Jermenija i Azerbejdžan: Šta je poznato o novim sukobima na granici i kakva je uloga Rusije

U noći 13. septembra vojska Azerbejdžana je otvorila vatru na teritoriju susedne Jermenije. To nije prva eskalacija u regionu poslednjih meseci, ali je svakako bez presedana: pod paljbom se nisu našli samo pogranični gradovi, već i jermensko odmaralište Džermuk.

Jermenija i Azerbejdžan su razmenili optužbe ko je kriv za novi sukob na granici i kršenje primirja postignutog prošle nedelje.

Tokom sukoba na granici tokom prve polovine septembra, poginulo je oko 200 vojnika pre nego što je, uz posredstvo Rusije postignut dogovor o primirju.

Situacija na granici dve države je i dalje napeta, prenosi agencija Rojters.

„U jutru 23. septembra, jedinici azerbejdžanske vojske ponovo su prekršile primirje otvorivši vatru na jermenske položaje na istočnom delu granice", navodi se u objavi jermenskog ministarstva odbrane.

Žrtava nije bilo u ovom incidentu, tvrde vlasti u Jerevanu.

Nedugo po saopštenju jermenske strane, oglasilo se i azerbejdžansko ministarstvo odbrane.

U Bakuu tvrde da je jermenska vojska prva otvorila vatru u tri različita mesta na granici i da je granatirala azerbejdžanske položaje.

To nije prva eskalacija u regionu poslednjih meseci, a u sukobima 13. septembra, pod paljbom se nisu našli samo pogranični gradovi, već i jermensko odmaralište Džermuk.

Garant bezbednosti u regionu je i dalje Rusija, ali je ona previše zauzeta ratom u Ukrajini i nemirna situacija u Nagorno-Karabahu Moskvi ne ide na ruku.

BBC objašnjava šta je poznato o sukobu i mogu li oni prerasti u novi veliki rat.

Granatiranje Jermenije

Te noći je Jermenija objavila da je Azerbejdžan započeo bojna dejstva na granici dveju država.

Ministarstvo odbrane Jermenije tvrdi da Baku koristi artiljeriju, minobacače, dronove i lako naoružanje velikog kalibra.

Kako tvrdi Jerevan, pod udarom su se našla naseljena mesta Vardenis, Sotk, Artaniš, Išhanasar, Goris i Kapan.

Važno je primetiti da se sva ova sela i gradovi nalaze na teritoriji Jermenije i nemaju veze sa Nagorno-Karabahom, koji je tradicionalno predmet nesuglasica dveju država.

Osim toga, ubrzo je nekoliko medija objavilo da su se eksplozije čule u jermenskom banjskom odmaralištu Džermuk.

Prema Sputnjiku iz Jermenije, ulazak vozila u grad je ograničen - može proći samo lokalno stanovništvo i ona vozila koja odvoze ljude iz sela u okolini Džermuka u sigurnija područja.

Kola odlaze i u Martuni, grad kraj jezera Sevan, gde su dovezli nekoliko ranjenih.

Još nekoliko ranjenih je prebačeno u Jerevan, jer im je bila potrebna ozbiljnija lekarska pomoć.

Azerbaйdžanskiй flag
AFP

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je izjavio da je borbi poginulo 49 članova vojnog osoblja države.

Ministarstvo zdravlja je dodalo da je ranjeno troje civila.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je objavilo da je kao rezultat bojnih dejstava u noći 13. septembra bilo ubijeno najmanje 50 azerbejdžanskih vojnika, među kojima osam graničara.

Iz Bakua uveravaju da je granatiranje odgovor na „jermenskih provokacije širokih razmera".

Azerbejdžan insistira da je Jermenija minirala područja između pozicija jedinica azerbejdžanske vojske i puteva snabdevanja.

Navodno je kao odgovor na ove akcije Baku doneo „hitne mere" koje su dovele do sukoba.

Ovo što se desilo može se nazvati najozbiljnijom eskalacijom od kraja drugog karabahskog rata.

Stručnjak Tigran Grigorijan primećuje da čak ni u vreme tog rata azerbejdžanska strana nije gađala artiljerijom jermenske gradove.

„Ovo je novost u našoj situaciji. Ali sama činjenica da postoji eskalacija obrazložio bih vakuumom moći koji se pojavio u zoni konflikta i u našem regionu u celosti zbog rusko-ukrajinskog rata", kaže on.

Pasivnost Rusije

Azerbejdžanski vojni stručnjak Azad Isazade brani pozicije rukovodstva svoje zemlje po pitanju jermenskih „provokacija".

„Još ćemo se suočavati sa sličnim situaciji u periodu u kojem se obe strane bliže zaključenju mirovnog sporazuma", smatra on.

Dodaje da su se sukobi već dešavali poslednjih meseci.

„Trebalo bi da razumemo da će pogoršanja situacije verovatno biti tokom čitave zime i početkom sledeće godine i da se azerbejdžanska vojska nalazi u stanju borbene gotovosti."

Odgovarajući na pitanje o azerbejdžanskom granatiranju teritorije Jermenije, Isazade kaže da ne vidi dovoljno dokaza.

„Takve optužbe se moraju biti propraćene dokazima i u današnjici, u kojoj svako ima telefon u džepu, to je moguće snimiti.

„I ako to bude objavljeno, moći ćemo da razmotrimo šta se desilo, ko je to počinio i zašto."

Pritom se na mrežama već pojavio video na kojem se čuju zvukovi eksplozija u jermenskom banjskom odmaralištu Džermuk.

Istoričar koji se bavi karabahskim konfliktom Arif Junus je uveren da je Azerbejdžan naneo udar iskoristivši pogodan trenutak.

On povezuje pogoršanje sa neuspešnim pregovorima tokom nedavnog susreta premijera Pašinjana i predsednika Ilhama Alijeva u Briselu.

Junus primećuje da Azerbejdžan traži od Jermenije ispunjenje pet teza koje su javno objavljene.

„A Pašinjan izjavljuje da ti zahtevi nisu neprihvatljivi, ali da karabahsko pitanje ostaje i da to pitanje nije pitanje teritorijalnog integriteta, već ljudskih prava", kaže istoričar.

Po rečima stručnjaka, to je moglo da razdraži Alijeva.

„Bilo je jasno da je Azerbejdžan naneo udar koristeći trenutak", smatra on, primećujući takođe da je svet trenutno zauzet ratom u Ukrajini, a vojska Jermenije slaba.

Rusija je glavni posrednik između Jermenije i Azerbejdžana.

Tako je bilo i pre rata 2020. godine, ali je posle toga Moska postala glavni garant bezbednosti u regionu - ruski mirotvorci se do sada nalaze u zoni konflikta u Nagorno-Karabahu.

Jermenija je već obratila Rusiji, državama članicama ODKB i Savetu bezbednosti UN.

Jermenija traži od Rusije da upotrebi Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći među državama.

„Ali Rusija je trenutno jako zauzeta dešavanjima u Ukrajini.

„I Rusiji trenutno ne bi odgovaralo da se započne još jedan konflikt ili, kako oni kažu, 'drugi front''. Kao rezultat toga vidimo praktično pasivnost Rusije.

„Ako joj je ranije bilo dovoljno da obavi par poziva, sada vidimo da Rusija mesecima nije u stanju da zaustavi vojna dejstva u zoni konflikta.

„To znači da zauzetost Rusije drastično menja situaciju", kaže viši istraživač Međunarodne krizne grupe za pitanja Južnog Kavkaza, Olesja Vartanjan.

Ali i pre početka invazije na Ukrajinu u Moskvi nije bilo velike želje da se aktivno umeša u konflikt između Azerbejdžana i Jermenije, smatra politikolog Tigran Grigorijan.

„Status posrednika između Jermenije i Azerbejdžana je važan za Rusiju. Ali tokom poslednjih meseci značaj Azerbejdžana za Moskvu je znatno porastao", kaže Grigorijan.

Pre nekoliko dana u Bakuu su predstavnici Rusije i Azerbejdžana potpisali deklaraciju o razvoju međunarodnog saobraćajnog koridora „Sever-Jug".

„Ovo je veoma važna saobraćajnica za Rusiju i ona prolazi i kroz Azerbejdžan. Baku može da pomogne Moskvi da diversifikuje sopstvenu transportnu infrastrukturu i smanji zavisnost od izvoza u Evropu", kaže ovaj stručnjak.

„Sve značajnija uloga Azerbejdžana za Rusiju čini praktično nemogućom rusku intervenciju u tom konfliktu.

„U Rusiji nema ni želje, ali ni mogućnosti da se nekako obuzda Azerbejdžan.

„Vidimo kakva je situacija u Ukrajini i kakvi su neuspesi ruske strane. I jasno nam je da za Moskvu Južni Kavkaz trenutno nije prioritet."

Borba za „tampon zonu"?

Godinu i po dana posle okončavanja poslednjeg velikog rata u regionu je bilo vreme i bez mira i bez rata.

Lokalna pogoršanja se dešavaju redovno i najčešće se Azerbejdžan krivi za eskalacije.

Azerbejdžan je u martu ove godine stavio pod kontrolu još jedno naselje i uzvišenje u zoni konflikta.

Ali krajem jula situacija u Karabahu se dodatno zakomplikovala.

Isprva su vlasti nepriznate republike Nagorno-Karabah objavile da su Azerbejdžanci probali da pređu granicu.

Zatim su ruski mirotvorci izvestili da je azerbejdžanska vojska „tri puta prekršila prekid vatre".

Posle toga su obe strane počele međusobno da se optužuju za granatiranje.

U razgovoru za BBC, stručnjaci su primetili da predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev na ovaj način pre svega želi da podstakne Jerevan na rešavanje spornih pitanja što je pre moguće.

Stručnjak Olesja Vartanjan smatra da je za Azerbejdžan cilj eskalacija tokom poslednjih meseci bio preuzimanje nekoliko strateški važnih planinskih vrhova, što je i bilo postignuto.

„Vojni stručnjaci nam razjašnjuju da je trenutno zemlja na kojoj se nalazi Nagorno-Karabah i ruski mirotvorci praktično potpuno pregledna za azerbejdžansku vojsku.

„Na taj način Azerbejdžanci mogu da vide šta se dešava unutar te zone i gde se nalaze mirotvorci.

„Osim toga, predstavnici Karabaha kažu da se osećaju okruženim i smatraju da je Azerbejdžan ojačao svoje pozicije kako bi u budućnosti, ako bi došlo do neke nove vojne eskalacije, mogao lakše da preuzme nove teritorije", pojašnjava Vartanjan.

Ovog leta je glavno sporno pitanje bio Lačinski koridor - šest kilometara planinskog puta koji je za vreme rata prešao pod kontrolu Azerbejdžana, ali je nastavio da igra ključnu ulogu za nepriznati Nagorno-Karabah i da ga spaja sa Jermenijom.

Krajem avgusta ruski mirotvorci koji su regulisali kretanje po Lačinkom koridoru predali su kontrolu nad putem Azerbejdžanu i otišli na nove pozicije.

Po mišljenju jermenskog politikologa Tigrana Grigorijana, sada može da se radi o takozvanom Zangezurskom koridoru koji treba da poveže Azerbejdžan sa Nahičevanskom autonomnom republikom kroz oblast Sjunik u Jermeniji.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je početkom leta objavljivao da Zangezurski koridor „već postaje stvarnost".

Zapravo, Jerevan se protivi ideji postavljanja saobraćajnog koridora iz zapadnih oblasti Azerbejdžana u Nahičevan kroz teritoriju Jermenije.

Osim toga, kaže Grigorijan, može da se radi i o tački iz mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana.

„Sada, dok se nalazimo u procesu eskalacije, javljaju se novi narativi.

„Na primer, izvori bliski Ministarstvu odbrane Azerbejdžana govore o potrebi da se uspostavi neka tampon zona između Jermenije i Azerbejdžana.

„Očigledno je da Azerbejdžan sada pritiskom pokušava da postigne te političke ciljeve koje je nemoguće postići za pregovaračkim stolom", smatra stručnjak.

On se nada da se kao jedini značajni faktor u ovoj situaciji može pokazati oštra reakcija zapadnih država - makar i nezvanična.


Pogledajte video:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC