Rusija sve više traži saveznike kako se rat u Ukrajini pojačava, a istovremeno počinju da se osećaju međunarodne ekonomske sankcije.
Kina je vodila računa da se drži na diplomatskoj distanci od sukoba, odlučivši da se uzdrži od glasanja u UN kad se osuđivala ruska invazija.
Ali ako tako odluči, koliko daleko bi Kina mogla da ide u pomoći Rusiji produbljujući vojne i privredne veze sa njom?
Moskva je od Kine zatražila vojne opremu kao podršku njenoj invaziji na Ukrajinu, prema jednom američkom zvaničniku citiranom u medijskim izveštajima.
Moskva i Peking su odmah demantovali te tvrdnje, nazivajući ih „dezinformacijama".
Poslednjih godina, većina kretanja oružja bila je u obrnutom smeru.
Kina se u velikoj meri oslanja na rusku vojnu mehanizaciju radi modernizacije vlastitih oružanih snaga, koja je postala nužna posle uvedenog američkog i evropskog embarga na oružje zbog gušenja protesta na Tjenanmenu 1989.
Oko 80 odsto ukupnog kineskog uvoza oružja stizalo je iz Rusije između 2017. i 2021, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI).
Ove kineske kupovine čine 21 odsto ukupnog ruskog izvoza oružja - Kina je time njena druga najveća mušterija u svetu.
Ali Kina je i postepeno proširivala vlastite kapacitete u proizvodnji vojne opreme.
Sada je četvrti najveći izvoznik oružja na svetu.
„Kinesko oružje postalo je naprednije. Njeni dronovi, na primer, jedna su oblast za koju bi Rusija bila i te kako zainteresovana", kaže Simon Vezeman iz SIPRI-ja.
Ali, kaže on, „do sada nismo videli nikakve dokaze" da je Rusija kupila kineske dronove.
Kina takođe uvozi oružje iz Ukrajine - i činila je skoro 40 odsto tržišta ukrajinskog izvoza oružja (2017-2021), prema SIPRI-ju.
Trgovina između ove dve zemlje u stalnom je porastu poslednjih godina.
Kina je činila oko 18 odsto ukupne ruske trgovine 2021. - to je skoro 147 milijardi dolara prošle godine.
Tokom posete predsednika Putina Pekingu u februaru povodom Zimskih olimpijskih igara, dve zemlje saopštile su da će povećati trgovinu na 250 milijardi dolara do 2024. godine.
Kina je veliki uvoznik žitarica poput pšenice i ječma, a jedan od njenih najvažnijih izvora je Rusija - koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača.
Sve donedavno, Kina je stavljala ograničenja na uvoz pšenice i ječma iz Rusije iz zabrinutosti zbog bolesti.
Ali ona su sva ukinuta onog dana kad je otpočeo napad Rusije na Ukrajinu.
Međutim, kao blok, Evropska unija je i dalje ukupno gledano daleko veći trgovinski partner sa Rusijom.
Ukupna trgovina između EU i Rusije je 2021. godine iznosila skoro dvaput onoliko koliko kineska.
To bi sada moglo početi da se menja.
„Neizbežno je da trgovina na relaciji EU-Rusija opadne u svetlu sankcija", kaže trgovinska ekonomistkinja, doktorka Rebeka Harding.
„Aktuelna kriza upravo je pojačala potrebu u okviru EU za diversifikacijom snabdevanja."
Kina je jedno od najvećih tržišta za rusku naftu, gas i ugalj.
Dve zemlje su se upravo složile oko novog ruskog sporazuma za ugalj vrednog više od 20 milijardi dolara - samo nedelju dana pre invazije na Ukrajinu.
Putin je nedavno obelodanio nove ruske sporazume za naftu i gas sa Kinom čija se vrednost procenjuje na 117,5 milijardi dolara.
Međutim, ubedljivo najveće energetsko tržište za Rusiju je EU i ona opskrbljuje 40 odsto gasa za EU i oko 26 odsto njene nafte.
„Ruski izvoz nafte i gasa u Kinu pojačavao se po stopi od više od devet odsto godišnje u poslednjih pet godina", kaže doktorka Harding.
„To je ubrzani rast, ali uprkos tome, Kina je dvostruko manje tržište od EU za rusku naftu."
Kina tvrdi da će „nastaviti da ima normalnu trgovinsku saradnju" sa Rusijom.
Ali neke ruske banke isključene su iz međunarodnog platnog sistema Svift.
To je već prisililo kompanije u Kini, baš kao i drugde, da smanje kupovinu od Rusije, jer se trgovci muče da ugovore finansijski aspekt sporazuma.
I Kina i Rusija su poslednjih godina pozivale na prelazak na alternativne metode plaćanja.
Rusija ima sopstveni Sistem za transfer finansijskih poruka (STFM), dok Kina ima Prekogranični interbankarski sistem plaćanja (CIPS), a oba operišu u njihovim vlastitim valutama.
Ali Svift je nastavio da dominira finansijskim transakcijama na globalnoj trgovinskoj mreži.
Trenutno svega oko 17 odsto trgovine između Rusije i Kine koristi kineske jene (u porastu sa 3,1 odsto 2014. godine), prema medijskim izveštajima koji se pozivaju na zvaničnu rusku statistiku.
A trgovina energentima između dve zemlje i dalje se uglavnom obavlja u američkim dolarima.
Nemačka, glavno izvozno ishodište Rusije za prirodni gas, nedavno je objavila da će obustaviti novi gasovod Severni tok 2 zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Snabdevanje preko novog gasovoda između Rusije i Kine (Moć Sibira 2) imaće samo petinu kapaciteta gasovoda Severni tok 2, prema jednoj analizi.
Takođe, nije najjasnije kada će novi gasovod iz Sibira postati funkcionalan.
Dugoročno gledano, Kina će možda želeti da pojača uvoz ruskog gasa da bi pokušala da smanji zavisnost od uglja i tako postigla ciljeve za smanjenje emisija gasova efekta staklene bašte.
Pogledajte video: Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar