Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, tvrdi da su ruske trupe mogle da počine više od 44 ratnih zločina u Hersonu pre nego što su napustile grad.
Ukrajina tvrdi da su ruske snage od februara počinile najmanje 34.000 navodnih ratnih zločina.
„Čak i rat ima pravila", kako to kaže Međunarodni komitet Crvenog krsta.
Ona su sadržana u sporazumima pod zajedničkim nazivom Ženevske konvencije i u nizu drugih međunarodnih zakona i sporazuma.
Vojne snage ne smeju namerno da napadaju civile, kao ni infrastrukturu neophodnu za njihovo preživljavanje.
Neka oružja su zabranjena zbog neselektivne ili stravične patnje koje izazivaju, kao što su protivpešadijske mine i hemijska ili biološka oružja.
Bolesnima i ranjenima mora da se ukaže pomoć, kao i ranjenim vojnicima, koji kao ratni zarobljenici imaju zagarantovana prava.
Teška krivična dela kao što su ubistvo, silovanje ili masovni progon grupe poznati su kao „zločini protiv čovečnosti" ili u nekim slučajevima kao „genocid".
Pogledajte video: Šta je ratni zločin
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da su istražitelji u Hersonskoj oblasti, na jugu zemlje, već zabeležili više od 400 ratnih zločina koje su počinile ruske snage tokom njihove okupacije.
„Pronađena su tela mrtvih civila i vojnika", rekao je on u televizijskom obraćanju.
„Ruska vojska je za sobom ostavila ono isto divljaštvo koje je činila u drugim oblastima zemlje u koju je ušla."
Stanovnici u delovima Hersonske oblasti, koje je Rusija zauzela u prvim danima rata, pričaju novinarima o ubistvima i otmicama civila koje su počinili ruski vojnici, ali BBC nije uspeo nezavisno da potvrdi takve izveštaje.
Rusija negira da su njene trupe namerno gađale civile ili počinile zverstva u okupiranim oblastima.
Ukrajinski državni tužilac Andrej Kostin rekao je u septembru da je njegova kancelarija dokumentovala 34.000 potencijalnih ratnih zločina počinjenih od ruskih snaga i da gradi slučaj za genocid.
U nekoliko delova Ukrajine koje su prethodno okupirale ruske trupe pronađene su masovne grobnice, među kojima i neke u kojima su bila tela civila na kojim se vide znaci torture.
Ukrajinski sudovi su već krivično gonili jednog ruskog vojnika.
Dvadesetjednogodišnji ruski tenkovski komandant Vadim Šišmarin osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu zato što je pucao u nenaoružanog civila šezdesetdvogogodišnjeg Aleksandra Šelipova, u severoistočnom selu Čupakivka, nekoliko dana od početka invazije.
Može se, međutim, ispostaviti da je lakše za ratne zločine krivično goniti pojedinačne vojnike nego vojne komandante ili visoko pozicionirane političare.
Hju Vilijamson iz Hjuman rajts voča kaže da je utvrđivanje „lanca komande" veoma važno za bilo kakva buduća suđenja, između ostalog da li je neki lider odobrio zverstvo ili zažmurio na njega.
Međunarodni krivični sud (ICC) istražuje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini, koji datiraju čak iz 2013. godine, pre nego što je Rusija anektirala Krim od Ukrajine.
Njegov glavni tužilac britanski pravnik Karim Kan kaže da postoji valjana osnova za sumnju da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini.
Međutim, ovaj sud nema ovlašćenje da hapsi osumnjičene, a Rusija nije potpisnica sporazuma na osnovu kog je osnovan sud - tako da je malo verovatno da će izručivati osumnjičene.
Međunarodni krivični sud uglavnom preuzima krivična gonjenja za ratne zločine u zemljama u kojima je sudski sistem suviše slab da sam vodi te slučajeve.
Do sada su, međutim, ukrajinski sudovi uspevali sami da pokreću vlastite slučajeve.
Do kraja avgusta njen državni tužilac podigao je optužnice protiv 135 osumnjičenih za ratne zločine.
Ovaj sud može da pokrene slučaj protiv političkih lidera zbog „vođenja agresivnog rata".
To pokriva i neosnovanu invaziju ili sukob koji nije pokrenut iz samoodbrane.
Međutim, profesor Filip Sends, stručnjak za međunarodno pravo sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da ICC ne može krivično da goni za to ruske lidere, između ostalih i predsednika Vladimir Putina, zato što Rusija nije potpisnica sporazuma o osnivanju suda.
U teoriji, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može da traži od ICC-a da istraži ova krivična dela, ali bi Rusija na to mogla da stavi veto.
Profesor Sends kaže da bi svetski lideri trebalo da osnuju jednokratni tribunal za krivično gonjenje zločina agresije u Ukrajini.
Pogledajte video: Svedočenja o brutalnostima ruske vojske u oslobođenim regionima Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar