Pre 75 godina, deca su dobila svog svetskog zaštitnika.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija osnovala je 11. decembra 1946. godine Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF).

U više od 190 zemalja, među kojima je i Srbija, UNICEF se bavi zdravstvenom i pravnom zaštitom dece, prati njihov razvoj i obezbeđuje jednak pristup obrazovanju.

„Poseban akcenat se stavlja na ugroženu i marginalizovanu decu.

„Rade se istraživanja na osnovu kojih se određuju naše aktivnosti - na taj način možemo da uočimo gde postoji problem i kako da pružimo pomoć i podršku", kaže Jadranka Milanović iz UNICEF-a za BBC na srpskom.

• „Nemaš osećaj kao da igde pripadaš": Kako se mladi bez roditeljskog staranja osamostaljuju usred pandemije
• Svratište - mesto gde deca ulice mogu da budu deca
• Fotografija koja je obišla Srbiju: Ko su brat i sestra zagrljeni u svratištu

Prva zemlja koja je dobila pomoć od UNICEF-a bila je Federativna Narodna Republika Jugoslavija 1947. godine, a samim tim i Srbija kao deo bivše države.

Naredne godine, Jugoslavija je prva u Evropi, a druga na svetu osnovala Nacionalni komitet za UNICEF postavši zemlja donator.

UNICEF je jedna od prvih organizacija koje su reagovale na izbijanja rata na prostoru bivše Jugoslavije 1991. godine.

To je bio povod i da ova organizacija otvori prvu međunarodnu kancelariju u Beogradu, kako bi obezbedila pomoć deci i porodicama sa područja zahvaćenih ratom, kao i onima koji su morali da napuste domove.

Nakon 2000. godine, UNICEF pomaže Vladi Srbije da donese zakone koji se tiču dece i usaglase ih sa međunarodnim standardima, zakonodavstvom Evropske unije i konvencijama UN-a.

Šta je UNICEF?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija osnovala je UNICEF pre 75 godina sa namerom da pomogne deci u posleratnoj Evropi.

„Pomagalo se deci i omladini da se izvuku iz bede i siromaštva, kao i da im se obezbedi sve što je potrebno", kaže Milanović.

UNICEF se rukovodi Konvencijom o pravima deteta koja je usvojena 1989. godine, a tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je među prvim zemljama koja je potpisala i ratifikovala ovaj dokument.

U delovima sveta zahvaćenim ratom, UNICEF je prisutan na terenu i kako navode, „pružaju nadu i pomoć koja spašava živote deci i njihovim porodicama".

„Iako smo apolitični i nepristrasni, nikad ne ostajemo ravnodušni kada je u pitanju odbrana prava dece i zaštita njihovih života i budućnosti", navodi se na sajtu UNICEF-a.

Prvobitno organizacija koja je pružala pomoć deci u zemljama razorenim ratom, njeno područje delovanja se vremenom proširilo.

„UNICEF je od osnivanja prisutan gde god je to potrebno i pružao je pomoć neophodnu za preživljavanje, zdravstvene usluge i obezbeđivao obrazovanje i zaštitu u zemljama u kojima se odvijao rat.

„Sve je ostalo isto do danas, s tim da je pomoć postala raznovrsnija u zemljama koje su ekonomski napredovale", objašnjava Jadranka Milanović.

Rezultati UNICEF-a kroz istoriju

Nakon pružene pomoći deci u Evropi, UNICEF je pažnju usmerio na druge delove sveta - Afriku, Aziju i Južnu Ameriku.

U međuvremenu je Moris Pate, izvršni direktor do 1965. godine, učvrstio konsenzus da su potrebe dece iznad politike.

Sa padom socijalizma u istočnom delu Evrope, UNICEF se ponovo vraća na Stari kontinent.

Prema njihovim podacima, 75 godina rada iznedrilo je sledeće rezultate:

• dve milijarde ljudi dobilo je pijaću vodu;
• postali su najveći donator hrane „pune proteina" za neuhranjenu decu, koju nazivaju „čudesna", a procenjuju da je sačuvala milione života;
• slučajevi dečje paralize, odnosno zaražavanja virusom polio, smanjeni su za 99 odsto u poslednjih 25 godina;
• vakcinisali su skoro 40 odsto dece na svetu i pomažu da se sačuva tri miliona dečjih života godišnje;
• procenat smrti dece ispod pet godina prepolovljen je u odnosu na pre tri decenije;
• u roku od 72 sata mogu da isporuče zalihe hrane, vode i obezbede sklonište gde god da izbije kriza.

UNICEF je postao stalni član Ujedinjenih nacija 1953. godine kada je proširio mandat na podršku dugoročnim potrebama dece širom sveta.

Do tada je akronim UNICEF prvobitno značio „Međunarodni dečji fond Ujedinjenih nacija za hitne slučajeve", da bi bio preimenovan u naziv koji nosi danas, a akronim je zadržan.

Potom je 12 godina kasnije, 1965. godine, dobio Nobelovu nagradu za mir.

U svakoj zemlji funkcioniše kao međunarodna kancelarija, a uspostavlja se na poziv vlade određene zemlje.

Finansira se dobrovoljnim prilozima pojedinaca, država, vlada, fondacija i kompanija.

• Ujedinjene nacije dočekale 75. rođendan suočene s novim krizama i smanjenjem budžeta
• Balkanska iskustva sa mirovnjacima - od pomagača do tražioca pomoći i nazad

Rukovodi se još jednim dokumentom - Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

„Iako je UNICEF dečji fond, osim dece se bavi i porodicom.

„Ukoliko želite da pomognete deci, morate da pomognete i porodicama koje imaju određene probleme", navodi Milanović.

Tako rezultati od prošle, 2020. godine, pokazuju da je UNICEF:

• pružio zdravstvenu pomoć za 92 miliona dece i žena;
• obezbedio ličnu zaštitnu opremu za 2.6 miliona zdravstvenih radnika tokom pandemije korona virusa;
• omogućio pristup vodi za 106 miliona dece;
• 79 miliona dece dobilo je psihološku podršku;
• podržao 300 miliona dece kada je u pitanju nastava na daljinu u uslovima pandemije.

Kako UNICEF deluje u Srbiji?

Pažnja je usmerena na zaštitu dece, pogotovo u oblastima zdravlja, ishrane, obrazovanja i razvoja počevši od ranog detinjstva do adolescencije.

Na osnovu istraživanja, a u saradnji sa Vladom Srbije, UNICEF pravi petogodišnji plan.

„Akcenat do 2025. godine je na ugroženoj i marginalizovanoj deci", kaže Jadranka Milanović.

Dodaje da je važno da svako dete koje spada u ovu kategoriju ima zdravstvenu zaštitu i bude zaštićeno od nasilja, zlostavljanja i iskorišćavanja.

• Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji
• Srbija: Od toplog doma do Doma za nezbrinutu decu - i nazad

„Poseban osvrt je na zdravstvenu negu dece koja žive u siromaštvu, onoj koja su romske nacionalnosti ili sa smetnjama u razvoju", navodi se.

Važno je da inkluzivno obrazovanje postane dostupno za svako dete, kaže ona.

„Iako zakonski jeste, postoji određen broj dece koja još uvek idu u specijalne škole i koja nisu zajedno sa drugim vršnjacima", navodi.

Statistika UNICEF-a pokazuje da 11 odsto dece uzrasta između tri i pet godina iz najsiromašnijih domaćinstava ne pohađa predškolske ustanove, kao i da „svega 27 odsto devojčica romske nacionalnosti ide u srednju školu".

UNICEF i pandemija korona virusa u Srbiji

Niska primanja roditelja pokazala su se kao prepreka školovanju određenog broja dece tokom pandemije korona virusa, kada je uvedena nastava na daljinu putem televizije, zatim interneta.

„Uspostavljene su svojevrsne biblioteke laptopova i kompjutera, gde deca mogu da pozajmljuju i vraćaju uređaje", kaže Milanović.

Dodaje da, osim toga, neki nastavnici i roditelji nisu bili dovoljno vešti kada je u pitanju korišćenje digitalnih uređaja.

„U okviru projekta smo poboljšali računarsku pismenost kod nekih nastavnika i roditelja", navodi.

Stariji školarci su pak istakli drugačiji problem tokom korone.

Mentalno zdravlje mladih je izbilo u prvi plan, navodi Milanović.

„Pokazalo se da još postoji velika stigma među mladima da obrate za pomoć i govore o tome", kaže.

Stoga je UNICEF u oktobru 2021. godine pokrenuo kampanju pod nazivom Iz mog ugla.

„Kampanjom pokušavamo da razbijemo stigmu i mladima objasnimo da je okej kad nisi okej, kao i da je važno da razgovaraju o tome i obrate se za pomoć.

„Pokrenuli smo platformu koja se baš tako zove - Sve je okej, a na njoj mladi ljudi, adolescenti i njihovi roditelji mogu da nađu veliki broj informacija", objašnjava.

Na platformi se mogu dobiti saznanja o tome kakvi su simptomi kada neko ima probleme sa mentalnim zdravljem, osnovne informacije vezane sa rešavanje tog problema, ali i kontakte ustanova i institucija kojima mogu da se obrate.

Od uspešne vlogerke do promoterke UNICEF-a u Srbiji:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk