Visoke temperature i rad: Ko je najugroženiji na poslu tokom ekstremnih temperatura i kako se zaštititi od štetnih posledica vrućine

Toplotni talas u Evropi stigao je i do Srbije.

Temperature više od 35 stepeni mogu da imaju štetan uticaj na različite društvene grupe, a najugroženiji su stari ljudi, hronični bolesnici, deca i trudnice.

„Vremenske neprilike, a toplotni talas je pojava koja nikome ne odgovara, mogu da imaju štetne posledice na ljude koji rade u tim uslovima", kaže Marija Marković, specijalista socijalne medicine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, za BBC na srpskom.

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• Kako da se naspavate kad je vruće

Toplotni stres: Koje su direktne posledice visokih temperatura na zdravlje ljudi?

Ljudi doživljavaju različita neprijatna stanja tokom prekomernog izlaganja suncu i visokoj temperaturi, objašnjava doktorka Marković.

Najčešća stanja su sunčanica, toplotni stres, to jest toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

Sunčanica nastaje posle prekomernog izlaganja dela tela, najčešće glave i vrata sunčevim zracima.

Pojavljuju se glavobolja, vrtoglavica, zujanje ušima, a moguć je i gubitak svesti.

Tokom preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnog vazduha javlja se toplotna iscrpljenost.

Ova stanje karakteriše pojačano znojenje, grčevi u mišićima, glavobolja, povraćanje, pad krvnog pritiska, malaksalost i gubitak svesti.

Najopasnija pojava je toplotni udar - on ne nastaje samo usled izlaganja sunčevim zracima, već i kao posledica dejstva vlažnog i pregrejanog vazduha.

Toplotni udar se može desiti u zagušljivim prostorijama, pregrejanim automobilima ili u javnom prevozu bez adekvatne klimatizacije, kaže doktorka Marković.

„Telo se brzo pregreje, telesna temperatura skoči preko 40 stepeni, nastupa opšta slabost, ne znojimo se, ali teško dišemo, puls je ubrzan, krvni pritisak pada, možemo osećati glavobolju ili gubitak svesti," opisuje ona ovo stanje.

Pogledajte video: Da li je u Srbiji sve toplije i šta su toplotni talasi

Koji je najugroženiji dok radi na visokim temperaturama?

Pored ljudi koji obavljaju fizički zahtevne poslove na otvorenom, kao što su građevinski radnici ili poljoprivrednici, ugroženi su i oni koji rade u neadekvatno rashlađenim i loše provetrenim prostorijama poput kuhinja, pekara, magacina i fabričkih pogona u kojima postoje visoke peći.

Vrlo je važno mesto gde se ljudi nalaze, objašnjava Marković.

„Ne moramo da radimo ništa, a da se nalazimo u pregrejanom automobili, javnom prevozu ili stanu i tu smo ugroženi, a da ne spadamo ni u jednu ugroženu kategoriju."

• U Evropi besne požari, u hrvatskom Šibeniku vatra gutala kuće
• Vrelo letnje vreme može da vam pomuti razum - evo kako

Optimalna temperatura za rad u zatvorenom je između 18 i 28 stepeni, što se postiže klimatizacijom, kaže Ivana Miletić, rukovodilac za bezbednost i zdravlje na radu u agenciji Džob, za BBC na srpskom.

Ljudi koji obavljaju srednje težak fizički rad, na primer u magacinima ili proizvodnim halama, rade i na nižim temperaturama, jer nose posebne radne uniforme.

Nagla promena temperature prilikom izlaska iz veoma hladnih prostorija napolje je takođe opasna, podseća Miletić.

Svima je preporučeno da na poslu tokom vrelih dana nose laganiju odeću, napravljenu od prirodnih materijala.

Ljudi koji rade napolju treba da nose šešir ili kapu, kako bi se zaštitili od direktne sunčeve svetlosti.

Pored konzumiranja laganije hrane, neophodno je stalno piti tečnost, prvenstveno vodu, a zatim mlake čajeve ili prirodne sokove, kaže Marija Marković.

Ona dodaje da gazirana pića sa dosta šećera utiču na izbacivanje tečnost iz tela, pa zato nisu preporučljiva.

Ukoliko zaposleni uzimaju lekove, treba da budu oprezni i da provere koji je uticaj toplote na njihovo delovanje.

„Sad je vreme alergija, mnogi ljudi uzimaju antihistaminike, pa je neophodno razgovarati s lekarom kako visoka temperatura može da utiče na vaše stanje," preporučuje Marković.

Rad na visokoj temperaturi: Šta piše u zakonu?

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da je poslodavac dužan da obezbedi sve mere bezbednosti na radnom mestu i u okolini.

To znači, objašnjava Ivana Miletić, da poslodavac treba da proceni rizik po zdravlje zaposlenih, da vidi ko radi na otvorenom, a onda da propiše odgovarajuće mere, kako bi se rizik smanjio i izbegle štetne posledice.

Najčešće se misli na ljude koji rade na gradilištima, kaže ona, dodajući da postoje i druga radna mesta koja mogu biti rizična tokom toplih dana i kao primer navodi ljude koji obavljaju kurirske delatnosti.

Preporukom Vlade Srbije iz 2007. poslodavcima se savetuje da kada su temperature iznad 36 stepeni reorganizuju posao, tako da radnici ne rade u periodu od 11 do 16 časova.

„Vrlo je važno obezbediti zaposlenima prostor da se sklone od sunca i odmore, takođe da imaju pristup tekućoj vodi i ako je moguće angažovati više radnika kako bi se bolje podelio posao," smatra Miletić.

Da li postoji maksimalna temperatura na kojoj se rad obustavlja?

Ne.

Srpski zakoni ne propisuju zabrane rada tokom visokih temperatura.

„Sve je u domenu preporuka i smernica", kaže Ivana Miletić.

„Visoke temperature ipak nisu toliko neuobičajene za naše podneblje."

Postoji situacija kada može da se proglasi elementarna nepogoda kad su ekstremno visoke temperature, a to reguliše Zakon o vanrednim situacijama.

U sklopu vremenske prognoze, Republički hidrometereološki zavod objavljuje i meteo alarme za dodatno objašnjavanje vremenskih prilika i njihovih posledica na život ljudi.

Pored žutog alarma, koji ukazuje da vremenske pojave nisu neuobičajene, ali zahtevaju oprez, postoje i narandžasti (vreme je opasno za ljude i životinje) i crveni alarm (vrlo opasno vreme, neophodno slediti naredbe državnih službi).

Toplotni talasi su niz od nekoliko dana uzastopno kada je temperatura iznad 35 stepeni.

U poslednje dve decenije sve su češći, duže traju i intenzivniji su, što je, kažu neki stručnjaci, posledica klimatskih promena i zagrevanja planete.

Prema njihovim procenama, globalna temperatura na planeti se zagrejala za 1,1 stepen Celzijusovih od početka industrijske ere.

Pogledajte video: Vežbanje na tropskim vrućinama

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk