Radijatori u stanu Zone Simić u centru beogradske prigradske opštine Obrenovac u utorak oko podneva nisu skroz hladni, za razliku od prethodnog dana.
„Pipam radijator i - mlak je, mislim da će do kraja dana stići grejanje skroz. Sada me to toliko ne brine, koliko što je tek početak sezone i pitanje je šta će se dešavati dalje", kaže ova Obrenovčanka za BBC na srpskom.
Stanovnike Obrenovca, opštine udaljene 30-ak kilometara od centra Beograda, prethodna dva dana možda nije iznenadio prvi ovosezonski sneg, ali jeste ono što je sa sobom doneo - hladne radijatore, isključenje struje i vode.
Dok su čelnici opštine prethodna dva meseca govorili da je sve spremno za sezonu i da neće biti problema u snabdevanju, već sa prvim mrazevima pokazalo se suprotno.
Zbog problema u dopremanju uglja, rad pojedinih blokova u Termoelektrani Nikola Tesla A privremno je zaustavljen, pa su radijatori u Obrenovcu postepeno postajali sve hladniji u nedelju popodne.
U utorak su nove nevolje zadesile i stanovnike srpske prestonice - delovi Novog Beograda i Zemuna ostali su bez grejanja.
Iz preduzeća Beogradske elektrane su saopštili da će grejanje dobiti „najkasnije do srede".
Obrenovačko javno preduzeće Toplovod saopštilo je da je „zbog poteškoća na elektro-energetskom sistemu TENT A, u gradu otežana isporuka toplotne energije, zbog čega se ne mogu postići zadati parametri".
„Normalizacija isporuke toplotne energije se očekuje po uspostavljanju redovnog režima u elektro-energetskom sistemu", navedeno je na sajtu tog preduzeća.
Dok zvaničnici za problem krive loše vremenske uslove i kvalitet uglja, stručnjaci za energetiku za BBC navode da problem delimično leži u kvalitetu uglja, ali da to nije jedini problem i da vremenski uslovi ne mogu da budu krivac.
Deo stanovnika i predstavnika opozicije u Obrenovcu održao je u ponedeljak uveče protest sa zahtevom za uspostavljanje snabdevanja i ostavke nadležnih u suprotnom.
U ponedeljak, 13. decembra u stanu Zone Simić nije bilo grejanja uopšte, iz slavina nije tekla voda, ali je makar struje bilo.
„Mogli smo da uključimo klimu da se zagrejemo i išli smo da kupimo kalorifer", priča Zona za BBC na srpskom.
Prethodnu noć, deca, suprug i ona proveli su u istoj sobi, a mališane u utorak nisu odveli u vrtić.
„U ponedeljak su išli i sedeli svi u jaknama, vaspitačice su nam slale fotografije. Danas su kod kuće", priča Zona za BBC.
Pre samo dva meseca, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković na Tviteru je objavio fotografije termoelektrane, ponosno ističući da je energetski sistem stabilan i da je Srbija spremna za predstojeću zimu.
U trenutku kada se ceo svet bori za ugalj i dovoljnu količinu struje,mudro vodjena politika čuvanja energetske nezavisnosti od strane Aleksandra Vučića i predanih radnika Kolubare i Tent-a čini našu Srbiju najstabilnijom i spremnom za predstojeću zimu
— Miroslav Čučković (@Cuckovicm) October 9, 2021
Tako to rade pravi domaćini. pic.twitter.com/YHN7NawWmI
Mesec dana kasnije, poželeo je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću dobrodošlicu u Obrenovac, kako je napisao, „energetsku prestonicu Srbije".
„Novi blok je remontovan mesecima, za nesmetan rad škola, fabrika, bolnica i svih domaćinstava", napisao je tada Čučković.
Danas je veliki dan za naš TENT I PROTENT. Naši mladi inženjeri,naši majstori i graditelji,pokazali su svojih ruku delo.
— Miroslav Čučković (@Cuckovicm) November 11, 2021
Novi blok remontovan mesecima,za nesmetan rad škola,fabrika,bolnica i svih domaćinstava.
Dobrodosao predsedniče u svoj Obrenovac,energetsku prestonicu Srbije! pic.twitter.com/qrjLUp4VmK
Realnost ga je, međutim, demantovala sa prvim većim snegom.
Mesec dana kasnije, 13. decembra, u školama u Obrenovcu nije bilo nastave - jer nije bilo grejanja.
Dan kasnije, Čučković je rekao da je kvar u obrenovačkoj termoelektrani otklonjen i da će građani sukcesivno dobijati grejanje tokom dana.
Gostujući na televiziji Prva, predsednik obrenovačke opštine rekao je da se Obrenovac greje iz dva bloka od kojih je jedan počeo da šalje toplotnu energiju u utorak ujutru u pola četiri, dok je drugi uključen na mrežu u pola šest.
„Grejanje imaju svi, samo ne u punom kapacitetu", rekao je.
U ponedeljak uveče u Obrenovcu je održan protest koji su organizovali opštinski odbori opozicionih partija - Demokratske stranke, Narodne stranke i Stranka slobode i pravde, zbog situacije sa grejanjem u toj beogradskoj opštini, javila je RTV Mag.
Okupljeni ispred zgrade Gradske opštine Obrenovac ukazali su da je prvi sneg napravio kolaps u toj opštini, jer još nemaju grejanje, a jedno vreme nisu imali ni vodu, ni struju.
Organizatori protesta su opštinskoj upravi dali ultimatum da do utorka u 18 sati obezbede toplotnu energiju za sva domaćinstva, ili da u suprotnom ostake podnesu direktor Javnog preduzeća Toplovod, direktor EPS-a, i predsednik opštine, prenela je RTV Mag.
Grejanja u Obrenovcu nije bilo od nedelje popodne do jutarnjih sati u utorak.
Dan ranije, izjava Milorada Grčića, vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, izazvalča je mnogo komentara na društvenim mrežama.
On je rekao da je za probleme u snabdevanju kriv kvalitet uglja.
„Problemi su nastali jer se namestilo da iz Kolubare stižu kompozicije sa najgorim mogućim ugljem.
„Ugalj je bio prilično lošeg kvaliteta, voda i mraz su učinili svoje i došlo je do zagušenja u bunkerima", rekao je Grčić u ponedeljak.
Profesor Željko Đurišić, koji predaje predmete u oblasti elektroenergetskih sistema na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kaže za BBC da u ovom trenutku nisu poznati svi elementi zbog kojih je TENT ispao iz sistema, ali da jedan od njih svakako jeste loš kvalitet uglja.
„Loš kvalitet uglja sigurno je jedan od razloga, pogotovo po ovakvom vremenu kada se sve raskvasi", kaže Đurišić.
Dodaje da je iznenađen padom snabdevanja, ali da će preciznije podatke zašto je do njega došlo imati u petak, kada su ga na sastanak pozvali nadležni iz EPS-a.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže za BBC na srpskom da se u istom trenutku desilo više stvari, ali da je loš kvalitet uglja glavni krivac.
„Na teritoriji centralne Srbije ima dovoljno uglja, međutim, on je pre svega, slabijeg kvaliteta", kaže Zdravković.
Drugi razlozi su, dodaje, način na koji se ugalj kopa, kao i priprema uglja za termoelektrane, koja se u Srbiji radi drugačije nego u razvijenim zemljama.
Za termoelektrane u Srbiji, koristi se lignit koji se iskopva na kolubarskim površinskim kopovima.
„Krivica je način kopanja. Lignit ne kopaju rudari koji silaze u okno, već se kopa velikim bagerima.
„Ti veliki bageri ne kopaju samo ugalj, već i zemlju i blato", objašnjava Zdravković.
Dodaje da postoji proces kako se ugalj kopa, čisti i doprema do termoelektrane.
„Verovatno se desilo da nije dobro urađena trijaža rude od blata. Napravljen je propust, ko je kriv, ne ulazim u to, nisam zaposlen u TENT-u da znam, ali očito je neko kriv", kaže Zdravković.
Sa kolubarskih površinskih kopova u obrenovačku termoelektranu godišnje se preveze između 35 i 40 miliona tona lignita.
U Srbiji trenutno radi osam termoelektrana, koje kao pogonosno gorivo koriste lignit.
Lignit je, objašnjava stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, najmanje kaloričan ugalj, ali ga u Srbiji ima dosta.
Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, izjavio je nedavno za BBC na srpskom da lignita u Srbiji ima u ogromnim količinama, ali da nije zgodan za sagorevanje u malim ložištima, pa se koristi samo za termoelektrane.
One imaju, objasnio je, specijalne peći za taj tip uglja.
Lignit je pritom, zbog niske energetske vrednosti, neisplativ za transport na duže staze, pa se uglavnom koristi lokalno, u zemljama koje ga proizvode - poput Srbije.
„Kopaju ga na površinskim kopovima - to su bukvalno livade na kojima se skine veliki sloj zemlje i onda ogromni bageri ugalj prebacuju na traku", objasnio je.
„U rudniku Kolubara, on se posle minimalne prerade prebacuje u vagone i transportuje u termoelektrane Obrenovac A i B, a u Kostolcu ide direktno na termoelektrane Kostolac A i B".
Lignit ima više od 50 odsto vlage i pepela, i zbog toga nije kvalitetan, objasnio je Jovović.
Zbog toga lignit mora na dalju preradu i odsumporavanje u „sušari".
„Sušara se nalazi u Vreocima, kod Lazarevca, zato tamo kada prolazite putem koji vodi ka crnogorskom primorju neprijatno miriše na pokvarena jaja", navodi profesor.
„Tamo ugalj pod visokim pritiskom i vodenom parom brzo zastareva i dobija kvalitet boljih ugljeva, pa nastaje takozvani 'sušena Kolubara' ugalj".
Ona se, navodi, proizvodi za potrebe male industrije i domaćinstava i može se kupiti na tržištu i uvek je bolja od sirovog lignita.
Dok se trenutna situacija polako normalizuje, jedan od strahova Obrenovačanke Zone Simić je da će biti još problema tokom zime.
„Plašim se da uglja u Termoelektrani Nikola Tesla nema, o tome se priča", kaže Simić za BBC.
Dok su vlasti tvrdile da je sistem spreman, predstavnici opozicije imaju drugačije viđenje.
Dušan Nikezić, predsednik Odbora za privredu i finansije Stranke slobode i pravde, kaže da je za trenutni kolaps energetskog sistema Srbije, posle intenzivnih snežnih padavina u nedelju, kriva vrlo loša priprema EPS-a za zimsku sezonu.
„Sve akumulacije su prazne, deponija uglja ispred TENT-a je prazna, nisu obavljeni potrebni remonti, i sve je to dovelo do situacije da se TENT ugasi, a to se desilo jer smo imali nekvalitetan ugalj već duži vremenski period.
„To je praktično blato i mulj i nema kalorijsku vrednost, zaliva se mazutom da bi se podigla kalorijska vrednost i onda se to loži, što je katastrofalno kada se radi o zagađenju", izjavio je Nikezić za N1.
Dodao je da vremenske prilike ne mogu biti razlog za prestanak rada svih blokova u TENT-u, jer „termoelektrana radi i kada je kiša i kada je sneg, prestala je da radi zato što je nestalo mazuta".
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u utorak da je popravljena teška situacija u elektroenergetskom sistemu, čiji su uzrok obilne snežne padavine.
Dodala je, međutim, da je stanje i dalje veoma ozbiljno, prenosi Beta.
„Trenutno 30.000 korisnika nema struju i 800 trafo stanica ne funkcioniše, pre dva dana to je bilo 136.000 korisnika i više od 2.000 trafo stanica", kazala je Mihajlović na godišnjoj konferenciji Ekonomista Svet u 2022.
Na teritoriji opštine Ivanjica oko 2.000 meštana u utorak su brojali četvrti dan zaredom bez struje.
Ekipe EPS-a su sve vreme na terenu, ali im posao otežava nepristupačan teren, rekao je za Tanjug predsednik opštine Momčilo Mitrović.
On je dodao da opština čini sve što može, da je angažovana sva mehanizacija, sektor civilne zaštite, i da svi očekuju da stanje bude normalizovano do večeras.
Struja je tokom noći, posle tri dana, stigla u 1.900 domaćinstava, a ostatak još čeka stabilizaciju u elektrosnabdevanju.
Ministarka Mihajlović je rekla i da energetska kriza u svetu traje mesecima.
Tvrdi da je poslednja dva-tri dana cena električne energije na evropskom tržištu porasla za 70 evra po megavat/satu što, kako je rekla, govori da postoje problemi sa proizvodnjom i prenosom struje.
Dodala je da je cilj Srbije da se do 2040. godine 40 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora.
„To je dostižno i veoma važno, a koliko, pokazuje i sadašnja situacija kada nas iz problema vade hidroelektrane i elektrane na vetar, a ne termoelektrane", naglasila je Zorana Mihailović.
Najavila je da će se uskoro na raspravi naći i Nacionalni plan za energetiku, da su Srbiji potrebni novi kapaciteti za proizvodnju struje.
Termoelektrane u Sribji proizvode oko 40 odsto energije u Srbiji, podaci su Elektromreža Srbije.
Oko 56 odsto energije nastaje u hirdoelektranama, dok energane na gas i vetar stvaraju oko četiri odsto energije.
Prema podacima sa sajta Elektromreža Srbije, koji se redovno ažuriraju i predstavljaju u realnom vremenu, proizvodnja energije iz termoelektrana opala je sa prosečnih oko 2.600 na oko 1.100 megavati.
Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 11
Bok
V5
Banderaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar