Ukrajina i Rusija: Svedoci užasa u Marijupolju - „Ljudi su padali i umirali na moje oči"

Trenutno ne postoji humanitarni koridor iz Marijupolja.

Samo proređeni odliv ljudi koji se kockaju sa ruskim kontrolnim punktovima - i ruskim političkim hirom.

Ali izaći iz južnog grada pod opsadom samo je prvi izazov; drugi je ostaviti ga potpuno za sobom kada to učinite.

Aleksandar je prošle nedelje doveden u izraelsku poljsku bolnicu nadomak Lavova, na zapadu Ukrajine, u katatoničnom stanju.

Njegov dvadesetčetvorogodišnji mozak fiksirao se na užase koje je proživeo.

To su ruske rakete koje su pogodile njegov stambeni blok gde je boravio sa roditeljima; ruševine i mrtva tela preko kojih su morali da beže, ne stigavši ni da obuju cipele.

„Neprestano su nas bombardovali", kaže njegov otac Jevgen.

„Avioni bi preletali svakih 10 minuta i bacali bombe na Marijupolj.

„Ljudi su padali i umirali na moje oči. Zakopavali smo ih u baštama."

• Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
• „Roditelj ne treba da sahranjuje decu" - užasi rata u Ukrajini
• Mesec dana rata u Ukrajini: „Sav normalan život je stao“

Porodica je pronašla sklonište zajedno sa stotinama drugih u bioskopu blizu centra grada.

Zatočeni tamo pod ruskom vatrom, preživljavali su na ostacima hrane koju su dobijali od meštana ili ukrajinskih vojnika, kuvajući sneg da bi pili vodu.

Kad je zaliha maltene ponestalo, kaže Natalija, svi bez male dece zamoljeni su da odu - kako bi se sačuvali resursi i deci pružila bar nekakva šansa.

„Imali smo kola koja su bila oštećena, ali su još uvek radila", rekla je ona, „tako da smo odlučili da napustimo sklonište.

Nije bilo izlaza: mogli ste da ostanete i da umrete ili ste mogli da pođete i da umrete. Ne biste uspeli da izbrojite ni čitav minut između bombi.

Uspomene kao što je ova prekrivaju njihove stare živote kao druga koža.

Razaranje i oštećenje Marijupolja poneli su sa sobom iz grada; nevidljivi šrapnel, zabijen u njihov mozak.

Gradonačelnik Marijupolja kaže da je ubijeno 5.000 ljudi, a da je oštećeno 90 odsto zgrada.

Neki od njihovih proruski nastrojenih komšija, kaže Natalija, verovali su da to ukrajinske snage gađaju vlastiti grad dok ga ne pretvore u prašinu.

Ona ruske vojnike sarkastično naziva „naši spasioci" ili „ti šarmantni momci", dok opisuje taktiku pritiska koju je videla da koriste.

„Posle granatiranja, ti 'zgodni momci' bi se pojavljivali i pokušavali da nam podele slatkiše", kaže ona.

„Neki ljudi nisu mogli da odole da ih uzmu, zato što nisu jeli nekoliko dana. Kad ste toliko propatili, prihvatićete bilo šta."

Smatra se da je u gradu ostalo zatočeno još oko 160.000 ljudi.

Francuska, Grčka i Turska pokušale su da izdejstvuju prekid vatre kako bi mogla da se ukaže pomoć i omogući civilima da odu.

Ali ruski predsednik Putin rekao da Marijupolj mora da se preda da bi bombardovanje prestalo.

Aleksandar i njegova porodica sada su odseli kod prijatelja nadomak Lavova.

A Aleksandar je upravo otpušten iz bolnice i dozvoljeno mu je da ide „kući".

Njegov otac Jevgen je muzičar, sa jedinim preostalim saksofonom koji je uspeo da spase iz grada kada ga je napuštao.

Pre nego što je odveo sina kući iz bolnice, održao je koncert za bolničko osoblje, dok je Aleksandar stajao kraj njega i smeškao se.

Okupljeni između bolničkih šatora da ga slušaju, pola lekara bilo je u suzama.

Slušali su predivne zvuke čoveka koji je izgubio toliko toga, ali koji je stajao tamo, zahvaljujući im se za ono što je spasao iz Marijupolja: saksofon i sina.

Pogledajte video o Marijupolju i patnjama stanovnika

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk