Poslednjih dana u Velikoj Britaniji je uhapšen određeni broj ljudi zbog organizovanja protesta na zvaničnim događajima koji obeležavaju smrt kraljice Elizabete Druge i proglašenje njenog naslednika kralja Čarlsa Trećeg.
Pol Pualslend nije među njima.
Ali ovaj advokat je bio učesnik kontroverznog incidenta 12. septembra.
Dok je držao prazno parče papira u centru Londona, on kaže da mu je prišao policajac koji je zatražio njegove lične podatke.
Paulslend je snimak dela razgovora sa policajcem postavio na Tviter, tvrdeći da mu je rečeno kako će biti uhapšen ako na prazno parče papira napiše: „Nije moj kralj".
Slične „prazne" demonstracije viđene su i u Edinburgu tokom prolaska povorke sa kraljičinim kovčegom, ali nije bilo izveštaja o hapšenjima.
Paulslendov video, međutim, naveo je gradsku policiju da saopšti kako javnost „ima pravo da protestuje".
„Javnost apsolutno ima pravo da protestuje i mi smo jasno stavili to do znanja svim policajcima koji učestvuju u vanrednim policijskim operacijama koje su trenutno u toku", tvitovala je policijska služba 12. septembra.
Ovo nije prvi put da se na protestu koristilo prazno parče papira, ali ova vrsta protesta redovnije se viđa u zemljama u kojima je autoritarno gušenje pobune češća pojava.
Na primer, mladi aktivista u Kazahstanu Aslan Sagutdinov uhapšen je 2019. pošto je poneo prazan plakat na centralni trg Abaj u gradu Oral na zapadu zemlje i držao ga preko puta kabineta centralne vlasti.
(Video sa Jutjuba na kojem se vidi Sagutdinovljev protest)
„Ne učestvujem ni u kakvom protestu i želim da pokažem da će me oni ipak odvesti u policijsku stanicu, iako ništa ne piše na mom plakatu i ne izvikujem nikakve parole", rekao je ovaj dvadesetčetvorogodišnjak na snimku i novinarima.
Doktorka Katrina Navikas, stručnjakinja za istoriju protesta i kolektivne akcije sa Univerziteta u Hertfordširu, u Velikoj Britaniji, kaže da protesti sa praznim transparentima slede primer drugih satiričnih oblika pobune koji korene vuku još iz 18. veka.
„Čartistički demokratski pokret iz 1840-ih držao je demonstracije na otvorenom u tišini iz protesta zbog lokalnih vlasti koje su zabranjivale njihove uobičajene sastanke", rekla je doktorka Navikas za BBC.
„U Mančesteru 1795, formiran je 'Klub mislilaca' kako bi držao sastanke u tišini iz protesta zbog vladinog zakona protiv 'buntovničkih okupljanja' i demokratskih grupa."
Ali protestovanje sa transparentima bez slogana ili čak boje koja predstavljaju neku političku opciju nije baš poznato u skorijoj istoriji, kaže stručnjakinja.
„Ovo izgleda kao inovacija, doduše u tradiciji satirične subverzije ograničenja od vlasti", dodaje doktorka Navikas.
(Fotografija postavljena na Tviteru na kojoj se vidi hapšenja ruskog antiratnog demonstranata koji drži prazan transparent)
Protesti na kojima ljude drže prazne papire viđeni su i u Rusiji u poslednje dve decenije, ali su postali mnogo češći posle invazije na Ukrajinu februara ove godine.
Ruske vlasti su agresivno gušile antiratne proteste i u zemlji je zaključno sa 17. avgustom izvršeno više od 16.000 hapšenja zbog antiratnih protesta, prema OVD-Infu, ruskom istraživačkom projektu za ljudska prava.
Na društvenim mrežama i u nezavisnim medijima pojavile su se vesti o demonstrantima sa praznim sloganima u nekoliko ruskih gradova.
Da ironija bude veća, poenta jednog starog vica iz sovjetske ere upravo je hapšenje osobe koja deli prazne letke na Crvenom trgu u Moskvi.
Doktorka Navikas kaže da takav oblik protesta ume da bude posebno „iritantan" za vlasti.
„Kao i u slučaju tihih protesta, policiji je mnogo teže da dokaže da je izvršen bilo kakav prekršaj ili da postoji namera da se on izvrši", kaže ona.
Na protestima 2020. u Hongkongu protiv novog zakona o bezbednosti koji je uvela Kina, a koji je kriminalizovao neke prodemokratske slogane, u sklopu demonstracija su se pojavili i prazni transparenti.
Jedan od demonstranata, čovek u pedesetim, rekao je novinskoj agenciji Rojters da budući da „svi znaju slogane napamet", nema potrebe da se oni ispišu.
Poenta je bila da se ukaže na cenzuru.
„Ti slogani će zauvek ostati u mom srcu i te reči će zauvek ostati na belom papiru, koji nikad neće nestati", izjavio je ovaj čovek.
Svi u Velikoj Britaniji imaju pravo na miran protest.
Pravo na slobodu izražavanja i slobodu okupljanja definisani su u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, koja je uvrštena u britansko zakonodavstvo 1998. godine u okviru Zakona o ljudskim pravima.
Ali postoje ograničenja tih ljudskih prava.
Drugi zakoni omogućuju policiji da suzbije te slobode kad je nužno i proporcionalno da se to učini - naročito kad je potrebno zaštititi nacionalnu bezbednost i javnu bezbednost ili da se spreče neredi ili zločini.
Demonstranti mogu biti uhapšeni prema Zakonu o javnom redu.
Paragraf pet ovog zakona daje policiji u Engleskoj i Velsu ovlašćenje da uhapse osobu čije bi ponašanje moglo da izazove zlostavljanje, uznemirenost ili nepriliku.
Demonstrantima može biti izrečena novčana kazna za ovaj prekršaj.
Međutim, grupe za građanska prava izrazile su zabrinutost zbog hapšenja demonstranata koji iskazuju nezadovoljstvo monarhijom u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Jedna od njih, Liberti, saopštila je da je „veoma zabrinjavajuće videti policiju koja sprovodi široka ovlašćenja na tako brutalan način."
„Protest nije poklon države, to je fundamentalno pravo", izjavila je Džodi Blek, službenica za politiku i kampanje u Libertiju.
Makar u slučaju Pola Paulslenda, javno nezadovoljstvo na društvenim mrežama protiv policijske reakcije je upalilo.
Tvitovao je 14. septembra da su on i grupa demonstranata, od kojih su neki nosili prazne transparentne a neki drugi transparente sa antimonarhističkim sloganima, stajali neometano ispred Vestminsterske palate.
„Prisutni policajci držali su se saopštenja koje je izdala gradska policija i ostavili su nas na miru.
„To je prava pobeda, izvojevana zahvaljujući reakciji javnosti i pritisku", tvitovao je advokat.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar