U godini koja je obeležila početak novog milenijuma odigralo se nekoliko važnih događaja, od lepih i značajnih (otvaranje Krivog tornja u Pizi za turiste posle 11 godina pauze), pa do ružnih i tragičnih (napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku).
Delovalo je kao da je svet krenuo u nekom drugom smeru i ljude su zanimali odgovori na brojna pitanja - od sukoba na Bliskom istoku, do klimatske krize.
Međutim, za decu i tinejdžere širom sveta, glavno pitanje 2001. godine bilo je: Grifindor, Sliterin, Haflpaf ili Revenklo?
Roman Dž. K. Rouling Hari Poter i kamen mudrosti, originalno je objavljen 1997. godine.
Iako je knjiga o mladom čarobnjaku i početku njegovog školovanja u Hogvortsu doživela veliki uspeh, tek će po izlasku istoimenog filma 2001. Hari Poter prerasti u mejnstrim popkulturni fenomen kakav danas znamo.
Danijel Redklif (Hari Poter), Ema Votson (Hermiona Grejndžer) i Rupert Grint (Ron Vesli), do tog trenutka nepoznati klinci, postaće svetske superzvezde zahvaljujući filmu koji je režirao Kris Kolumbus.
Autorka romana dobila je višemilionsku armiju sledbenika širom sveta.
Stoga se može reći da je Hogvorts manija započela ekspanziju na dan američke premijere filma, 16. novembra 2001. godine, pre tačno dve decenije.
Kamen mudrosti predstavljao je početak jedne od najpopularnijih filmskih franšiza ikada, uz osam filmova iz glavnog i - zasad - dva filma iz serijala Fantastične zveri.
I dvadeset godina kasnije, u trenutku kada Dizni sa Marvel i Ratovi zvezda franšizama svakako drži tron u popkulturnom svetu, deluje kao da, uz sav trud Vorner Bros studija da nove generacije uvuče u serijal, magični svet Harija Potera polako bledi.
Ali oni koji se sa time ne bi složili su svakako fanovi Harija Potera.
Prošlo je dvadeset godina od premijere prvog filma.
Poterfanovi, da li se sada osećate staro?
A kao da je juče bilo kada smo prvi put stigli na peron devet i tri četvrtine i ukrcali se na Hogvorts ekspres.
Neda Rakočević, 26-godišnja filološkinja, vrlo jasno se seća trenutka kada je prvi put gledala film Hari Poter i kamen mudrosti.
„Imala sam sedam godina (film je u srpske bioskope stigao koji mesec kasnije) kada me je mama odvela u bioskop da gledam prvi deo", kaže Neda za BBC.
To je bila ljubav na prvo… gledanje, jer je Neda prosto bila uvučena u fantastični svet kome se i danas vrlo rado vraća.
„Evo, skoro dvadeset godina kasnije, i dalje čekam pismo sa grbom Hogvortsa."
Milica Čolović, 27-godišnja studentkinja engleskog jezika i književnosti, bila je drugi razred kada je prvi put uplivala u svet Kvidiča, stepeništa koje se pomera, sova pismonoša i Ministarstva magije.
„Čak je to bio i prvi film koji sam pogledala u bioskopu", kaže Milica.
Željko Cvetković, 31-godišnji pisac, imao je 11 godina kada ga je otac, kao nagradu za peticu u školi, vodio da gleda Harija Potera.
„Gledali smo u starom bioskopu Vilin Grad u Nišu, sećam se da je semenkar išao između redova i nudio asortiman grickalica u papirnim fišecima."
Toliko odavno je to bilo.
„To je bio prvi serijal na koji sam se navukao, mada se u to vreme vodila opaka borba sa Gospodar prstenova serijalom, ali ipak mi je Hari Poter bio privlačniji."
Naravno, nije bilo moguće odvojiti film od knjige, pa su se mnogi, nakon gledanja filma okrenuli knjizi, želeći da saznaju više o magičnom svetu koji je Rouling stvorila.
Ili obrnuto.
„Mislim da sam imala deset ili 11 godina.
Sećam se da sam tek pročitala prvu knjigu i otišla kod kume da po prvi put odgledam prvi deo preko VHS-a", kaže Miona Dinić, master studentkinja engleskog i italijanskog jezika.
Aleksandra Antić kaže da za njeno zaljubljivanje u serijal filmovi nisu odigrali toliko bitnu ulogu kao knjige.
„Mama mi je 2005. godine na kiosku kupila prvi deo i od tada više nisam ista osoba", kaže Aleksandra.
„Imala sam devet ili deset godina kada sam prvi put gledala prvi deo, sećam se da smo uzeli disk iz video kluba."
U svakom slučaju, po godinama, a i po formatu uz pomoć kog su gledali (DVD i VHS kasete), očigledno je da su svi bili deca kada je film izašao.
A sada su odrasli ljudi.
Isto tako je ostario i film.
Ali da li je i posle dve decenije i dalje ima isti efekat na gledaoce?
Možda se neće proučavati u filmskim školama, ali filmovi o Hariju Poteru svakako su zaradili status kultnog klasika.
Štaviše, postali su neizostavan deo božićnog TV programa širom sveta, pa i u Srbiji.
Novogodišnji i božićni praznici ne mogu da prođu bez barem prva četiri dela na nekom od domaćih kanala.
Ali zašto čekati Božić?
Čim temperatura spadne na nekih 10 stepeni celzijusa, izvadi se mekano ćebe i počnu sa spremanjem topli napici, Hari Poter filmovi stižu na kućni repertoar.
„Svake godine, tokom zime, imam manir da maratonski odgledam svaki deo", kaže Milica Čolović.
Piter Bredšo, filmski kritičar lista Gardijan, ponovo je odgledao film povodom 20-godišnjice od britanske premijera.
„I dalje je to uzbudljiv i spektakularan film, sa naletom nostalgije koji ide uz to ushićenje, iako specijalni efekti 'letenja' tokom Kvidič meča nisu ono na šta smo navikli u 2021. godini", napisao je Bredšo.
Prosto je - Hari Poter predstavlja popkulturnu zonu komfora kojoj se čitava jedna generacija zaljubljenika u čini, napitke i leteće metle uvek rado vraća.
I pored, očiglednog, prisustva magije u ovom svetu, dobro je pitanje šta je ovaj film učinilo toliko magičnim i sjajnim početkom jedne nove franšize?
Iz današnjeg ugla gledano, čast - a tad ipak samo ogromna odgovornost - da ekranizuje prvi deo Harija Potera pripala je američkom reditelju Krisu Kolumbusu.
Kris Kolumbus je pre toga već režirao možda najpoznatiju dečiju komediju svih vremena - Sam u kući, prvi i drugi deo, najbolje delove iz ovog serijala.
Takođe je poznat i po filmu Gospođa Dautfajer sa Robinom Vilijamsom.
Ali kada je na red došao Hari Poter, Kolumbus je odjednom shvatio da ima nešto što se od već iskusnog reditelja mega uspešnih blokbastera možda i ne očekuje - tremu.
„Očekivao sam da ću biti otpušten tokom prve dve nedelje snimanja", izjavio je Kolumbus za magazin Varajeti u intervjuu povodom dvadesetogodišnjice filma.
„Ne bih rekao da sam bio anksiozan, ali sam bio svestan činjenica da ako ovo uprskam verovatno nikada više neću raditi. I da ću imati milione besnih fanova ispred vrata."
Kolumbus je i sam sebi uspeo da nabije dodatni pritisak jer je i on veliki fan knjiga.
Međutim, sve se promenilo kada je otišao na sastanak sa spisateljicom Dž. K. Rouling.
Na ovom projektu, njena je bila poslednja.
Rouling se pre Kolumbusa sastala sa nekoliko reditelja i ti razgovori nisu prošli baš najbolje.
Mnogi od njih su želeli da prve dve knjige spoje u jedan film, da dodaju čirlidersice na Kvidič mečevima - ukratko, sve čemu se ona protivila.
Kolumbus je odleteo za Škotsku i njih dvoje su razgovarali tri sata.
Predstavio joj je njegovu viziju filma, a ona je rekla „ja vidim film na potpuno isti način".
Dobio je zeleno svetlo.
Kolumbus je uspeo da na filmsko platno prenese literarni magični svet koji je Rouling osmislila nekoliko godina ranije.
Dijagon Aleja, Gringots banka, Hogvorts Ekspres, sala za ručavanje u kojoj se obroci samo stvore, teren za Kvidič, šuma - sve je bilo tu i izgledalo je sjajno.
Kolumbus se prisetio i rada sa čuvenom trojkom - Redklif, Votson, Grint.
Kao jako mladi - Redklif je imao svega 12 godina kada je prvi film počeo da se prikazuje u bioskopima - glumci nisu imali previše iskustva pred kamerama.
„Prvih nekoliko nedelja snimanja, sva deca su bila toliko uzbuđena što glume u Hari Poter filmu da su se samo smejali pred kamerama", izjavio je Kolumbus.
„Nisam mogao da ih nateram da prestanu da se smeju i to se pretvorilo u vežbu i školu glume za mene kao reditelja."
Reditelj je istakao da je posebno izazovno bilo snimati mečeve Kvidiča, zato što je sve snimano u studiju sa zelenim platnom i deca nisu imala ništa oko sebe.
Ali scena sa džinovskim šahom je bila mnogo lakša za snimanje.
Mladi glumci su mogli da zamisle da se zaista nalaze na velikoj šahovskoj tabli, jer su scenografi zaista napravili ogroman šahovski set.
Čak su i eksplozije bile prave.
Prvi deo Harija Potera - Kamen mudrosti - zaradio je neverovatnih 965 miliona dolara.
Kris Kolumbus se vratio da režira i drugi deo - Dvorana tajni - koji je na blagajnama zaradio 876. miliona dolara.
To su jedina dva dela koje je Kris Kolumbus režirao.
Posle njega su još trojica reditelja ekranizovala različite romane iz ovog serijala.
Alfonso Kuaron je režirao treći deo - Zatvorenik iz Askabana, Majk Njuel četvrti - Vatreni pehar, dok se Dejvid Jejts najduže zadržao i rediteljskoj stolici i snimio filmove Red feniksa, Polukrvni Princ i Relikvije smrti (prvi i drugi deo).
Zarada je varirala, ali nikada nije bila manja od 790 miliona dolara.
Iako se priča o Hariju, Hermioni i Ronu završila u Relikvijama smrti, to nije označilo i kraj čarobnjačkog sveta koji je Džoan K. Rouling stvorila.
Nastavila je da piše priče smeštene u taj univerzum i objavljuje ih na sajtu Pottermore, koji je nedavno promenio ime u Wizarding World.
Takođe je napisala i knjige Kvidič kroz vekove, Pripovesti barda Bidla i Fantastične zveri i gde ih naći.
Knjige, objedinjena pod naslovom Hogvortska biblioteka, kao i druge naslove iz ovog serijala, u Srbiji je objavila izdavačka kuća Čarobna knjiga.
Iako zamišljena pre svega kao vodič koji bi mogao da obogati kanon, knjiga Fantastične zveri i gde ih naći je 2016. godine adaptirana u film.
Film, za koji je Rouling napisala scenario, prati Njuta Skamadera, koji sakuplja fantastične zveri, i služi kao prikvel originalnom serijalu.
Dve godine kasnije je izašao i drugi deo Fantastične zveri: Grindelvaldovi zločini.
I mišljenja fanova o ovom serijalu su podeljena.
„Razočarana sam u Fantastične zveri zbog nedoslednosti u priči i nepažnje što se tiče detalja", kaže Miona Dinić.
„Lepo je što su pokušali da ceo taj svet premeste iz Hogvortsa, ali po mom mišljenju nisu uspeli."
Željko Cvetković sebe smatra canon vanilla čovekom, pa mu novi serijal nije najbolje legao.
„O Fantastičnim zverima, kao i svemu što izlazi van okvira originalne verzije, mislim sve najgore.
Naravno, gledao sam sve delove, ali… mršavo, mrljavo, mrtvo. Nažalost, čini mi se da će se trend nastaviti."
Aleksandra Antić kaže da su oba dela vizualno prelepa i da je „osetila nostalgiju" dok je gledala, ali da im „fali suština".
Neda Rakočević smatra da je dobro što postoji novi serijal, jer je koristan za nove gledaoce koji se tek upoznaju sa ovim svetom.
„Lepo je što se na neki način produbljuje priča, a opet je serijal za sebe, pa današnji klinci mogu da gledaju Fantastične zveri bez predznanja o Hariju Poteru."
Ipak, loše ocene kritike i publike nisu toliko uticale na zaradu.
Prva dva dela serijala Fantastične zveri zaradila su više od 1,4 milijarde dolara.
Zbog toga je treći deo, Dambldorove tajne, već u fazi post produkcije, i premijera se očekuje tokom 2022. godine.
Poslednji film iz originalnog serijala - drugi deo Relikvija smrti - zaradio je neverovatne 1,3 milijarde dolara.
Poslednjih godina mnogi zameraju spisateljici Dž. K. Rouling zbog kontroverznih stavova o rodnom identitetu i transfobičnih tvitova.
Poslednji put je izazvala lavinu kritiku kada se usprotivila izrazu „ljudi koji menstruiraju".
Denijel Redklif je kritikovao tvitove Rouling, rekaši da su „trans žene - žene".
Ema Votson, Boni Rajt, koja je igrala Džini Vesli, i Kejti Lung, koja je igrala Čo Čang, takođe su kritikovale Rouling.
BBC je već detaljno pisao o ovom slučaju.
Takođe, glumac Džoni Dep, koji u serijalu Fantastične zveri glumi zlog čarobnjaka Grindelvalda, tužio je list San zbog članka u kojem je opisan kao čovek koji „bije suprugu".
Sud je odbacio tužbu Džonija Depa za klevetu, a sudija je istakao da je list San dokazao da je ono što je u članku „suštinski tačno".
Mnogi su napali i Rouling zbog toga što je i ranije branila Depa i insistirala da baš on glumi Grindelvalda.
Nakon odbačene tužbe, Džoni Dep je ostao bez uloge i Grindelvalda će u narednom delu tumačiti danski glumac Mads Mikelsen.
Da, priča o Hariju Poteru završila se u poslednjoj knjizi.
Ili je bolje reći deo priče.
Britanski dramaturg Džek Torn je 2016. godine napisao predstavu Hari Poter i ukleto dete, baziranu na priči Dž.K.Rouling.
Radnja se zapravo nadovezuje na događaje iz poslednje glave Relikvija smrti i prati Albusa Severusa, sina Harija i Džini.
Predstava je naišla na dobar prijem kod publike i kritike.
A sada i Kris Kolumbus, reditelj prva dva filma, želi da je pretvori u film.
„To je odlična predstava i klinci sada imaju dovoljno godina da igraju te uloge. To je moja mala fantazija", izjavio je reditelj za Varajeti.
I u pravu je. Svi su u godinama kada bi mogli da glume roditelje koji ispraćaju decu u Hogvorts.
Kada bi glumci pristali, to bi bio njihov povratak fantastici nakon mnogo godina.
Posle zapaženih uloga u filmovima poput igrane adaptacije Lepotice i zveri i Malih žena Grete Gervig, Votson bi se vratila ulozi Hermione.
Grint bi se vratio velikom platnu, kako ga od 2015. godine viđamo samo u serijama poput Sick Note i Servant.
A Redklif bi tako napravio kratku pauzu od opskurnih uloga, poput leša koji komunicira ispuštanjem gasova iz… Pa, iz jedinog otvora iz koga možete ispuštati gas i dok ste živi, u filmu Swiss Army Men ili gejmera sa pištoljima ušivenim za ruke u Guns Akimbo.
Ali da li fanovi žele da vide Ukleto dete na bioskopskom platnu?
„Zašto da ne? Sigurno bih pogledala", kaže Milica Čolović.
Neda Rakočević kaže da su male šanse da gleda predstavu, tako da definitivno navija i da se snimi film.
Ostali misle da je moguće napraviti dobar film, ali uz određene izmene.
„Nisam bila oduševljena Ukletim detetom jer mi je delovala isforsirano i kao da su je fanovi napisali", kaže Miona Dinić.
„Ako Kolumbus izostavi neke delove i promeni priču- na primer, da bude manje patetike i mnogo boljeg razvoja likova", dodaje.
Željko Cvetković, kao i u slučaju Fantastičnih zveri, ne vidi poentu snimanja ovog filma.
„O ukletom detetu imam identično mišljenje kao i o svim dodacima bilo kog serijala - nepotrebno."
„Podržao sam predstavu, kao vrlo simpatičnu ideju, ali sve preko toga - zašto?"
Aleksandra Antić takođe veruje da je jedina opcija korigovanje originalnog teksta.
„Ukleto dete je najgori dramski tekst koji sam u životu pročitala, a pročitala sam ih mnogo."
„Likovi su predstavljeni kao parodija ovih postojećih. Uzimajući u obzir i tok radnje Ukletog deteta, nisam sigurna na šta bi film ličio. Možda ako promene pola teksta, onda bi bilo vredno pažnje."
Dvadeset godina od premijere prvog filma, a verovatno i u godinama koje dolaze, jedno pitanje ostaje:
Grifindro, Sliterin, Haflpaf ili Revenklo?
„Od prvog trenutka Grifindor", kaže Neda Rakočević.
„Mislim da je zbog Hermione - i ja sam tu negde štreber, ali bih, naravno, učestvovala u svim nevoljama kao i ona."
Aleksandra Antić bira Haflpaf, kako kaže „najgore tretiranu kuću u celom serijalu".
„Zato što su haflpafovci divni, a niko ne obraća pažnju na njih i pravda za Sedrika Digorija, pravog hogvortskog šampiona."
Milica Čolović je takođe u timu Haflpaf, a razlog je prost.
„Lojalnost, kao jedna od više osobina koje cenim."
Ipak, ima i onih koji su bili članovi jedne kuće, ali je sudbina umešala prste.
„Grifindor dok mi sajt Pottermore nije promenio ličnost", kaže Miona Dinić.
„Od tad sam Sliterin. Tri puta zaredom."
Iz Grifindora u Sliterin je prešao i Željko Cvetković.
„Mejnstrim mediji propagiraju Grifindor, pa sam tako i ja započeo karijeru kao njihov fan."
„Međutim, kako sam rastao i sazrevao, shvatio sam da sam Sliterin lik i da oni žive moje snove - sede u mračnom podrumu sa kaminom i pljuju sve oko sebe."
I tako, imali omiljenu kuću ili ne, na današnji datum, filmska preporuka je jasna.
A od sutra, pa, redom sve ostale nastavke.
Wingardium Leviosa!
Pogledajte video o premijeri najnovijeg filma o Džejmsu Bondu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar