„Pogled u očima tog deteta me je zaista potresao", kaže doktor Ahmed Al Masri.
„Ne znam zašto, ali čim me je pogledalo, počeo sam da plačem."
Bilo je to više od 30 sati nakon razornog zemljotresa u ponedeljak i bio je iscrpljen.
On i samo još jedan doktor lečili su veliki broj povređenih koji su dovođeni u njihovu bolnicu u Afrinu, gradu u severozapadnoj Siriji koji kontroliše opozicija.
A onda je stigao sedmogodišnji Muhamed Agid, koji je bio iskopan iz ruševina svog srušenog doma.
Spasioci su ga našli kako leži pored tela njegovog oca, koji je bio zgnječen do smrti zajedno sa njegovom majkom i braćom i sestrama.
„Po načinu na koji nas je gledao taj dečak, osećao sam da nam veruje, znao je da je sada u sigurnim rukama", priča mi doktor Masri preko Zuma.
„Ali osećao sam i da ima mnogo snage u sebi, kao da potiskuje bol svojih povreda. Šta čini sedmogodišnje dete toliko jakim i otpornim?"
Doktor Masri je dežurni hirurg u bolnici Al Šifa, koju podržava Sirijsko-američko medicinsko društvo (SAMS), dobrotvorna organizacija.
On kaže da je njegova bolnica primila više od 200 pacijenata u periodu neposredno posle katastrofe.
Još jedan mladi preživeli kog su doneli spasioci bio je osamnaestomesečni dečak.
Doktor Masri ga je pregledao i ustanovio da je dobro.
Ali onda je shvatio da dečakovi roditelji nisu s njim.
„Odjednom sam video njegovog oca kako trči do njega i grli ga, jecajući i plačući", kaže on.
„Otac mi je rekao da je ovo dete jedino preživelo iz čitave porodice. Ostatak porodice je ležao jedan do drugog na hodniku, svi mrtvi."
Doktor Masri kaže da je osoblje bolnice bilo zatečeno razmerama katastrofe, „talasima" u kojim su pacijenti odjednom pristizali.
„Nisam mogao ni da zamislim da jedan zemljotres može da načini ovoliko štete, da može da dovede do ovolikog broja pacijenata."
Nažalost, doktor Masri je naviknut na to da ima posla sa velikim katastrofama.
Godine 2013. radio je u poljskoj bolnici kad su rakete koje su sadržale nervni gas sarin bile ispaljene na nekoliko predgrađa pod kontrolom opozicije u glavnom gradu Damasku.
Stradale su stotine ljudi, dok su hiljade njih bile povređene.
„U ono vreme smo bili obučeni i pripremljeni, kao lekari, na jedan takav događaj", kaže doktor Masri.
„Uspeli smo brzo da se organizujemo. Ali za ovaj scenario nismo bili spremni. Ova situacija je mnogo gora."
Posle zemljotresa u ponedeljak, on i njegove kolege u Afrinu imali su posla i sa pacijentima koji su isprva izgledali kao da su samo lakše povređeni.
„Imali su povrede za koje mislite da nisu ozbiljne, a onda nekome mora da se amputira ekstremitet", kaže on.
„Nemamo kapaciteta u našoj bolnici da reagujemo na takvu vrstu nesreće."
„U ovim okolnostima najgore je biti doktor. Kad ne možete da spasete pacijenta ili ublažite nekome bol - to je nešto najgore što možete da osetite."
Dok je lečio pacijente, doktor Masri je takođe morao da se nosi sa neznanjem da li je njegova vlastita porodica bezbedna zato što su snabdevanje strujom i internetom bili u prekidu.
Njegovi roditelji i braća i sestre žive samo nekoliko stotina metara od bolnice, ali njegova žena i deca žive sa druge strane granice, u južnom turskom gradu Gaziantepu, koji se nalazio blizu epicentra i takođe je bio teško pogođen u zemljotresu.
„Najgore osećanje koje može da vas obuzme tokom takvih kriza je neznanje da li su vaša porodica i vaši najmiliji dobro."
„Gledali smo pacijente sa dva oka - jednim da procenimo njihove povrede, a drugim da vidimo da li je pacijent član porodice ili nije."
Pao mu je kamen sa srca kad je njegov brat dojurio u bolnicu da uveri doktora Masrija da je čitava njegova porodica bezbedna.
Takođe je uspeo nakratko da se odmori u bolnici.
„Kad sam u tom trenutku legao da spavam, samo sam se onesvestio", kaže on.
„Bilo je trenutaka kad je neko morao da me pridržava da bih mogao da nastavim da radim."
Doktor Masri je potom uspeo da ode s posla da bi doručkovao sa porodicom.
On se nada da će na kraju moći da otputuje da vidi ženu i decu u Gazijantepu.
On kaže i da je narednog dana otišao da proveri Muhameda i da pita sedmogodišnjaka da li ga se seća.
„Da, vi ste doktor koji mi je spasao život", odgovorio je Muhamed.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Slobodan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar