Kašnjenje Ujedinjenih nacija u slanju pomoći žrtvama razornog zemljotresa u Siriji prošlog meseca nije bilo opravdano, rekli su pravni stručnjaci za BBC.
Oni navode da UN nisu morale da čekaju dozvolu za ulazak od sirijske vlade i Saveta bezbednosti i mogli su na širi način da tumače međunarodno pravo.
Bilo je potrebno sedam dana da UN dobiju odobrenje od predsednika Sirije da otvori dodatni granični prelaz kojim bi pomoć stigla u severozapadni deo zemlje koji kontoroliše opozicija.
UN su prethodno saopštile da je od presudnog značaja da pomoć stigne u roku od 72 sata posle zemljotresa.
Iz ove svetske organizacije osporavaju nalaze BBC-ja da su mogle da postupe drugačije.
„Ono što je značajno su vreme i brzina odgovora posle zemljotresa. A UN su samo stajale, potpuno paralisane", rekla je za BBC Sara Kajali, stručnjakinja za međunarodno pravo.
Više od 4.500 ljudi je poginulo, a 8.700 je povređeno u zemljotresu u severozapadnoj Siriji, saopštile su Ujedinjene nacije.
Epicentar zemljotresa 6. februara bio je blizu grada Gazijantepa na jugu Turske.
U ovoj zemlji stradalo je više od 45.000 ljudi u podrhtavanju tla jačine 7,8 stepeni po Rihteru.
Endru Gilmor bio je zvaničnik UN 2014, kada je usvojena prva rezolucija o dostavljanju pomoći delovima Sirije pod kontrolom pobunjenika.
„Ako zakon kaže da ne možete da donesete mleko u prahu bebama koje gladuju jer morate da pređete međunarodnu granicu, onda 'batalite' zakon", rekao je on za BBC.
BBC je razgovarao sa advokatima, profesorima, sudijama Međunarodnog suda pravde u penziji i bivšim pravnim zvaničnicima UN.
Svi su rekli da je mnogo toga moglo biti sprečeno, da su UN koristile drugačiju interpretaciju međunarodnog prava kako bi mogle da reaguju na severozapadu Sirije.
„Da bismo isporučili humanitarnu pomoć preko međunarodne granice, potrebna nam je ili saglasnost vlade ili u slučaju Sirije obavezujuća rezolucija Saveta bezbednosti... Naš stav je da međunarodno pravo nije odložilo naš rad", rekao je Stefan Dižarik, portparol UN.
Pored same isporuke pomoći, UN takođe imaju vitalnu ulogu u koordinaciji pomoći koje nude druge zemlje posle prirodnih katastrofa.
UN organizuje potragu i spasavanje kroz agenciju za Procenu i koordinaciju katastrofa Ujedinjenih nacija (Undak).
Undak timovi mogu da se rasporede bilo gde u svetu u roku od 12 do 48 sati od slanja zahteva, što se desilo u Turskoj.
Ali UN nisu uputile zvaničan zahtev da timovi hitne medicinske pomoći uđu i u Siriju i nisu bili u mogućnosti da nam kažu o bilo kakvom zvaničnom zahtevu da se tamo rasporede.
Međunarodni humanitarni stručnjaci rekli su za BBC da bez tog poziva UN nema jasan način da rasporedi timove za hitne slučajeve.
Dižarik kaže da je nedostatak timova za hitne slučajeve posledica donošenja odluka nacionalne vlade.
„Postoje bezbednosni problemi. Postoje razni politički problemi koji su možda uticali na ovo", kaže on.
Marko Sasoli, specijalni savetnik tužioca u Međunarodnom krivičnom sudu, rekao je da Ženevske konvencije - osnova međunarodnog humanitarnog prava - pružaju okvir za UN da isporučuju pomoć bez potrebe za odobrenjem Sirije.
„Ženevske konvencije, čija je Sirija potpisnica, imaju odredbu da nepristrasno humanitarno telo... može ponuditi usluge svim stranama u sukobu", rekao je on za BBC.
Žrtve zemljotresa žalile su se na reakciju UN.
Omar Hadži je u katastrofi izgubio ženu i petoro dece.
On je govorio za BBC u danima posle zemljotresa dok je tražio sina, 14-godišnjeg Abduhrahmana.
Posle tri dana potrage, konačno se sastao sa njim.
„Pomoć UN nije bila dovoljna", kaže Omar, koji je proveo dane kopajući po ruševinama golim rukama, tražeći prijatelje i porodicu.
„Najznačajnija pomoć koju smo dobili bila je od lokalnog stanovništva... Da je pomoć UN stigla ranije, stvari bi bile sasvim drugačije", dodaje.
Nedelju dana posle zemljotresa, Martin Grifits, šef odeljenja za hitnu pomoć UN-a, posetio je granični prelaz Bab al-Hava.
„UN su izneverile narod severozapadne Sirije",
„S pravom se osećaju napušteno. Traže međunarodnu pomoć koja nije stigla", napisao je on na Tviteru.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar