Prvi put posle 11 godina, u Srbiji će u oktobru biti organizovan popis stanovništva, domaćinstva i stanova, a jedna od novina je i da će umesto papirnih biti korišćeni elektronski upitnici.
Metod sprovođenja popisa, koji će biti organizovan od 1. do 31. oktobra ove godine, ostaje tradicionalni, gde popisivači idu od vrata do vrata i intervjuišu građane.
„Prikupljene podatke unose u elektronske obrasce preko laptopova", rekla je Snežana Lakčević, pomoćnica direktora iz Sektora društvenih statistika Republičkog zavoda za statistiku, na konferenciji za novinare.
Pored ove, ključne novine, biće i nekoliko novih pitanja, među kojima i onog za muškarce - koliko imaju biološke dece, što do sada nije bio slučaj.
Posle popisa, prvi put će biti objavljen podatak o broju zgrada sa stanovima, godini izgradnje, materijali od kojih su napravljene i slično.
Popis priprema, sprovodi i organizuje Republički zavod za statistiku (RZS), dok određene poslove na nivou opština i gradova obavljaju popisne komisije.
Na konferenciji je rečeno da je u planu angažovanje 15.000 popisivača koji će za ovaj kratkoročni posao moći da se prijave od 22. jula do 5. avgusta na sajtu RZS.
Prema popisu stanovništva 2011. godine, u Srbiji je živelo 7.186.862 ljudi, broj domaćinstava bio je 2.487.886, a broj nastanjenih stanova 2.423.208.
Republički zavod za statistiku je 1. jula 2022. godine objavio procenu prema kojoj je u Srbiji u 2021. godini živelo 6.834.326 stanovnika, čija je prosečna starost bila 43,5 godina.
Od toga 51,3 odsto su žene, a 48,7 odsto muškarci.
Tokom prošle godine, u Srbiji se dnevno rađalo u proseku 170 beba, a umiralo je 374 ljudi.
„Popis je najobimnija i najkompleksnija statistička akcija koji se sprovodi s ciljem da se prikupe statistički podaci o stanovništvu i stambenom fondu jedne države", kaže Lakčević.
Ključna pitanja na koje popis treba da da odgovor su: „koliko nas je i ko smo - u relaciji starosti, pola, obrazovnih, migratornih, ekonomskih, etnokulturalnih i drugih karakteristika", ali i gde i kako živimo - na osnovu podataka o stanovima i njihovoj opremljenosti, kaže ona.
Lakčević je naglasila da su ovi podaci „od posebnog značaja" za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, kao i za poboljšanje „položaja osetljivih kategorija stanovništva i smanjenje socijalne isključenosti", na primer kod osoba sa invaliditetom i starih.
Na pitanje da li RZS ima informacije o tome šta se dešava u sredinama gde su Albanci ranije bojkotovali popis, rekla je da su „uloženi napori da se uspostavi komunikacijama" i u tim opštinama.
„Većina albanskog stanovništva u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije bojkotovala je prethodni popis, međutim i tamo smo formirali popisne komisije, višenacionalnog sastava", kaže ona.
Preliminarni rezultati ovogodišnjeg popisa biće objavljeni 30. novembra ove godine, a konačni rezultati od aprila 2023. do kraja maja 2024. godine, kažu iz RZS.
Ukupni procenjeni troškovi, dodali su, iznose oko pet evra po stanovniku i deo sredstava obezbeđen je iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz sredstava Evropske komisije.
Pored elektronskih upitnika i unošenja prikupljenih podataka u laptopove, značajnijih promena u odnosu na prethodne popise nema, rekla je Snežana Lakčević.
One koji su živeli u inostranstvu godinu dana i duže popisivači će, kako je rekla, pitati za godinu kada su se odselili iz Srbije, kao i kada su se vratili u zemlju, što je jedna od novina ovogodišnjeg popisa.
Novitet je i da će prvi put u popisu muškarcima biti postavljeno pitanje za broj biološke dece, što se ranije odnosilo samo na žene.
Lakčević je navela i da će se na ovogodišnjem popisu „izaći u susret ljudima koji žele da prijave decu koja su dugo u inostranstvu".
Na osnovu tih podataka, dodala je, moći će da se prati „iz kojih krajeva i u koje države oni odlaze da žive i rade", kao i „koje su starosti i obrazovnog profila".
„To nije dobar obuhvat, ali ideja jeste razmena podataka sa drugim državama", rekla je Lakčević.
Posle popisa stanovništva, domaćinstva i stanova 2022. prvi put će biti dostupan i broj zgrada sa stanovima, kao i informacije o „godini izgradnje, materijalu spoljnih zidova, da li imaju lift".
Na pitanje novinara da li će popisom biti evidentiran i broj preminulih od posledica kovida-19, Lakčević je izjavila da „umrli prema uzroku smrti" nisu popisna tema, dodajući da je 1. jula RZS objavio godišnje saopštenje o umrlima iz 2021.
Prema saopštenju objavljenom na sajtu RZS, bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa kovidom-19 nalaze se na drugom mestu uzroka smrti za 2021. godinu - 27.742 ljudi je umrlo, što je za 10.000 ljudi više od zvaničnog broja smrtnih slučajeva u Srbiji od početka pandemije.
Prijavljivanje za popisivača na ovogodišnjem popisu počinje u petak, 22. jula, u sedam ujutru, i trajaće do osam sati uveče - 5. avgusta.
Postupak prijavljivanja je elektronski, isključivo putem sajta RZS, a mogu da se prijave „svi zainteresovani" koji ispunjavaju opšte i posebne uslove, objasnio je na konferenciji Mladen Veličković, načelnik Odeljenja za pravne poslove.
Opšti uslovi su da lice bude punoletno na dan prijavljivanja, državljanin Republike Srbije, takođe da ima prebivalište ili boravište na teritoriji Srbije i da nije kažnjavan i osuđivan, kao i da se protiv njega ne vodi krivični i istražni postupak.
Što se posebnih uslova tiče, potrebno je da kandidat poznaje rad na računaru, kao i da ima pristup internetu jer se „podaci iz računara šalju na servere RZS".
Na osnovu svih prijava, pravi se lista.
Glavni kriterijumi za bodovanje biće radni status, stručna sprema i provera poznavanja rada na računaru.
Nezaposleni će imati najveći broj bodova prilikom sastavljanja lista za popisivače, dodao je Veličković.
Planirani period angažovanja je od 23. septembra do 31. oktobra.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Deks
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar