Do nedavno je Anđelka Janković iz Beograda svakodnevno vežbala jogu, išla u duge šetnje, kuvala, družila se s prijateljima.
Sada se njen život sveo na redovne posete lekaru, provere krvne slike i tešku vožnju na psihičkom rolerkosteru, za koji kaže da neizbežan tokom dugotrajnog kovida.
Umor, malaksalost, povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa su simptomi sa kojima se Anđelka bori od novembra prošle godine.
Brojni odlasci kod lekara različitih specijalnosti doneli su zaključak da Anđelka boluje od dugotrajnog kovida uz koji je u početku svaki izlazak iz kuće bio težak.
„Prvih nedelju dana bolesti nisam imala snage ni čaj da skuvam",
„Kreni, stani, odmori, malo kreni, bolje stani", opisuje 33-godišnja Anđelka za BBC na srpskom kako izgleda njena višemesečna borba sa kovidom.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oboleli se od kovida-19 oporave posle dve do šest nedelja, ali kod nekih, simptomi bolesti mogu da traju ili se ponavljaju nedeljama i mesecima.
Dugotrajni kovid se prati, jer kao i druga virusna oboljenja, ostavlja posledice, kaže profesor Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji.
„Ono što je sada jasno je da to nije bolest respiratornih organa, već sistemska bolest koja oštećuje unutrašnjost krvnih sudova, jetru, bubrege, krvne sudove mozga", kaže za BBC na srpskom Radovanović.
Anđelka kaže da je prvo dobila blago povišenu temperaturu i osećala se ošamućeno.
„Potom je počelo da me boli grlo, a dan kasnije je temperatura porasla na 38,5", kaže Janković.
Otišla na pregled i dobila terapiju kojom je uspela da spusti temperaturu za jedan stepen.
„Nakon nedelju dana na paracetamolu, bolovi u telu su polako popuštali, ali su mi se onda ugasila čula mirisa i ukusa", priča Anđelka.
Posle tri nedelje, ukus se vratio, ali je miris povremeno osećala, ali ne zadugo.
U prvim nedeljama bolesti, Anđelka nije imala snage ni čaj da skuva.
Taman kad bi se malo pridigla iz kreveta, umor bi se vratio, zajedno sa upalom mišića i podrhtavanjem čitavog tela.
„Nekoliko puta sam snimila pluća rendgenom, a jednom i skenerom", kaže Anđelka.
Osim bronhijalne šare, na plućima se „ništa nije videlo, nije bilo upale pluća".
Uzimala je terapiju koji lekari prepisuju svima koji se razbole od virusa.
Nakon tri nedelje je osetila je kao da joj je „srce u grlu" i da nešto nije u redu.
„Počele su tahikardije, uz umor koji me nije napuštao", kaže Anđelka.
Mesec dana kasnije, krvna slika se stabilizovala, ali su psihički i fizički umor ostali, kao i povišena temperatura.
Anđelka se bavi marketingom u kulturi i autorka je bloga o „"donesianđicom" u kome piše o kuvanju, jogi, pilatesu, meditaciji i eteričnim uljima - svemu što voli i primenjuje.
Po savetu lekara odlazi u šetnje - prijaju joj, ali posle mora dugo da se odmara.
Iako je u kondiciji zbog načina života koji je vodila pre nego što se zarazila, sada čak i tokom laganih šetnji mora da pravi pauze.
Kaže da bi nekim danima pomislila da je bolje, te je pravila planove „za povratak u život", ali bi posle sat vremena provedenih u prodavnici ili za kompjuterom morala da odspava bar tri.
Slaba koncentracija, dezorijentacija, žiganje, drhtavica, premor, kao i to što ne zna kada će „sve proći" donose svakodnevni strah, kaže Anđelka.
„Brzo se umaram"
Bolovanje od kovida poprilično je potrajalo i kod 44-godišnje Aleksandre Gajić, medicinske radnice iz Kruševca.
Aleksandra ne zna kako se zarazila korona virusom početkom godine, ali zna da posledice oseća i danas.
„Brzo se umaram, nisam mogla da se popnem na prvi sprat, a da se ne zadišem", kaže Gajić za BBC na srpskom.
Gajić pati od dijabetesa i redovno prima insulin, pa je bila spremna da će oporavak od kovida duže trajati, ali ne i ovoliko.
Prošli su meseci dok joj se zdravstveno stanje stabilizovalo, a prve znake poboljšanja osetila je tek tokom leta.
Uz simptome koji kao da su se uključivali i isključivali, Anđelka je redovno odlazila kod lekara.
Često je proveravala krvnu sliku, snimala pluća, merila saturaciju i krvni pritisak.
Kako uz terapiju antibioticima i vitaminima posle tri nedelje bolest nije jenjavala, odlučila je da obavi i specijalističke preglede.
„Prvo sam išla kod otorinolaringologa, pa posle nedelju dana i kod pulmologa koji je ustanovio da imam hroničnu upalu sinusa", kaže Anđelka
Pulmolog je utvrdio da su i dalje prisutni simptomi korone.
Kardiologa će, nažalost, redovno posećivati.
„Saznala sam da imam priraslice na srcu", kaže ona, dodavši da nije sigurna da li su nastale od kovida ili ih je imala i ranije, ali zbog učestalijih pregleda, lekar je to utvrdio.
Očekuju je pregledi i kod infektologa, reumatologa i imunologa.
„Moja drugarica, psihološkinja, lepo je definisala - lično vanredno stanje u doba svetskog vanrednog stanja".
Parosmija - kada se promeni čulo mirisa
Mnogi ljudi sa kovidom-19 privremeno izgube čulo mirisa, ali se ono obično vrati kada se oporave.
Kod nekih se izmeni, pa su nekada prijatni mirisi sada odbojni.
Crni luk, kafa, meso, voće, alkohol, pasta za zube, sredstva za čišćenje i parfemi mnoge nagone na povraćanje.
Sve je više onih koji prijavljuju ovo stanje, poznato kao parosmija, ali naučnici nisu sigurni zašto do te promene dolazi i kako je izlečiti.
Saveti za ishranu ukoliko patite od parosmije:
Izvor: AbScent
„Kad imate više od pet različitih simptoma u prvoj nedelji oboljevanja, to je jedan od ključnih faktora rizika", kaže doktorka Kler Stivs sa Kraljevskog koledža u Londonu za BBC Njuz.
Oboleli sa simptomima kašlja, umora, glavobolje, proliva i gubitka je čulo mirisa - što su sve potencijalni simptomi - izložen je većem riziku od nekoga ko je „samo" kašljao.
Rizik takođe raste sa godinama - naročito posle pedesete - kao i kod žena.
„Na osnovu ranih objavljenih podataka videli smo da je mnogo veći rizik po muškarce da se razbole od teškog oblika bolesti i, nažalost, preminu od kovida, ali čini se da je po žene veći rizik da dobiju ovu dugotrajniju varijantu", rekla je doktorka Stivs.
Nijedan već prisutan hronični zdravstveni problem nije povezan sa dugim kovidom, osim astme i plućnih bolesti.
Pogledajte video o tome kako kovid izaziva gubitak pamćenja.
Mnogo je pretpostavki, ali još nema definitivnih odgovora.
Virus je možda nestao iz više organa, ali se zadržao u nekim malim džepovima tela.
„Ukoliko imate dugotrajnu dijareju, onda se virus zadržao u crevima, ukoliko dođe do gubitka mirisa, onda je on još uvek u nervima - to moglo da bude ono što izaziva problem", kaže profesor Tim Spektor sa londonskog Kraljevskog koledža.
Korona virus može direktno da zarazi širok dijapazon ćelija u telu i izazove preteranu imunološku reakciju koja takođe dovodi do velikih oštećenja u organizmu.
Jedna od pretpostavki je da se imuni sistem ne vraća u normalu u potpunosti posle preležanog kovida, te zato zdravlje ostaje narušeno.
Infekcija može da izmeni i funkcije organa.
Kod pluća se ta promena najviše primećuje ukoliko na njima ostanu ožiljci - dugoročni problemi uočeni su i posle infekcije virusom Sars i Mers, a oba su tipovi korona virusa.
Kovid bi, smatraju naučnici, mogao da izmeni i metabolizam ljudi.
Bilo je slučajeva povišenog nivoa šećera u krvi i pojave dijabetesa posle kovida.
Postoje rani znaci promena u moždanoj strukturi, ali se one još istražuju.
Kovid-19 izaziva i neobične promene u krvi, među kojima su neuobičajeno zgrušavanje i oštećenja u krvotoku.
Naučnici upozoravaju da je teško odrediti pravu terapiju za lečenje dugog kovida, jer istraživanja traju i dalje.
Pogledajte video o ivermektinu:
Anđelka kaže da je, iako se smatra da je njen „slučaj bio blaži" jer nije imala upalu pluća, ali je „psihičkibio iscrpljujući."
„Sa 33 godine ne znam kada ću moći ponovo da potrčim, zaplešem i zapevam punim plućima, da sama odem na pijacu po namirnice ili se u potpunosti vratim svim radnim obavezama", dodaje ona.
Aleksandra Gajić je primila tri doze vakcine protiv korona virusa i redovno uzima vitamine kako bi jačala imunitet.
„Pijem C i D vitamin, trudim se da se štitim, da ne idem u gužve, ništa mi drugo ne preostaje", kaže Aleksandra.
SZO je u julu prošle godine objavila smernice o rehabilitaciji post-kovid pacijenta.
Kod hospitalizovanih pacijenata, proces počinje još tokom bolničkog lečenja.
Kod pacijenata sa lakšom i srednje teškom kliničkom slikom, rehabilitacija se preporučuje od početka bolesti.
Respiratorna rehabilitacija podrazumeva najpre lagane vežbe disanja do granice zamora, spavanje na stomaku kako bi se rasteretila pluća, a tokom dana odmor u polusedećem položaju.
Posle blagog oporavka, preporučuju se lagane šetnje, a poseban značaj imaju vežbe disanja, po potrebi i uz pomoć mehaničkih aparata.
Nacionalni institut za zdravlje i negu (NICE) u Velikoj Britaniji predložio je protokol lečenja produženog Kovida.
Sa pacijentom se razgovara o tegobama, meri se telesna temperatura, pregledaju se srce i pluća i radi se EKG:
Ukoliko postoji potreba, pacijent se upućuje na plućnu rehabilitaciju.
Prema protokolu NICE, stanje pacijenata koji imaju bolest pluća tokom kovida nastavlja da prati pulmolog.
Medicinsko lečenje obuhvata:
Ministarstvo zdravlja Srbije otvoriloje posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć: 0800/309309.
Aktivna je i aplikacija Podrška psihoterapeuta.
Institut za mentalno zdravlje nudi savete za starije od 18 godina na telefonskom broju 063/1751150.
Psiholozi i psihijatri besplatnu pomoć nude i na društvenim mrežama.
U ovoj i ovoj grupi možete naći njihove profile i kontakte.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar