Manić je i pevač, već godinama nastupa sa rok bendom - bar je tako bilo do početka pandemije.
„Pevam i malu jaču muziku - hard i hevi, ne moram od toga da živim i onda mogu da u tome uživam", kaže dugokosi 44-godišnjak.
Povezao je ove dve profesije, pa nekad sa đacima zapeva na času - kroz pesme na engleskom, kaže, najlakše se uči.
Iskustva pred kamerom prvobitno je sticao u muzičkom takmičenju 3K-dur, koje je emitovano na Trećem kanalu RTS-a.
U klasičnim kvizovima učestvovao je dva puta prošle godine - u Poteri i Stigni me, ako znaš, čiji format mu se posebno dopada.
Najpre, takmičari odgovaraju na kratka i ne mnogo teška pitanja za 30 sekundi, a zatim se iz „kućica" pomeraju po tabli - slično kao pioni u Ne ljuti se, čoveče.
„Pitanja nisu preteška, ali u toj frci čovek ne može da se seti kako se zove, a ne kako se zove kit sa rogom na čelu što je meni bilo pitanje", priseća se.
Odgovor na to pitanje je narval, zauvek će pamtiti verovatno.
Svako polje gde stigne takmičar krije nešto - nagradu, imunitet ili pomeranje napred-nazad.
„Razmišljao sam da to probamo u školi, na kraju godine, da se đaci pomeraju na tabli, a da bude srednjoškolsko znanje da pokažu šta su naučili.
„Mislim da bi to deca volela", kaže ovaj nastavnik.
Đaci ga redovno gledaju u kvizovima i oni su, dodaje, iskreni i u pohvalama i u kritikama.
„Deca su zakon, uvek sam voleo da radim sa njima", kaže profesor, sa 20 godina radnog staža.
Ipak, novac se lakše zaradi u kvizu, nego za katedrom.
U Stigni me, ako znaš osvojio je pola miliona, a bio je vrlo uspešan i u Poteri, gde je sa ekipom osvojio 900.000 - što je tada bio rekord kviza.
„Ako je novac neko merilo, tamo sam veoma lepo prošao.
„Za tri kviza, računajući i Slagalicu, ja sam zaradio profesorsku godišnju platu, to je super, ali ne znači mnogo", kaže Manić.
Učešće u Slagalici mu je bilo posebno, iako je tu nagradni fond najskromniji.
Za pobedu u ciklusu osvojio je 150.000 dinara i knjige.
Nagradni fond se kroz godine menjao, a u jednom trenutku pobednik Slagalice dobijao je montažnu kuću, a drugoplasirani i trećeplasirani auta, podseća.
Mnogo važnije od novca mu je nešto drugo, što je naučio od ljudi koje je usput sretao.
„Kviz je televizijski format i fantastičan je za privlačenje pažnje ljudi.
„Neki ljudi počnu da te pažljivije slušaju i to je najbolja stvar od svega, a da pričaš o stvarima koje zaista vrede", ističe Manić, koji se bavi i političkim aktivizmom na lokalu.
Želi, kaže, da nešto promeni, da i „komšiji bude bolje".
„Uvek me je žuljalo, što se svi malo pravimo mutavi na to gde živimo.
„Ekologija je politika, zejtin je politika, fudbal, sve je politika".
Ulogu političara, ili onoga što bi trebalo da bude, opisuje engleskim izrazom civil servant.
„Želim da služim društvu, koje je meni već nešto dalo, da se odužim", kaže.
Pasioniranim gledanjem kvizova, jer se pitanja često ponavljaju, odgovara.
Pogledao je sve epizode Potere i Stigni me, ako znaš, a i veliki broj emisija Slagalice.
Ipak, temelj znanja izgradio je u detinjstvu, zahvaljujući majci, takođe nastavnici.
„Neki kažu da sad čitaju enciklopedije, ja sam to radio kao dete i želim da se zahvalim mojoj majci što nam je to kupovala.
„Imali smo Dečije sveznanje i ja sam to čitao, tako sam i naučio da čitam pre polaska u školu", dodaje.
Enciklopedija Dečije sveznanje se sastoji od deset ilustrovanih knjiga i svaka je posvećena jednoj oblasti - ličnostima, geografiji, mašinama, moru, biljkama i životinjama, a razmuljiva i deci i odraslima.
„Sjajne knjige, ja ih danas nemam.
„Majka je to konfiskovala, kod nje su, to će verovatno u testamentu ostaviti", kaže kroz smeh.
Kvizove vidi i kao sjajnu platformu za učenje.
„Tako ljude zainteresuješ za različite teme.
„Oni koji su ljubopitljivi čuće nešto što ne znaju i odmah krenu da čeprkaju, a preko Gugla i na svim stranama znanje je danas vrlo dostupno", kaže.
Slagalica je kviz sa najdužim stažom u Srbiji - postoji već 28 godina i vrlo je gledana.
Finale, gde je Manićev protivnik bio iskusni takmičar Bojan Savić, bila je 8212. emisija.
To iskustvo ne može da se poredi ni sa jednim drugim kvizom, kaže Manić.
„Razlika je drmatična, prvo Slagalica je institucija zbog tradicije, a i zbog tog fantastičnog termina", navodi on.
Bez obzira na to - svi koji misle da imaju znanje, uz malu pripremu „apsolutno treba da se prijave", kaže pobednik ovog ciklusa.
Slagalica se emituje godinama u udarnom terminu od 19.05 i završava se deset minuta pre centralne informativne emisije Dnevnika 2 na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Ipak, Manić se trudi da ostane na zemlji.
Sve vreme, kaže, ima u glavi poslednju rečenicu iz filma „Đavolji advokat", koju izgovara Al Paćino: `Sujeta je moj omiljeni greh`.
Posle poslednje pobede ljudi su mu ne samo čestitali, već i podržali skromnost u ophođenju prema ostalim takmičarima.
Posebno se to videlo u odnosu prema Pavlu Rupniku koji ima 18 godina - isto kao Ivanova ćerka.
Njega je pobedio u polufinalu.
„Sedeli smo posle i rekao sam mu 'nemoj da te ovo obeshrabri, čoveče, imam 44 godine, a ti si sa 18 stigao do polufinala Slagalice, budućnost je pred tobom'.
„Zaista to mislim", ističe Manić.
Pedagoški pristup pokazao je i ranije kada se izvinio jer je rekao da je u kviz došao da pokaže nepotrebno znanje.
Smatra da ta rečenica nije bila prikladna za njega kao nastavnika, iako ju je u šali pomenuo.
„Osećao sam potrebu da se malo operem, što bi rekao Pontije Pilat, da operem ruke.
„Ne da nije nepotrebno, nego je svako znanje moć i u to sam potpuno uveren", zaključuje Manić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar