Otkrivena je nova vrsta džinovskog lokvanja - koja se krila naočigled svih čitavih 177 godina.
Ogromna biljka pronađena je u Kraljevskoj botaničkoj bašti, ali je greškom identifikovana kao druga vrsta.
Detaljna naučna studija utvrdila je da u pitanju potpuno nova vrsta.
Postavljen je i novi rekord - ovo je najveći lokvanj na svetu, sa listovima koji rastu više od tri metara širine.
Biljka je nosi ime Victoria boliviana, nazvana po Boliviji, gde raste u jednom vodenom basenu u delu rečnog sistema Amazona.
Karlos Magdalena, jedan od vodećih eksperata kada je reč o lokvanjima, smatrao je već neko vreme da je ova biljka drugačija u poređenju sa do tada poznatim vrstama - Victoria amazonica i Victoria cruziana.
Tako je, sarađujući sa naučnicima iz Nacionalnog herbarijuma u Boliviji, Botaničke bašte Santa Kruz i Javne botaničke bašte La Rinkonada - prikupio nešto semenja, koje je potom doneo u Kraljevsku botaničku baštu.
„To je značilo da smo mogli da ih uzgajamo, uz druge dve vrste, u istim uslovima - što nam je pomoglo da jasno vidimo da je svaki deo ove biljke drugačiji", rekao je on za BBC Njuz.
Ovo otkriće naziva „vrhuncem" sopstvene karijere.
Lusi Smit, botanička ilustratorka je, radeći sa Karlosom, napravila detaljne naučne skice svih ovih vrsta.
Ovo je podrazumevalo i noćnu posetu stakleniku, jer cvetovi lokvanja izlaze samo po mraku.
„Mogla sam da vidim cveće i posmatram lišće, što mi je pomoglo da kao ilustratorka istaknem razlike koje sam videla.
„Zapravo, crtajući te razlike, koje su ojačale u mom umu, pronašla sam nove načine kako da razlikujem ove vrste", rekla je Smit.
Dodala je i da je možda pristrasna, ali da najlepše cveće ima nova vrsta lokvanja.
Kraljevska botanička bašta ima dugu istoriju: Kuća lokvanja je izgrađena 1852. kako bi se predstavile postojeće kolekcije biljaka.
Divovi, otkriveni početkom 19. veka bili su prirodno čudo tog doba, a rod je dobio ime po kraljici Viktoriji.
Novo otkriće, pak, pokazuje da su lokvanji puni iznenađenja, zato naučnici smatraju da o njima ima još mnogo toga da se nauči.
„Nijedna od te tri vrste nije dobro proučena, još uvek ne znamo koliko ih ima i koliko se razlikuju po veličini, ne razumemo baš dobro biologiju oprašivanja, ne znamo mnogo o širenju vrste - kako se ona prenosi sa jednog mesta na drugo.
„Dakle, mnogo toga je nepoznato i zato mislim da ljudi nisu ni razmišljali da ih proučavaju tako detaljno, jer su veliki i očigledni", objašnjava dr Aleks Monro.
Detaljniji opis biljke objavljen je u časopisu Granice u biologiji biljaka.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar