Ukrajina i Rusija: Majke traže nestale mornare posle potonuća krstarice Moskva

Kada je ruska ratna krstarica Moskva potonula u Crno more, nisu objavljene zvanične informacije o žrtvama.

Iz Moskve je saopšteno da su „svi članovi posade evakuisani".

BBC ruski servis je razgovarao sa dve žene sa Krima, poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine, čiji su sinovi služili na krstarici.

Ni posle sedam dana, njihovu sudbinu ne znaju.

Ukrajina je 13. aprila objavila da je pogodila ruski ratni brod sa dva projektila tipa Neptun.

Rusija je negirala da je krstarica pogođena, već da je oštećena posle eksplozije municije i da je potom potonula zbog „uzburkanog mora".

Neimenovani američki zvaničnici rekli su medijima da veruju ukrajinskoj verziji.

• Potonuće broda „Moskva“: Šta znamo i kakve su se fotografije pojavile na internetu
• Prve slike posade potopljene ruske raketne krstarice
• Šta Rusi mogu da vide i čuju o ratu u Ukrajini

Krstarica duga 186 metara imala je 510 članova posade.

Ovo je najveći ratni brod koji je Rusija izgubila još od Drugog svetskog rata.

„Cela posada je evakuisana"

Pre potonuća, rusko ministarstvo odbrane objavilo je saopštenje u kojem se navodi: „Krstarica je ozbiljno oštećena. Cela posada je evakuisana".

BBC nije mogao da potvrdi te tvrdnje.

Rusija nije priznala žrtve.

Rusko ministarstvo odbrane je čak objavilo snimak na kome se vide, kako je navedeno, članovi posade Moskve na paradi u krimskom lučkom gradu Sevastopolju.

Ali Julija i Olesija, dve žene sa kojima je BBC razgovarao, kažu da se danima nisu čule sa svojim sinovima.

Andrej - regrut na krstarisi Moskva

Julija je rekla BBC-ju da njen sin Andrej ima 19 godina i da je služio na krstarici kao regrut.

Regrutovan je prošlog leta.

Majka je pronašla njegovo ime na spisku nestalih u akciji.

Julia kaže da je kontaktirala lokalnu regrutnu kancelariju, ali joj je rečeno da „nema šanse" da je njen sin bio na Moskvi i da ne treba da brine.

Ali Julija je neutešna.

Ona kaže da je njen sin trebalo da završi vojni rok za mesec-dva.

Otišao je početkom februara.

Julija je pretpostavila da on učestvuje u vojnim vežbama.

Kada je 24. februara počela ruska invazija na Ukrajinu, ili kako je opisuju ruski zvaničnici - „specijalna vojna operacija", Juliji je pozlilo od brige.

Povratak u luku Sevastopolj

Početkom marta Moskva se vratila u luku Sevastopolj.

Julija je nekoliko puta uspela da razgovara sa sinom telefonom.

„Stalno sam ga zapitkivala: 'Zašto treba da ideš tamo [u Ukrajinu]?'. Rekao mi je: 'Ne znam'."

Potonuće

Pošto je čula za potonuće Moskve i uplašila se najgoreg, Julija je otišla u Sevastopolj da traži odgovore od tamošnjih mornaričkih vlasti.

I drugi članovi porodica mornara su čekali ispred kancelarije.

Ona kaže da je službenik izneo list papira sa mnogim imenima, rekavši da je reč o onima koji su nestali u akciji.

Među njima je videla ime njenog sina.

„Toliko vremena je prošlo, ali nam stalno govore da još traže preživele", plače Julija dok opisuje muke.

Ona kaže da je pokušala da telefonira višim vojnim vlastima u Moskvi, ali uzalud.

• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
• Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
• 'Kako da vratim sina iz vojske?' - vapaj ruske majke

Zahtevi za informacijama

Julija nije usamljena.

Novinari BBC-ja ruskog servisa su na društvenim mrežama videli mnoge zahteve za informacijama porodica mornara sa krstarice Moskve.

Pokušavaju da saznaju šta se dogodilo njihovim najmilijima.

Nikita

Olesja je još jedna žena sa Krima sa kojom su novinari BBC-ja ruski servis razgovarali.

Njen sin Nikita ima 20 godina i služio je u mornarici kao vojni obveznik, a ne kao profesionalni vojnik po ugovoru.

Videla je na društvenim mrežama da gori ratni brod Moskva.

Nije se brinula jer je verovala tvrdnjama nadležnih da su svi mornari evakuisani.

Ali kada su vesti o žrtvama počele da se šire, počela je da telefonira i traži odgovore.

Nije ih dobila.

„Pripremite se za najgore"

Olesja je pozvala nekoliko bolnica u Sevastopolju, nadajući se da će pronaći sina među ranjenicima.

Niko nije mogao da joj pomogne.

U jednoj bolnici su joj rekli da se pripremi za najgore.

„Kako to mislite?", pitala sam ih.

„Znate li šta mu se dogodilo?".

„Šta mislite da je moglo da dogodi?", odgovorili su mi.

„U trenutnoj temperaturi mora, nemoguće je preživeti".

Otišla je u vojnu bolnicu u Sevastopolju i tražila spisak svih ranjenih mornara sa Moskve čija prezimena počinju na isto slovo kao njenog sina.

Kaže da ih je bilo desetine, ali njen Nikita nije bio jedan od njih.

Olesjin muž je još jednom pokušao da sazna nešto više preko uticajnih rođaka, ali mu je rečeno da prestane da zove.

„Rekli su da su zauzeti i da će pozvati ako nađu Nikitu".

Baš kao i Julija, Olesja se poslednji put čula sa sinom sredinom marta.

„Pozvao me je sa nepoznatog broja i rekao: 'Mama, ja sam. Rekli su nam da ne otkrivamo gde smo, ali ja sam na ratnom brodu'".

Lista nestalih u akciji

BBC ruski servis je zatražio od ruskog Ministarstva odbrane da prokomentariše informacije o spiskovima nestalih mornara.

Tražene su i informacije o Andreju, Nikiti i drugim mornarima sa krstarice Moskva.

Do trenutka objavljivanja teksta odgovor nije dostavljen.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk