Kineska državna mašinerija se trudi da spreči da se vide scene protesta u više kineskih gradova.
Demonstracije su izbile širom zemlje tokom vikenda kao odgovor na stroge mere protiv korona virusa koje su na snazi već tri godine.
Sve je širi spisak zabranjenih reči koje se odnose na proteste, a pokušava se da i da se cenzuriše narativ i na domaćim i na inostranim platformama.
U Kini su protesti retki, ali su ovi bili masovniji i počeli su nakon što je deset ljudi poginulo prošle nedelje u požaru u gradu Urumćiju.
Mnogi veruju da stanovnici nisu mogli da izbegnu požar zbog kovid ograničenja, što vlasti negiraju.
Kao što je generalno slučaj sa protestima u Kini, čak i manjim, kineski mediji ih ne pominju.
U poslednjih nekoliko dana, manje je izveštaja o novim slučajevima korona virusa, a mediji su odlučili da se usredsrede na optimistične priče poput najnovijih dostignuća Kine u svemiru.
Državni mediji ignorišu scene protesta objavljene na platformama poput Tvitera, koje se dele širom sveta.
Da bi se sprečilo da ljudi pričaju o najnovijim antikovid protestima, reči „Šangaj" i „Urumći" - gradovi u kojima su stanovnici protestovali - dodate su na listu cenzurisanih termina za pretragu na platformama kao što je Veibo.
Na toj društvenoj mreži je do skoro bilo desetine miliona rezultata ako biste pretraživali te reči, ali sada ih je nekoliko stotina.
U pokušaju da zaobiđu cenzuru, korisnici su počeli da koriste termine kao što su „beli papir" i „A4" - što se od nosi na format potpuno belog papira koji je postao simbol protesta.
Ali sada su čak i ovi termini cenzurisani na pretrazi na mreži Veibo.
I pored ove cenzure, kreativni korisnici društvenih mreža pronalaze nove načine da iskažu solidarnost sa demonstrantima.
Pominju papir „A3" i neke trendove iz prošlosti u kojima se pominje papir, poput „A4 izazova mršavog struka".
Jedan od najčešćih načina na koji se kineski korisnici društvenih mreža informišu su objave na inostranim platformama poput Tvitera i Fejsbuka.
Oni su blokirani u kontinentalnoj Kini i dostupni su samo pomoću softvera poznatog kao VPN.
Ali neki su ipak uspeli da objavljuju na ovim platformama kako bi izvestili o demonstracijama.
Kinezi u inostranstvu su takođe organizovali proteste ispred kineskih ambasada, paleći sveće i držeći prazne papire.
Vlada Komunističke partije volela bi da ljudi, posebno Kinezi u inostranstvu, te scene ne vide.
Shodno tome, došlo je do pokušaja velikih razmera da se platforme poput Tvitera preplave pornografskim i kladioničarskim sadržajem pomoću heštegove #Urumći i #Šangaj, kako bi se ljudi sprečili da pronađu snimke protesta.
Takve stvari nisu novost za Kinu.
Tokom protesta u Honkongu 2019, Tviter, Fejsbuk i Jutjub saopštili su da je kineska vlada sprovela koordinisanu akciju da širi dezinformacije na njihovim kanalima, što je dovelo do uklanjanja stotina naloga i postova.
Pogledajte video:
Dok se čini da državni mediji za sada imaju nameru da ignorišu proteste, postoje signali da bi oni mogli da oblikuju narativ prema kojem bi stranci bili krivi za scene nemira, ako eskaliraju.
Takvi komentari se već pojavljuju na društvenim mrežama, optužujući strance za podsticanje protesta.
Državni mediji su u više navrata kritikovali zapadne zemlje zbog labavih pravila o kovidu-19 i upozoravali ljude da ne nasedaju na ono što nazivaju američkom retorikom.
Međutim, scene sa Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru i pune tribine gde gledaoci ne nose zaštitne maske, izazvalo je gnev pojedinih u Kini.
Kineska državna televizija CCTV trudi se da ne prikazuje krupne kadrove gledalaca kako se ne bi jasno videlo da nemaju prekrivena lica.in its own coverage.
I couldn’t believe it til I checked but, amidst #ZeroCovid protests here, #China Central Television (CCTV) is editing out close ups of spectators in its coverage of the World Cup so Chinese viewers don’t see thousands of fans without masks in the stands. Only crowd wide shots. pic.twitter.com/CKY33F3ztb
— Stephen McDonell (@StephenMcDonell) November 28, 2022
Kineske vlasti su ranije ovog meseca ublažile mere protiv kovida-19 - smanjenja je dužina karantina, što je ljudima olakšalo ulazak u zemlju na kraći vremenski period.
Tako će potencijalno biti lakše okriviti strance i za širenje virusa.
Slučajevi zaraze su poslednjih nedelja dostigli rekordne nivoe, sa više od 40.000 zabeleženih u ponedeljak.
I pošto se kineskoj strategiji nultog kovida ne nazire kraj, postoji vrlo realna mogućnost da će biti još protesta.
Tokom oktobra, bilo je više zatvaranja jer svi koji imaju pozitivan test i njihovi bliski kontakti i dalje moraju da budu u karantinu.
Ta odluka se nije promenila još od početka pandemije i ljudi su sve više frustrirani.
Ne bi bilo prvi put da Kina okrivljuje Zapad za unutrašnje nemire.
Za proteste u Hongkongu 2019. godine, poslednje masovne demonstracije u Kini, Peking je okrivio „nasilne ekstremiste pod uticajem Zapada".
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar