Izbori u Francuskoj, Ukrajina i Rusija: Marin Le Pen se protivi sankcijama na ruski gas

Kandidatkinja za predsednicu Francuske Marin le Pen rekla je da u velikoj meri podržava sankcije Rusiji, osim kada je reč o nafti i gasu.

Političarka krajnje desnice boriće se sa Emanuelom Makronom za predsednički mandat u drugom krugu izbora pošto je u prvom ostvarila najveći rezultat u karijeri.

Ali suočila se sa kritikama zbog navodnog približavanja Rusiji usred rata u Ukrajini.

„Potpuno se zalažem za sve druge sankcije, ali ne želim da Francuzi trpe posledice embarga na uvoz nafte i gasa", rekla je ona u intervjuu radiju Frans Inter.

Francuska, kao i mnoge druge evropske zemlje, uvozi veći deo gasa preko ruskih gasovoda.

• Izbori u Francuskoj: Makron odmah krenuo jako - prvi skup u uporištima Marin le Pen
• Izbori u Francuskoj i Srbiji: Dva birališta, dve države, nedelju dana
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa

„Ako nas Rusija sad isključi, imamo zalihe do kraja leta" - nemački zvaničnik

Nemački energetski regulator kaže da bi rezerve gasa u zemlji mogle da potraju do kasnog leta, ako se trenutno prekine snabdevanje iz Rusije.

U intervjuu nemačkom listu Di Cajt, Klaus Miler kaže da rezerve izgledaju bolje nego pre mesec dana.

Miler kaže da bi nemački gas mogao da potraje i do jeseni ako se snabdevanje zaustavi.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, gotovo svakodnevno traži od zapadnih saveznika, pre svega Evropske unije, da u sledeći paket sankcija uvrste i ruski gas i naftu o čemu zemlje članice evropskog bloka tek treba da se dogovore.

Neke članice EU, među kojima Nemačka, Austrija i Mađarska, tome se za sada protive.

Zelenski stoga kritukuje EU, pre svega Nemačku, jer nije smanjila oslanjanje na rusku energiju.

Francusku predsedničku kandidatkinju Le Pen kritikuju rivali zbog njene podrške Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.

Činilo se da je ranije podržavala rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim, a 2017. je pozvala da se povuku međunarodne sankcije Rusiji.

Kada je 2014. godine Krim pripojen Rusiji, njena politička partija je dobila kredit banke koja navodno ima veze sa Kremljom.

Le Pen je ranije stavove opravdala rekavši da je aneksija Krima drugačija situacija od trenutne invazije na Ukrajinu i navela je podršku Putinu kao odraz njenih širih ambicija za „multipolarnim" svetom, prenosi Rojters.

Uprkos tome što je poslednjih godina ublažila stav o izlasku iz Evropske unije i drugim nacionalističkim pitanjima, većina francuskog političkog establišmenta joj se i dalje protivi.

Bivši predsednik Nikola Sarkozi je, na primer, u utorak javno najavio da će glasati za rivala njene stranke Emanuela Makrona i pozvao je druge da učine isto.

Sarkozi je tokom 2021. dva puta osuđen na zatvorsku kaznu, koju služi kod kuće, zbog finansijskih malverzacija i korupcije.

Makron „ima neophodno iskustvo u suočavanju sa teškom međunarodnom krizom", napisao je bivši predsednik Sarkozi, „i njegova posvećenost Evropi je jasna i nedvosmislena".

Ali politički pejzaž u Francuskoj se promenio.

Kandidatkinja Republikanske stranke Nikole Sarkozija - nekada dominantna snaga u francuskoj politici - dobila je manje od pet odsto glasova u prvom krugu izbora u nedelju.

Drugi bivši veliki igrač, socijalisti, potonuo je još više - dobili su manje od dva procenta podrške.

Kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon, koji je bio treći u prvom krugu sa 22 odsto glasova, pozvao je pristalice da ne daju nijedan glas Le Pen.

Ali nije nedvosmisleno podržao Makrona.

Ankete sugerišu da bi bitka Makrona i Le Pen u drugom krugu mogla da bude izuzetno tesna - pojedine projekcije sugerišu na pobedu Makrona 51 odsto naspram 49 odsto.

Makron je pod pritiskom zbog predloženih penzionih reformi, među kojima i podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina.

Drugi krug izbora zakazan je za 24. april.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk