BBC istraga otkrila je nedvosmislene dokaze da je u napadu na železničku stanicu u Kramatorsku u Ukrajini bila korišćena kasetna bomba, zabranjena u mnogim zemljama prema međunarodnom zakonu.
Ovo oružje izbacuje punjenje sačinjeno od manjih bombi koje se raspršuju i eksplodiraju nad širom oblašću.
Više od 50 ljudi poginulo je 9. aprila kad je projektil pogodio stanicu prepunu ljudi koji su želeli da napuste istok zemlje.
Više od 120 zemalja potpisalo je sporazum kojim se zabranjuje upotreba ovog oružja - ali ne i Rusija i Ukrajina.
BBC novinari koji su posetili stanicu posle napada pronašli su očigledne obrasce na zemlji koji su u skladu sa upotrebom bojeve glave iz kasetne bombe.
Obrazac rasprskavanja na zemlji na prostoru ispred stanice u Kramatorsku sugeriše moguću upotrebu kasetne bombe
Brojne eksplozije koje su usledile obično rasprskavaju fragmente oko mesta glavnog udara projektila, ostavljajući karakteristična sitna udubljenja gde je svaka od njih udarila.
Na građevini blizu stanice takođe su mogle da se vide takvi obrasci rasprskavanja blizu veće rupe nastale u zidu.
Novinarima Vašington posta, koji su stigli na lice mesta neposredno posle samog napada, očevici su rekli da su čuli „prvobitnu eksploziju, praćenu zvukom četiri ili pet drugih udara."
Taj zvučni obrazac u skladu je sa zvukom koji proizvodi kasetna bomba.
Posle napada, pronađeni su ostaci projektila Točka-U iz sovjetskog doba.
To je balistički projektil sa jednom bojevom glavom kratkog dometa na koji može da se montira kasetna bojeva glava sa 50 manjih bombi, a koje mogu da eksplodiraju prilikom udara.
Pronađeni su dokazi da je Rusija prethodno koristila ove projektile u aktuelnom sukobu, mada i Ukrajina ima ovo oružje u arsenalu.
Rusija je prethodno negirala da ga je koristila u regionima Donjeck i Lugansk u Ukrajini, ali te tvrdnje su osporene.
Sidart Kaušal, stručnjak za oružje iz grupe Kraljevski institut ujedinjenih službi, rekao je:
„Trag udara poprilično odgovara podmuniciji kao što je 9H24, kasetnoj municiji iz sovjetskog doba koju sa sobom može da ponese projektil Točka."
On je ukazao na prilično plitak centralni krater i znake zračeće fragmentacije od kojih svi upiru u jednom pravcu, što je u skladu su podmunicijom ovog oblika.
„To više nego odgovara tački udara fragmentirane podmunicije - znači da je korišćena kasetna bomba."
Razgovarali smo sa još dva stručnjaka koji se slažu s ovim nalazima.
BBC je pokušao da identifikuje mesto sa kog je ispaljen projektil, uz pomoć snimaka i fotografija sa društvenih mreža, ali u tome do sada nije uspeo.
Upotreba ovog oružja izazvala je široko rasprostranjene kritike grupa za zaštitu ljudskih prava zbog štete koju nanose i specifične pretnje koju predstavljaju po civile u ratnim zonama.
Ovo oružje može da ispusti čak 50 manjih bombi u prečniku i do 400 metara, sa mogućnošću da dovedu do visokog broja civilnih žrtava u gusto naseljenim oblastima.
Ono predstavlja rizik i kad neka od podmunicije ne detonira, što je uobičajeno kod starih sovjetskih projektila kojima je već decenijama istekao rok, kao što je Točka.
Ovakvo oružje NATO je koristio u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, podsetio je Dojče vele, pozivajući se na izveštaj agencije Asošiejted pres prilikom napada na Niš maja te godine.
Tokom 2004. godine, Međunarodni sud pravde vodio je proces u vezi sa optužbama protiv NATO-a da je koristio kasetne bombe u napadu na SR Jugoslaviju, naveo je BBC.
NATO članice su tada rekle da taj sud nije nadležan da vodi takav proces.
Organizacija Hjuman rajts voč osudila je NATO zbog korišćenja kasetnih bombi tokom napada na SR Jugoslaviju.
Konvencija o kasetnoj municiji iz 2008. godine zabranjuje upotrebu ovog oružja, ali Rusija i Ukrajina nisu potpisnice tog sporazuma.
Ranije tokom sukoba, izrečene su optužbe da su ruske snage koristile kasetnu municiju u oblasti Harkova, što je dovelo do toga da Međunarodni krivični sud (MKK) saopšti da otvara istragu.
Pogledajte video: Šta je ratni zločin
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Istoričar
Zbog bombardovanja kasetnim bombama centra Niša '99 niko nije odgovarao iz NATO-a.
A sada zbog železničke stanice u Kramatorsku uvode dodatne sankcije Rusima.
Saberite sami.
pismen
izjava: "Konvencija o kasetnoj municiji iz 2008. godine zabranjuje upotrebu ovog oružja, ali Rusija i Ukrajina nisu potpisnice tog sporazuma." i odmah dalje kontradiktorna izjava:
"Ranije tokom sukoba, izrečene su optužbe da su ruske snage koristile kasetnu municiju u oblasti Harkova, što je dovelo do toga da Međunarodni krivični sud (MKK) saopšti da otvara istragu."
Amerikanci takodje nisu ratifikovali ovaj sporazum (ni Poljska, ni...), i ono sto nisu ratifikovali ignorisu, ne vidim zasto bi nesto sto Rusija nije ratifikovala nju obavezivala (pogotovu u slucaju kad su Ukrajinci zapravo izvrsili napad).
Aleksej
Sreca, pa je bila dozvoljena kada su nas bombardovali, pa nema frke oko toga.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar