Rusko hapšenje košarkaške zvezde Britni Grajner skrenulo je pažnju javnosti na američku „talačku diplomatiju", aktivnost koja se obično odvija u senci.
To je ohrabrilo porodice čiji su najmiliji u zatočeništvu da izađu u javnost.
Grajner je uhapšena na moskovskom aerodromu u februaru 2022. godine na aerodromu u Moskvi kada su u njenom prtljagu pronađeni patroni sa uljem kanabisa za elektronske cigarete.
Nekoliko meseci kasnije, sportska zvezda se izjasnila krivom povodom optužnice za posedovanje droge, iako je izjavila da nije imala nameru da krši bilo kakve zakone.
Amerika tvrdi da je ona „nezakonito privedena", što je u praksi čini političkim pionom.
Sve je više takvih slučajeva - Stejt department neće da kaže tačno koliko, ali ima ih „desetine" među 64 inostrana taoca koliko su prebrojali aktivisti.
To je delom tako zato što je administracija postala bolja u kategorisanju pritvorenika, ali i zato što su „brojke u porastu", izjavio je predsednikov glavni čovek za taoce, ambasador Rodžer Karstens.
„Zemlje koriste ljude kao političke adute kad ne mogu da dobiju ono što žele za pregovaračkim stolom", rekao je on za BBC.
Štaviše, predsednik Džozef Bajden je u julu proglasio ovu pretnju nacionalnim vanrednim stanjem i pooštrio mere za izlaženje na kraj sa njom.
U njih spadaju direktiva vladi da deli više informacija sa porodicama zatvorenih i odobravanje sankcija protiv njihovih tamničara.
Amerikanci su predložili Rusima da razmene osuđenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta za košarkašicu Britni Grajner i bivšeg američkog marinca Pola Velana, koji u Rusiji trenutno služi šesnaestogodišnju zatvorsku kaznu pošto je osuđen kao američki špijun 2020.
Odluka da javno bude saopštena ponuda Rusima da puste Britni Grajner na slobodu, bila je redak, ako ne i do sada neviđen potez.
„Krupan predlog" je prošle nedelje objavio državni sekretar Entoni Blinken.
To je dovelo do telefonskog razgovora Blinkena i ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, prvi put otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, 24. februara.
Neobično javna priroda izuzetno vidljivog slučaja Britni Grajner učvrstila je rešenost porodica drugih američkih zatočenika da udruže snage u vršenju pritiska na vladu.
„Glas jednog se lako izgubi", kaže Everet Raderford, ujak Metjua Hita, američkog marinca veterana zatočenog 2020. u Venecueli pod optužbom za terorizam i trgovinu oružjem.
„Glasove mnogih nije tako lako odbaciti."
Članovi Hitove porodice deo su novoformirane kampanje „Vratite naše porodice kući" koja je upravo napravila mural sa zarobljenim najmilijima u luksuznoj četvrti Vašingtona kako bi ukazali na njihovu patnju.
Neki su bili prisutni na otkrivanju murala da bi ispričali vlastite potresne priče.
Koni Hejns, majka zatočenog američkog marinca Metjua Hita, ne zna koliko dugo on još može da izdrži u zatočeništvu
„Moj sin neće preživeti ako ga naša vlada ne vrati kući", rekla je Koni Hejns, Hitova majka, dok joj je glas podrhtavao.
„Ne znam koliko dugo on još može da izdrži", dodala je.
On je do sada stavljan u zamrzivač na 24 sata, naguran u kutiju koja je toliko mala da je jedva stao u nju i premlaćivan toliko puta da su mu obe ruke bile slomljene.
Nedavno je pokušao da izvrši samoubistvo.
Hana Šargi je rekla posmatračima da je često prolazila ovom uličicom sa ocem Emadom, iransko-američkim „venčer" kapitalistom koji je već četiri godine u zatočeništvu u Iranu pod optužbom za špijunažu.
„A sada je ovde, veći od života", rekla je ona, zajedno sa njih još 17 koji čine „87 godina kolektivnog zatvora".
Prema tetki Hane Šargi Nedi, porodice talaca su odlučile da se organizuju posle uspešne razmene zarobljenika sa Rusijom za bivšeg američkog marinca, izvedene dva mesec posle hapšenja Britni Grajner.
Oni smatraju da je direktno uticanje na Belu kuću odigralo ulogu.
„Mnogi od nas su godinama vršili istraživanja koje su najbolje opcije za vraćanje naših najmilijih kući", rekla je ona i želela da poruči Bajdenu „da smo na istoj strani".
Izlaženje sa slučajevima u javnost na ovaj način nova je taktika u odnosu na prethodne godine, kad su porodice mnogo češće ćutale, prema savetu zvaničnika da je to najbolji način da se podrže delikatni pregovori.
Međutim, ne slažu se svi aktivisti da je sastanak između predsednika država neophodan za oslobađanje, a ambasador Karstens je upozorio da oni koji drže taoce na kraju „imaju jak glas u odlučivanju".
A dileme talačke diplomatije i dalje ostaju, kao što je pronalaženje prave ravnoteže između skretanja previše pažnje na slučajeve ili suviše tiho angažovanje, pitajući se da li trgovina prosto ohrabruje neprijateljske sile da uzimaju više zarobljenika.
Kremlj insistira da slučaj Britni Grajner nema nikakve veze sa politikom, ali on je očigledno zainteresovan za pogodbu, koja bi navodno uključivala osuđenog ruskog trgovca oružjem.
Blinken je istakao da su ovi pregovori odvojeni od američke komplikovane politike sa Moskvom o Ukrajini, što je Šargi podržala.
„Mislim da to daje šansu mom bratu i drugim taocima u Iranu", rekla je ona.
„To je jedini način da uspemo da vratimo naše Amerikance kući."
Raderford je rekao kako veruje da se njihova poruka čula.
Izlazak u javnost sa ponudom za oslobađanje Britni Grajner „ukazuje nam da Bajden obraća pažnju, svakako na nju i Pola Velena, ali mi mislimo i na nas ostale."
Tokom otkrivanja murala, on je doneo i malo preko potrebnih dobrih vesti, da je njegov sestrić uspeo da se javi telefonom dok je ovaj događaj bio u toku.
Ali sam mural govori najglasnije o strahu i očaju koji stoje iza solidarnosti i molbi upućenih predsedniku.
Napravljen od papira i od lepka na bazi brašna, mural je sačinjen tako da se vremenom raspadne.
„To je samo podsetnik da vreme nije na našoj strani", kaže Šargi.
„Gubimo dane i dane naših života sa našim najmilijima. I zato moramo brzo da delamo."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
pametna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar