Ukrajina i Rusija: Ožalošćeni Rusi ne veruju u priče o ratnim zločinima ruskih vojnika

Na groblju u Stavropolju na jugoistoku Rusije nailazim na novi red grobova.

Sveže humke prekrivene su velikom količinom cveća.

Iznad grobova vijore se vojne zastave sa amblemima elitnih ruskih jedinica.

Na drvenim krstovima prikačeni su portreti vojnika, njihova imena i datumi njihove smrti.

Vojnici koji su ovde sahranjeni izgubili su živote posle 24. februara - početka „specijalne vojne operacije" ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini.

• Rusi tuguju za palim vojnicima
• Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
• 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke

Na groblju srećem Dmitrija.

On polaže crvene karanfile na grob bivšeg saborca padobranca, oficira po imenu Sergej Tisjačni.

„Bio je kao drugi otac meni i momcima", priča mi Dmitrij.

„Volimo ga, poštujemo ga i žalimo za njim."

Takve pohvale za ruskog vojnika u koliziji su sa događajima na terenu u Ukrajini.

Kremlj može da insistira na tome da je njegova vojna ofanziva neophodna i opravdana, ali generalni sekretar Ujedinjenih nacija to naziva „invazijom u punom obimu i kršenjem Povelje UN".

Takođe postoji osuda međunarodne zajednice zbog izveštaja o nasilju ruskih vojnika i optužbi o ratnim zločinima.

„Ne verujem u to", govori Dmitrij o optužbama za ratne zločine protiv nekih ruskih vojnika.

„Nikad im neću verovati."

„Znam kako nas je komandant Sergej učio da postupamo.

„Verujem svojim drugovima i vojsci - oni nikada ne bi radili takve stvari."

„Ali istrage su u toku.

„Šta ako bi vam bili pokazani jaki dokazi da su se zločini dogodili? Da li biste tada poverovali?", pitam ih.

„Siguran sam da neće biti dokaza", odgovara on.

„Siguran sam."

Ovakvo uverenje da je Rusija u pravu (a da Zapad nije) ukorenjeno je u porukama državnih medija slične sadržine koje se godinama plasiraju.

Kremlj koristi kontrolu nad televizijom da ubedi Ruse da žive u opkoljenoj tvrđavi, okruženi neprijateljima - NATO-om, Amerikom, Britanijom, EU - koji od jutra do mraka kuju zaveru da poseju haos u njihovoj zemlji.

• Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini
• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
• Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju

Medijski monopol predsednika Putina takođe mu je pomogao da ubedi mnoge ovde da se Rusi u Ukrajini bore protiv „nacista", „neonacista", „ultranacionalista" i da „oslobađaju Ukrajinu od fašizma" - stvarajući paralelnu realnost oko tamošnjih događaja.

Pošto su svi nezavisni ruski novinski izvori ili blokirani ili ugašeni, pristup alternativnim pogledima u Rusiji postaje sve teži.

Udovica Sergeja Tisjačnog, Lada, pristaje da se nađe sa mnom u centru Stavropolja.

„Nisam htela da verujem. Još ne mogu...", govori Lada o trenutku kada joj je saopšteno da je njen muž ubijen.

I ona odbija da poveruje da su ruski vojnici počinili zločine.

„Znam da je sada ceo svet protiv nas", kaže Lada.

„Optužiće Rusiju za bilo šta."

A ispada da će Rusija optužiti Zapad - i zapadne novinare - za bilo šta.

Na kraju dana u Stavropolju, nalazimo se kako bismo napravili vest, a ne samo da izveštavamo.

Popularni lokalni sajt je objavio članak o poseti ekipe BBC-ja, zajedno sa fotografijom na kojoj moj kamerman i ja intervjuišemo Ladu na klupi u parku.

„Lako se može pretpostaviti kako se stanovnica Stavropolja - odskora udovica, osećala razgovarajući sa novinarima iz zemlje koja je saučesnik u smrti njenog muža", glasi deo teksta na tom ruskom sajtu.

Ovaj pokušaj da se Velika Britanija poveže sa smrću ruskih vojnika u Ukrajini pokazuje kako se na zapadne novinare u Rusiji sve više gleda kao na neprijatelje.

I kako ovdašnje vlasti traže žrtvene jarce za strahote koje se dešavaju u Ukrajini.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk