Ukrajina i Rusija: Kako Moskva oblikuje narativ o Ukrajini

Od početka rata u Ukrajini, Moskva se trudi da kontroliše medijski narativ - ali koji njegov deo dovodi javnost u zabludu

Proučili smo neke primere metoda koje koriste mediji bliski Kremlju.

Promovisanje nepotvrđenih priča

Ruski mediji imaju istorijat propagiranja emotivnog sadržaja i upitnih tvrdnji koji predstavljaju Ukrajinu u negativnom svetlu.

U jednom naširoko citiranom primeru, ruska državna televizija je 2014. godine uporno prikazivala ženu izbeglicu koja je tvrdila da su ukrajinske trupe pogubile njenog trogodišnjeg dečaka.

Nisu pronađeni nikakvi dokazi koji potkrepljuju njeno svedočanstvo, a ta priča je kasnije povučena.

Incident je postao poznat kao priča o „razapetom dečaku".

• Bitka za jug: Kada i kako ruska vojska može da započne dalju ofanzivu u Ukrajini
• Ukrajinska kriza: Putinova geopolitička slagalica
• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi

U skorije vreme, ruski i mediji bliski Kremlju izveštavali su o nepotvrđenom snimku na kom se navodno vidi kako ukrajinske snagu pucaju u migrante na granici sa Belorusijom.

Snimak lošeg kvaliteta, napravljen infracrvenom kamerom, postavljen je na Fejsbuku početkom decembra, podstakavši nekoliko ruskih medijskih kuća da kao izvor navedu „lokalne medijske izveštaje" prema kojima su ukrajinski vojnici pucali na izbeglice.

Vojnik na čijem je nalogu na Fejsbuku prvi put objavljen video snimak rekao je da je njegov nalog hakovan.

Lokalni informativni sajt i nevladina organizacija na čijim stranicama su objavljene priče o navodnom incidentu takođe su tvrdili da su hakovani.

BBC nije mogao da dobije nezavisnu potvrdu da li su te stranica zaista hakovane ili ne.

• Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje

Predstavljanje Ukrajine kao pronacističke

Sugestija da je Ukrajina zemlja koja zastupa nacizam redovno je obeležje ruskog medijskog izveštavanja.

U jednom primeru, rusko ministarstvo spoljnih poslova isticalo je u objavama na društvenim mrežama da su Ukrajina i SAD glasale protiv rezolucije Ujedinjenih nacija koju je podržala Rusija o osudi veličanja nacizma.

U tvitu se ističe da je 130 zemalja glasalo za rezoluciju, a samo dve protiv.

Istina je da su obe zemlje odbile da podrže rezoluciju.

Međutim, objave ruskog ministarstva nisu objasnile kontekst njihovih odluka.

Ukrajina je saopštila da je razlog za njeno odbijanje da da podršku zato što veruje da je rezolucija pokrenuta iz propagandnih motiva.

SAD su tvrdile da je dokument „loše prikriveni pokušaj legitimisanja ruske kampanje dezinformacija".

I SAD i Ukrajina su istakle osudu nacizma posle glasanja.

Izražena je velika zabrinutost povodom veza između ukrajinskih ultradesničarskih grupa i neonacista - posebno nacionalističkog bataljona Azov, koji je postao poznat na vrhuncu ukrajinskog sukoba, a sada je jedinica u sklopu vojske zemlje.

Međutim, ultradesnica ostaje u veoma maloj manjini u zemlji - na izborima 2019. godine, kandidati i ultradesničarske grupe kao što je Svoboda nisu uspeli da pređu cenzus od pet odsto neophodan da bi se ušlo u parlament.

Od novembra prošle godine došlo je do velikog skoka broja priča koje povezuju Ukrajinu sa nacizmom, prema Lodžikaliju, tehnološkoj kompanija koja prati stotine naloga bliskih Kremlju na društvenim mrežama.

U ključnim trenucima, kaže Brajan Marfi iz Lodžikalija, ove ideje bile su naširoko deljene u svim proruskim medijima.

„Viđamo periode skokova koji se obično poklapaju sa svetskim događajima i prate ruske diplomatske inicijative ili stvari do kojih im je stalo", dodaje on.

Rusija „ne okleva da brže-bolje etiketira svoje neprijatelje i žrtve u Evropi kao naciste", kaže Kier Džajls, stručnjak za Rusiju koji je napisao izveštaj za NATO o ruskom ratu informacijama.

„Viđali smo to ne samo u Ukrajini, već i u ruskom blaćenju baltičkih država", kaže on.

Komentari čitalaca predstavljani kao javno mnjenje

Poslednjih nedelja, neki ruski državni mediji objavljivali su naslove o navodnoj međunarodnoj podršci Ukrajini zasnovane isključivo na komentarima korisnika na zapadnim medijskim sajtovima.

Jedan članak objavljen na sajtu državne novinske agencije RIA Novosti krajem januara tvrdio je da „britanski" čitaoci Dejli ekspresa podržavaju stav da Ukrajinu ne treba braniti zato što Rusija ima veće vojno prisustvo u regionu od NATO.

Drugi je sugerisao da su čitaoci ismejali ukrajinski vojni potencijal.

Izražena je i zabrinutost da su trolovi bliski Kremlju, uz pomoć lažnih naloga, na metu uzeli britanske i sajtove drugih stranih medija, da bi zastupali ruske interese.

Studija koju je sproveo Institut za istraživanje zločina i bezbednosti sa Univerziteta u Kardifu iz prošle godine pokazalo je da su odeljci sa komentarima 32 istaknuta internet medija iz 16 zemalja, među kojima i Dejli ekspres, postali mete trolova bliskih Kremlju.

Prema istraživačima, njihovi antizapadni i proruski komentari potom su iskorišćeni kao osnova za novinska izveštavanja u medijima na ruskom jeziku.

Korišćenje glasova sa Zapada da bi se preuveličala podrška Rusiji

Aktivnosti na nalozima koji šire prorusku propagandu dramatično su skočile u novembru prošle godine, prema istraživanju grupe zadužene za kontradezinformacije Mitos lebs.

Tokom tog meseca, ovi nalozi tvitovali su o Ukrajini u proseku 213 puta dnevno.

Jedna taktika - kao što su primetili istraživači - bila je da se istaknu neruski glasovi koji izražavaju stavove u skladu sa politikom Moskve.

Ovi pojačani nalozi uključivali su i australijskog novinara Džona Pildžera koji je u skorašnjem tvitu optužio SAD da su srušile demokratski izabranu vlast u Ukrajini 2014. godine.

„Bajden laže o Rusiji", rekao je Pildžer.

„Amerika je bila ta koja je svrgla demokratski izabranu vladu u Ukrajini 2014. godine, omogućivši NATO-u da napreduje sve do zapadne ruske granice."

Njegove tvitove retvitovalo je 87 naloga koje su istraživači identifikovali kao širioce proruske propagande o Ukrajini.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk