Svetske sile: Kako izgleda budućnost ratovanja? Već je stigla

U 2021. godini došlo je do suštinske promene u britanskoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici.

Povećava se budžet za digitalnu tehnologiju, veštačku inteligenciju i sajber tehnologiju.

Opada novac za tradicionalniji hardver i broj trupa.

Sve to u vreme kada se ruske snage gomilaju na ukrajinskim granicama, Moskva zahteva povlačenje NATO-a iz nekih država članica, a Kina sve glasnije govori o ponovnom preuzimanju Tajvana - silom ako je potrebno.

Mali, regionalni sukobi i dalje izbijaju širom sveta.

Etiopija je u građanskom ratu, ukrajinski separatistički sukob ubio je više od četrnaest hiljada ljudi od 2014. godine, pobune u Siriji tinjaju, a grupa Islamska država besni delovima Afrike.

Ali kako izgleda budućnost ratovanja velikih sila i da li Zapad odgovara izazovima koji su pred nama?

Prvo, „buduće ratovanje" je već tu.

• Kineska vojska - sila svetske klase
• Virtuelni rat - kineski patriotski blogeri udaraju na Zapad
• Kina negira da je testirala hipersonične rakete

Mnogi aspekti velikog sukoba između Zapada i recimo Rusije ili Kine već su razvijeni, uvežbani i raspoređeni.

Rusija je 16. novembra izvršila raketnu probu u svemiru, uništivši jedan od svojih satelita.

Kina je tokom leta sprovela testiranje naprednih hipersoničnih projektila, sposobnih da putuju mnogo puta većom brzinom od zvuka.

Ofanzivni sajber napadi, bilo da su razorni ili predatorski, postali su redovna svakodnevna pojava, nešto poznato kao „ratovanje ispod praga".

Mišel Flurnoj je bila šefica politike Pentagona za američku strategiju za vreme mandata predsednika Klintona i Obame.

Ona veruje da je usredsređenost Zapada na Bliski istok u poslednje dve decenije omogućila njegovim protivnicima da ih dosta sustignu u vojnom smislu.

„Mi smo zaista na strateškoj prekretnici u kojoj mi - SAD, Velika Britanija i naši saveznici - izlazimo iz dvadeset godina usredsređenosti na borbu protiv terorizma i pobune, ratova u Iraku i Avganistanu i podižemo pogled kako bismo shvatili da smo sada u veoma ozbiljnoj konkurenciji velikih sila", kaže ona.

Ona, naravno, misli na Rusiju i Kinu, koje su u Integrisanom pregledu britanske vlade opisane kao „akutna pretnja" i dugoročni „strateški rival" Zapadu.

„Dok smo bili fokusirani na širi Bliski istok", kaže ona, „ove zemlje su se školovale na zapadnom načinu ratovanja.

„I počele su da masovno ulažu u čitav niz novih tehnologija".

Mnogo toga je usmereno na sajber aktivnosti - remetilački napadi koji imaju za cilj podrivanje strukture zapadnog društva, uticaj na izbore, krađu osetljivih podataka.

Ovo je daleko ispod praga ratovanja i veliki deo toga se može poreći.

Ali šta ako sadašnje tenzije između Zapada i Rusije oko Ukrajine, recimo, ili između SAD i Kine oko Tajvana, prerastu u neprijateljstva?

Kako bi to izgledalo?

„Mislim da bi se ovo odigralo u veoma brzom okruženju koje se u velikoj meri oslanja na informacioni domen", kaže Maja Nuvens, viša naučna saradnica na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), usredsređujući se na kinesko korišćenje podataka za sticanje vojne prednosti.

„Narodnooslobodilačka armija Kine izgradila je novu agenciju pod nazivom Strateške snage za podršku koja se bavi svemirom, elektronskim ratovanjem i sajber veštinama."

Šta to znači, u praksi?

Pa, skoro prva stvar koja bi se desila u bilo kakvim neprijateljstvima bili bi masovni sajber napadi sa obe strane.

Bilo bi pokušaja da se „zaslepe" drugi tako što bi se prekinule komunikacije, kao što su sateliti, ili čak presecali vitalni podmorski kablovi koji prenose podatke.

• Novi šef tajne službe MI6: Kina i Rusija su stalne pretnje za Britaniju
• Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
• Kina optužuje Ilona Maska: Umalo sudari sa tvojim satelitima

Pitala je Franca-Stefana Gadija, specijalistu za buduće ratovanje u IISS-u, šta bi ovo značilo za tebe i mene, ovde na terenu.

Da li bi naši telefoni odjednom prestali da rade, benzinske pumpe ostale bez derivata, a distribucija hrane dospela u stanje haosa?

„Po svoj prilici, da", kaže on.

„Zato što velike sile masovno ulažu ne samo u ofanzivne sajber sposobnosti već i u mogućnosti elektronskog ratovanja kojim mogu ometati satelite i srušiti komunikaciju.

„Dakle, ne samo vojska već i društva u celini biće glavna meta u budućem sukobu."

Najveća vojna opasnost ovde je neplanirana eskalacija.

Ako vaši sateliti ne komuniciraju i vaši planeri koji sede u podzemnim komandnim bunkerima ne mogu da budu sigurni šta se dešava, onda je izuzetno teško kalibrisati sledeći potez.

Maja Nuvens veruje da im to ostavlja izbor da odgovore na „minimalistički" ili „maksimalistički" način, što nosi inherentni rizik dalje eskalacije tenzija.

Jedan faktor koji će verovatno igrati glavnu ulogu u budućem ratovanju je veštačka inteligencija.

Ona može značajno ubrzati donošenje odluka i skratiti vreme odgovora zapovednicima, omogućavajući im da obrađuju informacije mnogo brže.

Ovde SAD imaju kvalitativnu prednost u odnosu na svoje potencijalne protivnike i Mišel Flurnoj veruje da se ovako mogu nadomestiti nedostaci u sferama u kojima je Zapad brojčano nadjačan ogromnom veličinom kineske Narodnooslobodilačke armije.

„Jedan od načina da se povrati neka kvantitativna masa i da se zakomplikuje protivničko planiranje odbrane ili planiranje napada je uparivanje ljudi i mašina", kaže ona.

„Dakle, ako imate jednu platformu sa posadom koja može da kontroliše sto bespilotnih platformi, onda počinjete da ponovo uspostavljate tu kvantitativnu ravnotežu."

• Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan
• Oštra poruka Bajdena Kini: „Branićemo Tajvan ako ga napadnete"

Ali postoji jedna oblast u kojoj Zapad opasno zaostaje iza Rusije i Kine.

To su hipersonične rakete - super-nabijeni projektili koji mogu da lete između pet i dvadeset sedam puta većom brzinom od brzine zvuka i nose ili konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu.

Rusija je objavila uspešne testove svoje hipersonične krstareće rakete Zircon, proglašavajući da može da pobedi bilo koju odbranu, bilo gde u svetu.

Kineski Dong Feng 17, prvi put otkriven 2019. godine, nosi hipersonično klizno vozilo (HGV) koje može da manevriše kroz atmosferu sa gotovo nepredvidivom putanjom, što otežava presretanje.

Nedavni testovi američkih sistema, naprotiv, nisu dobro prošli.

Dolazak ovog oružja u kineski arsenal sada tera Vašington da dvaput razmisli o ulasku u rat da bi odbranio Tajvan ako Kina odluči da izvrši invaziju na njega.

Ipak, upravo sada, na pragu 2022. godine, ruske snage koje se gomilaju na granici Ukrajine, dok svakako uključuju ofanzivne sposobnosti sajber i elektronskog ratovanja, uglavnom se sastoje od konvencionalnog hardvera, kao što su tenkovi, oklopna vozila i trupe - ista vrsta hardvera koji bi bio raspoređen ako bi Moskva odlučila da se vrati u baltičke države, na primer.

• Šta planira Vladimir Putin
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima - Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Rusija upozorava NATO: Evropi preti košmar oružanih sukoba

Velika Britanija je donela odluku da smanji svoje konvencionalne snage u korist ulaganja u novu tehnologiju.

Franc-Štefan Gadi, specijalista za buduće ratovanje, veruje da će ovo sigurno doneti koristi za dvadeset godina, ali pre toga će postojati zabrinjavajući jaz.

„Mislim da ćemo imati veoma opasan period u narednih pet do deset godina kada će se desiti mnogo smanjenja broja zaposlenih.

„U isto vreme, mnoge od ovih novih tehnoloških sposobnosti neće biti dovoljno zrele da zaista imaju operativni uticaj", kaže on.

A ovih narednih pet do deset godina mogle bi da donesu neke od najopasnijih izazova bezbednosti Zapada.

Pa da li je sve to propast?

Prema mišljenju Mišel Flurnoj, koja je provela godine upravo u srcu američke odbrambene politike - nije.

Ona veruje da su rešenje dve stvari - bliske konsultacije i saradnja sa saveznicima i ulaganje na pravim mestima.

„Ako spojimo svoje umove i zaista investiramo u prave tehnologije, prave koncepte i razvijamo ih brzo i široko, trebalo bi da budemo u stanju da sprečimo rat velikih sila", kaže ona.

„Trebalo bi da budemo u stanju da postignemo svoje ciljeve i da Indo-Pacifik, na primer, zadržimo slobodnim, otvorenim i prosperitetnim u budućnosti."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk