Amerika: Preminula bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt

Madlen Olbrajt, češka imigrantkinja koja je postala prva državna sekretarka u istoriji SAD, umrla je u 84. godini.

Dugogodišnja veteranka u spoljnoj politici, Olbrajt je postala američka državna sekretarka 1997. godine za vreme dok je predsednik bio Bil Klinton.

Za vreme NATO bombardovanja SRJ 1999. godine Olbrajt je bila na funkciji državnog sekretara SAD.

Njenu smrt od raka potvrdio je portarol Stejt departmenta.

• Kolin Pauel - „Pustinjska oluja“, sukob sa Madlen Olbrajt zbog Bosne i mrlja u Iraku
• Donald Ramsfeld: Odlazak arhitekte rata u Iraku
• Šta Beograd znači Kristoferu Hilu, a šta njegov dolazak znači za Balkan

Olbrajt je poslednjih godina bila predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednica Trumanove fondacije za stipendiranje.

Bila je i kopredsednica Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih.

Krajem prošle godine stupila je na novu fukciju kao nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku.

Rođena je 15. maja 1937. godine u Pragu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj pod imenom Marija Jana Korbelova.

Bila je ćerka čehoslovačkog diplomate Jozefa Korbela koji je u vreme kada se ona rodila bio češki izaslanik u Beogradu.

Nakon što je nacistista Nemačka okupirala Čehoslovačku 1939. godine, Korbel je sa porodicom pobegao u London i nastavio da radi za češku vladu u egzilu dok je radio emisije na BBC-ju.

Tokom Drugog svetskog rata Madlen Olbrajt je jedno vreme bila u izbeglištvu u Srbiji o čemu je i sama govorila.

Porodica ju je zvala Madla, a zatim Madlenka.

Kada je dobila američko državljanstvo pedesetih godina prošlog veka sebe je opisala kao „potpuno američku Medi".

Posle rata, Jozef Korbel se vratio u Čehoslovačku, a kasnije je postao delegat UN da bi pomogao u posredovanju između Pakistana i Indije u Kašmiru.

Ali kako je komunizam zavladao njegovom rodnom zemljom, Korbel se ponovo plašio za bezbednost porodice.

Uspešno je podneo zahtev za politički azil za njega, njegovu ženu i njihovo troje dece u SAD - gde je dobio stipendiju za predavanje politike u Denveru u Koloradu.

Tek mnogo godina kasnije, krajem 1990-ih, Olbrajtova je saznala koliko je bio ranjiv položaj njene porodice u Evropi.

List Vašington post otkrio je da je više desetina njenih rođaka, među kojima tri bake i dede, ubijeno tokom Holokausta zbog toga što su bili Jevreji.

U vreme kada se Olbrajt preselila u SAD, sa 11 godina, već je živela u nekoliko zemalja i govorila je četiri jezika.

U memoarima se prisetila kako se borila da se uklopi sa drugim američkim tinejdžerima uz strogo vaspitanje njenih roditelja.

Posle srednje škole, stipendija joj je omogućila da studira političke nauke na Velsliju, privatnom ženskom univerzitetu u Masačusetsu koji će kasnije pohađati i Hilari Klinton.

U to vreme Olbrajt se prvi put zainteresovala za politiku i upoznala budućeg muža, Džozefa Medila Patersona Olbrajta, iz poznate američke izdavačke porodice.

Radio je kao mladi reporter dok je ona kao pripravnica radila kliping u novinama Denver Post.

Posle nekoliko nedelja su se verili.

Pošto je ona diplomirala, par se venčao i zasnovao porodicu.

Najpre su dobili bliznakinje, Alis i En, 1960. godine, a sedam godina kasnije rodila se treća ćerka - Ketrin.

Prvi politički koraci

Džozef je nastavio da se bavi karijerom dok je njegova supruga učila ruski i usavršavala studije međunarodnih odnosa u slobodno vreme, prvo u Džordžtaunu, a zatim na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Kasnih 1960-ih, kada se porodica vratila u Vašington, Olbrajt se prvi put direktno uključila u politiku.

Blisko je sarađivala sa senatorom Mejna Edom Muskijem i pomagala mu je u prikupljanju sredstava za predsedničku kandidaturu.

Doktorirala je 1975. godine.

Nekoliko godina kasnije prvi posao u vladi ponudio joj je Zbignjev Bžežinski, njen bivši univerzitetski profesor sa Univerziteta Kolumbija.

Američki predsednik Džimi Karter ga je imenovao za savetnika za nacionalnu bezbednost i želeo je da mu njegov bivši učenik pomogne u vezi sa Kongresom.

Kada je Ronald Regan pobedio demokrate i preuzeo vlast, Olbrajt je prešla u neprofitne organizacije.

U to vreme, njen muž je naglo prekinuo njihov brak posle 23 godine.

Madlen Olbrajt postaje profesorka međunarodnih poslova u Džordžtaunu.

Kao profesorka, studente je terala da igraju uloge u spoljnopolitičkim situacijama.

Studentkinjiama je davala u uloge u kojima u stvarnom životu dominiraju muškarci, podučavajući ih važnosti da govore i prekidaju kako bi se njihov glas čuo.

„Moji časovi su možda bili malo burni", napisala je u memoarima.

„Ali žene su naučile, a muškarci su se navikli".

Uporedo sa profesorskom karijerom, nastavila je da se bavi politikom.

Njena kuća u Džordžiji postala je društveno središte i mesto za političke sastanke, a Olbrajt je bila spoljnopolitički savetnik u predsedničkim kampanjama Voltera Mondejla i Majkla Dukakisa.

Četrnaest odela i suknja

Kada je Bil Klinton izabran za predsednika SAD 1992. godine, prvo je zamolio Madlen Olbrajt da pomogne u tranziciji njegove administracije pre nego što joj je ponudio ulogu ambasadora u Ujedinjenim nacijama.

U to vreme, Olbrajt je bila jedina žena među 15 predstavnika u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost.

Njihov prvi susret opisala je kao 14 odela i suknju u sobi.

U to vreme, kao ambasador, Olbrajt je doživela ono što je nazvala „najdubljim žalom" u karijeri - neuspeh međunarodne zajednice da zaustavi genocid u Ruandi.

Pravljenje istorije

Nakon što je osvojio drugi mandat, Klinton je predložio Olbrajt za državnu sekretarku.

„Kada je moje ime pojavilo u vezi sa imenovanjem za državnog sekretara, neko je mogao da pomisli da sam vanzemaljac", rekla je ona listu Gardijan 2018.

„Ljudi su zapravo govorili: 'Arapi neće imati posla sa ženom'.

Ali posle još jednog jednoglasnog izbora, Olbrajt je postala 64. državni sekretar SAD - i prva žena u toj ulozi.

Dok je bila na funkciji, Olbrajt se zalagala za povećanje uticaja NATO-a i pomagala je u posredovanju izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora.

Takođe je bila u velikoj meri uključena u pregovore sa Severnom Korejom radi suzbijanja njihovih nuklearnih ambicija, iako su na kraju propali.

Čitaj mi sa broševa

Olbrajt je imala jedinstvenu diplomatsku tehniku: korišćenje nakita, odnosno broševa.

Rekla je da su je prvo inspirisali irački mediji koji su je upoređivali sa „zmijom" zbog njenog odnosa prema Sadamu Huseinu posle prvog Zalivskog rata.

„Imala sam divni starinski broš u obliku zmije i kad smo imali posla sa Iračanima, njega bih stavila", rekla je 2009. godine.

Smatrala je da bi to mogao da bude zabavan način da prenese diplomatske misli i poruke.

Jednom prilikom, nosila je džinovski broš u obliku insekta kada su Rusi bili umešani u skandal sa „prisluškivanjem".

Tokom jednog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je ona opisala hladnim, imala je broš sa tri majmuna - ne vidim zlo, ne govorim zlo, ne čujem zlo - bio je to njen način da pokaže Rusima šta misli o njihovim dejstvima u Čečeniji.

Pogledajte video o NATO bombardovanju SR Jugoslavije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk