Rusija, Ukrajina i Bliski Istok: Putin je pronašao saveznika tokom jedne od retkih poseta Iranu

Posle razgovora sa liderima Turske i Irana, ruski predsednik Vladimir Putin je govorio o Siriji.

Obratite pažnju na način njegovog obraćanja u Teheranu.

„Kriza u Siriji može da se reši samo političkim i diplomatskim putem... strogim poštovanjem osnovnih principa suvereniteta, nezavisnosti, jedinstvenosti i teritorijalnog integriteta", rekao je on.

To je isti Vladimir Putin, koji je pet meseci ranije pokrenuo inveziju na Ukrajinu.

Tada se nije govorilo o potrebi da se poštuje suverenitet, nezavisnost, jedinstvenost i teritorijalni integritet.

Koja je razlika?

Sirija ima proruskog lidera, predsednika Bašara al Asada, koga Kremlj odlučno želi da održi na vlasti.

Ne toliko „političkim i diplomatskim sredstvima", koliko slanjem ruske vojske da mu pomogne da vrati izgubljene teritorije.

Ukrajina, nasuprot tome, ima prozapadno orijentisanu vladu, koja želi da zemlja postane članica Evropske unije i nastoji da se pobrine da se država nikad ne vrati pod ruski uticaj.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Ko nije hteo da se fotografiše sa šefom ruske diplomatije na Samitu G20
• Da li je Putinov „mačo imidž“ kriv za rat u Ukrajini

Ruska vojska ušla je u Ukrajinu pod lažnim opravdanjem da se bori protiv „nacista", proširenja NATO alijanse i za „oslobođenje" Rusa i onih koji govore ruski jezik u istočnoj Ukrajini.

Hiljade civila je ubijeno od početka rata.

Invazija je naišla na osudu međunarodne zajednice i izazvala je cunami sankcija protiv Moskve.

Rusija se bliži statusu izgnanika u očima Zapada.

Samit u Teheranu bio je šansa da Kremlj pokuša da pokaže kako još ima prijatelje i uticaj u svetu i da je zadržala geopolitički uticaj, uprkos nastojanjima da se Rusija izoluje.

Nema mnogo mesta na planeti gde ruski predsednik može da čuje javnu podršku za njegovu „specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini.

Teheran je jedno od tih mesta.

„Da vi niste preduzeli inicijativu u Ukrajini, druga strana bi to uradila i izazvala rat", rekao je navodno Ali Kamenei, iranski vrhovni lider, Vladimiru Putinu.

„NATO se ne bi zaustavio kada bi imao priliku. Da ih niste zaustvili u Ukrajini, započeli bi rat nešto kasnije sa Krimom kao izgovorom", dodao je.

• Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
• Majka poginulog ruskog vojnika: „Zaustavite sve ovo i zaštitite našu decu"

Dakle, Rusija je u Teheranu dokazala ono što tvrdi - da može dobiti malu pomoć od (preostalih) prijatelja?

U Vašingtonu nisu impresionirani.

„(Poseta) pokazuje do koje mere su Putin i Rusija izolovani. Sada moraju da se okreću Iranu za pomoć", kaže Džon Kirbi, portparol Nacionalnog bezbednosnog saveta Bele kuće.

Those 50 seconds that Erdogan made Putin wait, looking frazzled in-front of cameras say plenty of how much has changed after Ukraine: pic.twitter.com/giGirqaYYP

— Joyce Karam (@Joyce_Karam) July 19, 2022

Na samitu se pokazalo i da Putin i turski predsednik Redžep Erdogan nisu baš prisni prijatelji.

Ruski predsednik je ostao da stoji u neprijatnoj situaciji pred televizijskim kamerama dok je čekao da se njegov turski kolega pojavi.

Ali, Moskva će nastaviti da gura njenu poruku:

• kada je reč o saveznicima, ima još mnogo ribe u moru - ako ih nema na Zapadu, onda će ih biti na Istoku. Rusija insistira na tome da neće biti izolovana;
• ističu i to da možete uvesti sankcije Rusiji, ali je ne možete gurnuti u stranu: ako želite da rešite važne međunarodne probleme, od nestašice hrane do dogovora o iranskom nuklearnom programu, to nećete moći bez pomoći Rusije.

„Specijalna operacija" Moskve nije se odvila po planu.

Ali Putin još uvek deluje uvereno da će u Ukrajini, ali i u sukobu sa Zapadom, uspeti da ostvari nekakvu vrstu pobede.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk