Krajem svake godine, Gasprom zaključuje nove ugovore o ceni gasa, a ovogodišnje pregovore obeležile su rekordne cene ovog energenta na svetskom tržištu - već nekoliko nedelja, 1.000 kubnih metara gasa veća je od 1.000 dolara.
Ipak, za dve zemlje u Evropi nema zime - Gasprom će naredne godine prodavati gas Belorusiji za 128,5 dolara, a Srbiji za 270 dolara za 1.000 metara kubnih - pod istim uslovima kao što su kupovale i do sada.
„Ovo je za nas spas, nećemo imati problema ni sa strujom ni sa gasom ni sa grejanjem, kao ni sa ukupnim snabdevanjem", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom 24. novembra u Sočiju.
Cena od 270 dolara koju je Srbija dobila je gotovo dvostruko niža nego što je Gasprom planirao da naplaćuje zemljama koje ne dele državnu granicu sa Rusijom, što povećava troškove isporuka - 500 dolara za 1.000 metara kubnih, koliko je kompanija predviđala u skladu sa projekcijama za četvrti kvartal 2021.
Kompanija Gasprom obično ne objavljuje detalje ugovora sa drugim zemljama - cene saopštavaju političari ili predstavnici ruskog naftnog giganta.
Osim Belorusije i Srbije, dosadašnju cenu gasa će u 2021. godini plaćati i Kina - 171 dolar za 1.000 metara kubnih.
Na konferenciji za medije pred odlazak u Soči krajem prošlog meseca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi „dobra cena bila 500 dolara za 1.000 kubnih metara".
U oktobru, Rusija je predložila Srbiji da ubuduće plaća 790 dolara - triput više nego što su predsednici Srbije i Rusije na kraju dogovorili.
Vlasti u Srbiji su građanima „predstavile predlog Gasproma kao cenu koju samo predsednik Vučić može da obori u direktnim pregovorima sa Putinom", ističe stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za BBC.
„Dobili smo neverovatnu cenu, uštedeli smo 300 miliona evra, jedan nacionalni stadion", naveo je Vučić posle sastanka u Sočiju.
Zdravković smatra da je postignuti dogovor omogućio Srbiji i Rusiji da pošalju političke poruke koje obema stranama idu na ruku.
„U srpskim medijima, dogovor postignut u Sočiju predstavljen je kao pobeda srpskog pregovaračkog tima, a Rusija je dobila priliku da demonstrira meku moć i pokaže da će zemlje koje imaju dobre odnose sa Moskvom dobijati jeftiniji gas", kaže Zdravković.
Moskva je „izašla partnerima u susret", smatra ruski stručnjak Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj.
„Osim toga, u Srbiji rastu potrebe za ruskim gasom i Gasprom želi to da podrži", dodaje.
Srećko Đukić, ekonomista i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, smatra da je gas „pre svega političko sredstvo".
On podseća da Moldavija, na čijem je čelu proevropska predsednica Maja Sandu koja je na toj poziciji nasledila proruskog presednika Igora Dodona, već plaća veću cenu gasa - 450 umesto dosadašnjih 250 za 1.000 kubnih metara gasa.
Zadržavanje dosadašnje cene politički odgovara i Beogradu i Moskvi, smatra Igor Juškov, ruski stručnjak Univeziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije.
Navodi da Srbija tako sakuplja političke poene, a Rusija osigurava pouzdanog saveznika u Evropi.
„Vučić sada može da kaže kako je obećao da će se u Sočiju dogovoriti da Srbija dobije jeftin gas i evo, uspeo je u tome", kaže Juškov.
Dodaje da „Srbija u pregovorima o gasu ni ne krije sopstvene političke karte".
„Obećava da neće ući u NATO, da će ostati saveznica Rusije, umešno koristi geopolitički položaj da bi Rusija pristala na posebne uslove u trgovini gasom", ističe Juškov.
Pikin ističe da cena od 270 dolara za Gasprom nije niska - kompaniji se isplati svaki ugovor po kojem cena prelazi 100 dolara za 1.000 metara kubnih.
„Normalna cena za Gasprom se oduvek kretala između 200 i 300 dolara i prema tome, 270 je dobra cena.
„Treba imati u vidu da Gasprom obično zaključuje dugoročne ugovore, a cenu formira prema berzanskoj ceni i naftnoj formuli, a što je veći udeo naftne formule u formiranju cene, to je ona niža", navodi Pikin.
Iz Gasproma je prošle nedelje stigla vest o rekordnoj zaradi.
Zaključno sa septembrom 2021, naftni gigant je zaradio više od 20 milijardi dolara - više nego što je kompanija, za celo svoje postojanje, uspela da zaradi za godinu dana, rekao je zamenik predsednika upravnog odbora Gasproma Famil Sadigov.
Srpski stručnjaci ističu da razlozi za nisku cenu gasa koju je Srbija dobila nisu samo politički, već i privredni.
Deo gasovoda Turski tok koji prolazi kroz Srbiju svečano je pušten u rad 1. januara ove godine.
Time je tačka predaje gasa za Srbiju premeštena sa ukrajinsko-mađarske na tursko-bugarsku granicu, što je Rusiji omogućilo da zaobiđe Ukrajinu kada je u oktobru počela da isporučuje gas Mađarskoj i Hrvatskoj koristeći ovu trasu.
Kada je Turski tok pušten u rad kroz Srbiju, postala je tranzitna zemlja preko čije teritorije se isporučuje znatno više gasa nego što se u njoj troši", kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku.
Podseća da se isporuke gasa u Srbiju obavljaju u skladu sa dugoročnim međudržavnim ugovorom koji je ratifikovan 2012. godine.
Na temelju tog ugovora, 2013. godine je potpisan komercijalni ugovor Gasproma kao isporučioca i firme Jugorosgas kao uvoznika u Srbiju.
Jugorosgas je rusko-srpska kompanija, koja od 2007. godine ima ulogu posrednika između ruskog Gasproma i srpske državne naftne kompanije Srbijagas.
Gasprom je vlasnik 50 odsto aktiva Jugorosgasa.
Rusija je važan igrač u srpskoj industriji nafte i gasa - Gaspromnjeft, ćerka-firma Gasproma, postala je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS) 2009. godine, kupivši 51 odsto akcija.
Danas je Gaspromnjeft vlasnik 56 odsto aktiva NIS-a.
NIS je nekadašnja državna kompanija za naftu i gas, čijim je restrukturiranjem 2005. godine osnovan Srbijagas, koji je u stopostotnom vlasništvu Srbije.
NIS-Gaspromnjeft se danas bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i gasa, a eksploatiše nalazišta u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini.
Takođe upravljaju mrežom benzinskih pumpi NIS Petrol i Gasprom, kojih u Srbiji i okolnim zemljama ima više od 400.
Osim toga, Rusija je finansirala izgradnju podzemskog skladišta gasa Banatski dvor, koje je otvoreno 2011. godine, postavši jedno od najvećih u Jugoistočnoj Evropi.
Gasprom i Srbijagas su suvlasnici preduzeća Banatski dvor D.O.O. koje upravlja skladištem.
„Dajući povlašćenu cenu gasa Srbiji, Gasprom investira u srpsku industriju nafte i gasa, a samim tim i u sopstvenu dobit", kaže stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
Njegov kolega Aleksandar Kovačević ističe da se „Srbija se kvalifikovala kao zemlja u kojoj Gazprom ima komercijalne interese i neposredno obavlja poslove isporuke i skladištenja gasa".
„Zato je cena gasa optimalno određena, tako da služi strateškim i poslovnim ciljevima ruskog giganta", dodaje.
Pred odlazak u Soči, Vučić je najavio da će novi ugovor sa Gaspromom biti potpisan na period od pet ili šest godina.
Međutim, posle sastanka sa Putinom je saopšteno da će cena gasa ostati ista samo u narednih šest meseci.
To nije uobičajeno, pošto Gasprom uglavnom potpisuje ugovore na po nekoliko godina, napominje Srećko Đukić.
Za manje od šest meseci u Srbiji se održavaju opšti izbori.
„Srbija je dobila privremenu cenu, dok se politička situacija ne razbistri", mišljenja je Đukić.
Kako smatra, cena gasa koju će Srbija ubuduće plaćati zavisiće od ishoda izbora.
„Sva objektivna istraživanja govore da će sigurno Beograd biti u rukama opozicije, da su predsednički izbori krajnje neizvesni, a što se tiče parlamentarnih izbora, tu očekujem žestoku bitku", ističe Đukić.
Đukić i Zdravković očekuju da u narednih šest meseci dođe i do promena na energetskom tržištu i da će se odnosi Evrope i Rusije normalizuju, što bi takođe moglo da utiče na cenu gasa koju će Srbija plaćati.
Miloš Zdravković ističe da „Rusiji ne odgovara da cene gasa diže nebesa".
„Ne smeju da dozvole da gas iz Amerike i Katara postane konkurentan na evropskom tržištu", kaže Zdravković.
Koliko su (ne)demokratski izbori u Rusiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
predrag
Ali sto se tice Rusa ima razlike, zuti bi im uveli sankcije pa bismo sad imali energente po 4X vecoj ceni.
Kad kad su prekinuli sa Gadafijem, a do tada nam je prakticno dzaba davao naftu.
Ipak je trebalo hrabrosti reci Zapadu da necemo uvesti senkcije Rusima. A i njima smo mozdano najbliskiji tj oni nama - nece pitati decu od 4 god kog bi hteli da su pola.
A zemlje koje su u paktu sa Rusima dobiju jos jeftinije.
Orocili su nam tu cenu jer znaju da smo prvrtljivi.
Ne treba gledati samo interes - kako nam to beskicmenjaci stalno govore, nego pokusati ne biti qurva i slediti ispravan put, tako nikad ne mozete pogresiti - dugorocno.
Kao sto su radili Tito, Gadafi, Chavez ..
lala
Maja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar