Srbija i arheologija: Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili

U okolini Niša pronađeni su do sada najstariji otkriveni ostaci neandertalaca - četiri zuba stara oko 300.000 godina.
ostaci zuba
Predrag Radović

U okolini Niša pre 300.000 godina prvi put su se sreli neandertalci i praljudi sa Bliskog istoka.

Četiri zuba pronađena u pećini Velika Balanica u Sićevačkoj klisuri svedoče o susretu dve populacije, pokazuje analiza koju je uradio tim stručnjaka iz Srbije i Kanade.

„To je prvi dokaz sudara ove dve grupe - neandertalaca i tadašnje populacije sa Bliskog istoka", kaže profesor Dušan Mihailović sa katedre za Arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, član tima koji je radio na istraživanju.

Zubi su stari oko 300.000 godina i najstariji su fosili neandertalca u istočnoj Evropi i drugi najstariji u Srbiji, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Human Evolution.

Pola miliona godina stara donja vilica pronađena u Maloj Balanici 2006. najstariji je do sada otkriveni ljudski fosil na području Srbije.

Priča o četiri zuba i sudaru populacija

Jedna dečija gornja šestica i još tri zuba odrasle osobe pronađeni su u pećini Velika Balanica kod Niša.

Pripadali su neandertalcima, saopštio je međunarodni tim stručnjaka iz Srbije i Kanade koji vode profesor Mihailović i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi.

„Iako su to samo zubi, oni nam govore mnogo o civilizaciji kojoj su pripadali", kaže Roksandić za BBC na srpskom.

Predrag Radović, jedan od članova tima i asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da anatomija ostataka pokazuje vezu neandertalaca na ovom području sa civilizacijom koja je živela u drugim delovima Evrope.

„Ovi zubi nam pokazuju da se morfološki pandani najranijih neandertalaca koji su živeli u Španiji pre 430.000 godina na teritoriji današnje Srbije javljaju pre oko 300.000 godina.

„Nalazi nam pokazuju da su neandertalci kao vrsta počeli tada da se šire sa zapada na istok", objašnjava Radović za BBC.

Zubi iz Velike Balanice pronađeni su zajedno sa tragovima ognjišta i kamenim alatkama za obradu kože.

Najstarije alatke tog tipa potiču sa istoka, sa nalazišta koja pripadaju ašelsko-jabrudijenskom kompleksu (iz perioda pre 200.000 do 400.000 hiljada godina), dok se u Zapadnoj Evropi javljaju mnogo kasnije.

Takav alat, objašnjava profesor Mihailović, koristio se na Bliskom istoku.

istraživački tim
Duško Mihailović

„Na osnovu arheoloških nalaza vidi se da je materijalna kultura koju su koristili neandertalci, a čije smo ostatke sada otkrili, mnogo slična kulturi koja se javlja na Bliskom istoku, na Levantu, u istom i ranijem periodu", kaže Mihailović.

Jedan od zaključaka njihovog istraživanja je da postoje jake indicije da je u periodu pre 300.000 godina došlo do populacionih pomeranja sa Bliskog istoka ka jugoistočnoj Evropi i da su neandertalci koji su u to vreme došli sa zapada u jugoistočnu Evropu preuzeli tu kulturu.

„Ovo je prvo i za sada najubedljivije svedočanstvo o kulturnim uticajima Bliskog istoka u Evropi u najranijoj praistoriji.

„Ovo je ujedno i dokaz o prvom susretu dve grupe ljudi", objašnjava Mihailović.

Iako i dalje nije razjašnjeno koja je tačno populacija u to vreme živela na Bliskom istoku i kolike je veze imala sa ranim modernim ljudima, postoje jasne naznake o uticaju na neandertalce na području današnje Srbije.

„Bliskoistočna populacija u to vreme nije bila neandertalska, to je bila neka druga grupa hominina. Koliko je imala veze sa ranim modernim ljudima, za sada nije jasno", kaže Mihailović.

Dodaje da je na osnovu ostataka iz niške doline moguće pratiti kompletnu evoluciju čoveka od pre pola miliona godina do pre 100.000 godina.

artefakti
Mirjana Roksandić
Deo artfakata pronađen u Velikoj Balanici

Ipak, još se ne može sa sigurnošću reći da li je do „širenja kulturnih inovacija došlo migracijama ljudi ili razmenama ideja između zajednica", „niti se mogu identifikovati izvorni nosioci ove tehnologije", piše u saopštenju koje potpisuje tim istraživača.

Izvesno je, kako su naveli, da su te inovacije dovele do konačnog uobličavanja kulturnih obrazaca karakterističnih za srednji paleolit - period koji predstavlja jednu od prekretnica u ranoj praistoriji čovečanstva.

Ko su bili neandertalci?

Neanderthal man at the human evolution exhibit at the Natural History Museum in London, England, United Kingdom
Getty Images

Neandertalci su podvrsta čoveka koji su se po anatomiji razlikovali od modernih ljudi.

Nastali su pre oko 400.000 godina u zapadnoj Evropi, a zatim su se širili ka Aziji i stigli čak do Sibira.

„Do pre desetak godina je vladalo mišljenje da oni nisu ostavili potomke, smatrali su ih za srodnike modernog čoveka koji su nestali", rekao je ranije za BBC Radović.

Međutim, genetička istraživanja u poslednjih desetak godina su pokazala da danas nosimo gen neandertalaca, dodao je.

„To je nekih dva odsto nukleusnog genoma (naslednog materijala koncentrisanog u jedru) modernih ljudi van Afrike", rekao je.

Neki od gena koje smo nasledili od neandertalaca vezuju za funkcionisanje imunog sistema, objasnio je Radović.

„Najdrevniji ostaci neandertalaca, starosti između 300.000 i 500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope, a vremenom se njihov areal proširio sve do zapadne Azije.

„Njihovo prisustvo u Velikoj Balanici pre oko 300.000 godina predstavlja najraniji dokaz njihovog širenja prema istoku", navedeno je u saopštenju tima istraživača.


Šta kažu zubi?

Kao i pre nekoliko godina u Pešturini, jedan od zuba koji su sada pronađeni je gornja šestica, koja je, kaže Radović, najpouzdanija za određivanje vrste.

„Jako smo srećni što je u oba slučaja očuvan prvi gornji kutnjak, odnosno gornja šestica".

Dodaje da im je to omogućilo da direktno uporede zub star oko 100.000 godina sa zubom starim oko 300.000 godina.

„Kada ih uporedite, zub iz Velike Balanice je prilično manji u odnosu na zub iz Pešturine.

„U oba slučaja radi se o zubu deteta, koji je malo istrošen i samim tim može da nam da više detalja da proučimo anatomiju zuba", priča Radović.

Istraživanje ranije pronađenog zuba pomoglo je naučnicima da otkriju mnogo toga o životu i navikama populacije.

„Nedavno je objavljen članak na osnovu istraživanja dentalnog kamenca sa lokaliteta Pešturina.

„Uspeli smo da dobijemo DNK iz njega, i moje kolege su uspele da izoluju mikrobiom - sve bakterije koje se nalaze u ustima, zadržavaju se u kamencu i pomažu da se svari hrana".

Prema njegovim rečima, te bakterije zajedno sa hranom, zalepe se za zube i stvaraju zubni kamenac.

„Otkriveni kamenac pokazuje da su neandertalci već jeli vrlo komplikovane šećere, kao što je skrob - jeli su biljke jako bogate skrobom", objašnjava profesorka Roksandić.

Kako su živeli?

The Neanderthal woman was re-created and built by Dutch artists Andrie and Alfons Kennis
Getty Images

Neandertalci na području Niša pre 300.000 godina živeli su u međuledenom dobu.

„Na osnovu datuma i ostataka faune koje smo našli u pećini, možemo da kažemo da je ovo bio period u kome je došlo do izvesnog zahlađenja, ali nije nastupilo ledeno doba", kaže profesor Mihailović.

Na osnovu otkrivenih ostataka flore, faune i alata zaključuju da su neandertalci čiji su fosili pronađeni živeli na samom prelazu iz ranog u srednji paleolit.

Paleolit ili starije kameno doba, period je koji se proteže od pre 2,6 miliona godina do 10.000 godine pre nove ere.

Obeležio ga je nastanak i razvoj hominida i prvobitnog oruđa i oružja, najčešće od kamena po čemu i dobija naziv kameno doba.

Deli se na rani (2,6 miliona godina do 120.000 g. p. n. e), srednji paleolit (300,000 do 30.000 g. p. n. e) - doba neandertalaca i kasni paleolit (40,000 do 11,000 g. p. n. e).

„Prelaz između donjeg i srednjeg paleolita obeležava prekretnica u najranijoj praistoriji jer tada dolazi do regularne upotrebe vatre.

„Praljudi ovladavaju vatrom, mogu da je koriste kada hoće i u samoj Balanici imamo ogromno vatrište koje spada među najranija vatrišta u Evropi", kaže Mihailović.

Tadašnji praljudi počinju da love životinje, da prave oružje i oruđe za lov, da koriste koplja i da obrađuju krzno i kožu.

„Ostaci iz Balanice dosta objašnjavaju sam početak srednjeg paleolita u Evropi, popunjavaju prazninu koja je do sada postojala.

„Kada smo istražili Balanicu, u stanju smo da povežemo kulturne tokove najranije praistorije u vrlo dve udaljene oblasti - Bliskog istoka i zapadne Evrope", zaključuje profesor Mihailović.


Pogledajte i video o drevnim pećinskim crtežima starim 45.000 godina


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mr. No

    09.04.2022 17:14
    @Megido
    Javi kako je prošao sastanak sa Bogom. Javi i ako nije imao vremena pa je odložio sastanak. Javi i ako se predomislio pa otkazao sastanak sa tobom. Javi svakako.
    Ne javljaj ako se niste sporazumeli ili ako ti je rekao da ne širiš priču i njegovom nepostojanju. Ima jedno provereno rešenje koje uvek pomaže u nedokazivim slučajevima - vera, religija i crkva.
  • Megido

    09.04.2022 12:19
    Čovek je oduvek čovek
    Niko od nas ne bi rekao danas u 21. veku, da je "pametni" uređaj recimo telefon, nastao sam od sebe, izniko iz zemlje, ili tokom zemljotresa u nekoj fabrici usled sudaranja delova i udara groma, postepeno počeo da funkcioniše kao galaxi S 21! Ali, mnogi ljudi danas će reći da je neverovatno komplikovano ljudsko telo, posebno mozak, oči, uši i naravno srce, nastalo tokom stotina miliona godina ili čak i više, spontano igrom slučaja. Ko je u pravu? Kome da verujemo? Pa razni evolucionisti, se međusobno ne mogu složiti oko bilo čega vezanog za evoluciju, a ni sam Darvin, nije mnogo verovao u svoju teoriju. Ali, Biblija jasno kaže da sve nije moglo nastati slučajno, već da kao što svaki dom ima svog graditelja, tako je i Bog Tvorac svega. Ali sad se nameće drugi problem. Ako je sve izgradio Bog, onda je on kao Stvoritelj učinio sve da nam pokaže da život ima smisao. A ako ima smisao, život mora da se vodi nekim načelima. A ko jedino ima pravo da postavlja načela? Odgovor je jasan Darovalac života. I tu za evolucioniste prestaje svaka priča, jer oni ne žele da priznaju da iko ima pravo da drugome nameće svoja pravila, a pogotovo neka Vrhovna sila koju zovemo Bog. Ali na njihovu žalost, Bog je sve pokrenuo i podržava svojim moćnim duhom, a što oni u to ne veruju njihov je problem. Bog nikog ne tera da veruje u njega, ali kaže da će nam život jedino tako imati smisao, ako polažemo nade u Božja obećanja. Sve drugo je ispraznost i trčanje za vetrom, da parafraziram mudrog Solomona.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC