Izbori u Turskoj: Potresi besa i tuge u zemlji pogođenoj zemljotresom

Nema izborne groznice u drevnom gradu Antakiji u južnoj Turskoj - samo ruševine i patnja.

„Sve što želim od glasačke kutije je njegovo mrtvo telo i ništa više", kaže Fetije Keklik.

„Istrgnute su nam naše duše. On nam nije ni od kakve koristi."

Šezdesetosmogodišnjakinja govori o turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Uvreda na račun predsednika ovde može da vas odvede u zatvor, ali ona ne misli da ćuti.

„On samo nanosi štetu. Razmišljam da spalim moj glasački listić - pred policijom i vojskom."

• „Molim za oproštaj": Turski predsednik u oblastima pogođenim razornim zemljotresom
• Ko je „turski Gandi“, čovek koji će na crtu Erdoganu
• Inflacija divlja u Turskoj, Erdogan na velikom izbornom testu

Turski islamistički lider izgleda ranjivije nego ikad na predstojećim izborima za parlament i predsednika zakazane za 14. maj.

Kraj autoritarne Erdoganove ere - ukoliko do njega dođe - doneo bi slobodniju, demokratskiju Tursku.

Zatvori bi mogli biti manje natrpani, a odnosi sa Zapadom manje zategnuti.

U periodu neposredno pred izbore, Turci su imali na šta da se žale - i zbog čega da tuguju - od spore reakcije države na zemljotrese u februaru do ekonomije u ruinama.

Zvanična stopa inflacije je 50 odsto.

Prava cifra mogla bi da bude dvostruko viša.

Stručnjaci krive predsednikovu ekonomsku politiku, pristojnom reči opisanu kao „neortodoksnu".

Ovde u južnoj Turskoj, nad politiku i ekonomiju nadvila se senka smrti.

Zvanični broj mrtvih u najtežoj prirodnoj katastrofi u savremenoj turskoj je veći od 50.000.

Mnogi ovde veruju da je prav ibroj mnogo veći, a da je vlada naprosto samo prestala da broji.

Fetijina brojka je četvoro.

Zatičemo je na sumornom groblju kraj puta gde je njena tuga osetna u vazduhu.

Ona je sklupčana na zemlji, u tamnoj marami i vunenom džemperu, dok doziva sina Koskuna (45), koji leži pod zemljom.

„Kako da te zaboravim?", zapomaže ona, čvrsto se držeći za grubu drvenu dasku koja obeležava njegov grob.

„Molim te, povedi me sa sobom. Ostavio si siročad za sobom. Donela sam Erena da te vidi."

Na pomen svog imena, njen četvorogodišnji unuk dolazi da je uteši, čučnuvši kraj groba da je zagrli.

„Tvoj otac leži ovde", kaže mu ona.

„Ne, tata nije ovde", kaže Eren prkosno.

Ozbiljan mali dečak, u tamnoplavoj jakni, ima nabrekli ožiljak na čelu - koji mu je ostao od zemljotresa.

Fetije ga je držala u zagrljaju pod ruševinama osam sati pre nego što su izvučeni na površinu - a to nisu učinili turski spasioci, već komšije, sirijske izbeglice.

Porodica je izgubila Erenovog oca, brata, sestru i nećaka - svo četvoro leži zakopano u nizu.

Fetije krivi korumpirane zvaničnike, neozbiljne graditelje i, najviše od svih, predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

„Na prvom mestu je on", kaže ona, „zato što je pružio priliku takvim ljudima. Investitori potkupljuju opštine i grade. Oni potkupljuju i grade. Oni su nas sve ubili."

Zemljotresi su otkrili strukturalne manjkavosti u dugoj vladavini predsednika Erdogana.

On je bio na vlasti dok se uporno žmurilo nad ilegalnom gradnjom.

Investitori su mogli da grade opasna mesta za život i samo plate simboličnu kaznu za njih.

A sama država je ostala opustošena, tvrde kritičari, što je dovelo do odsustva nadzora i pripremljenosti.

Prošetajte se kroz ono što je ostalo od Antakije - kolevke raznih civilizacija i veroispovesti - i jasno ćete videti posledice.

Viševekovna istorija je svedena na mešavinu ruševina i praznog prostora.

• Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata
• Traume preživelih u zemljotresu u Turskoj: „Mislila sam da ću izgubiti razum"
• Luksuzno naselje u turskom Gazijantepu koje je zemljotres pretvorio u prah: Ko je i zašto ignorisao upozorenja

Ispred jedne srušene kuće, krupna siva fotelja ostala je netaknuta, kao da bi vlasnik mogao da se vrati i sedne u nju.

Neke višespratnice su potpuno srušene, druge su otvorene poput groteskinih kuća za lutke.

Skoro svaki razgovor ovde je obeležen pričama o mrtvima - od kojih su mnogi stradali čekajući pomoć koja nikad nije stigla.

Ali u ovoj duboko polarizovanoj zemlji, zemljotresi su samo još jedna vidljiva naprslina.

Predsednikove pristalice - kojih nema malo - odražavaju njegov stav da je to bila sudbina.

U njegovoj religioznoj konzervativnoj bazi podrške, njegovo liderstvo ostaje pitanje vere.

Nailazimo na Ibrahima Senera dok sedi u ruševinama ulice Zumrut u starom gradu Antakije, među krhotinama stakla i oštrog metala.

Šezdesetdvogodišnjak kao da to ne primećuje, izgubljen u mislima i dimu od cigarete.

„Naša kuća je napukla od jednog kraja do drugog", kaže nam on.

„Najveći košmar smo preživeli unutar kuće. Ne možemo da budemo srećni što smo preživeli jer smo izgubili porodicu i prijatelje.

„Nije bilo telefonskih veza, interneta. Niko nije mogao da pomogne nikome. Posle pet ili šest sati, stigla mi je vest da je moj brat poginuo."

Njegova vera u predsednika je, međutim, neuzdrmana.

„To je došlo od boga", kaže on.

„Bila je to božja volja. Ovo ne sme da se ispolitizuje. Nije naš predsednik izazvao zemljotres. Naš predsednik je dao sve od sebe."

Ibrahim polazi svojim putem, ali dve žene ostaju preko puta - Gozde Burgač (29) i njena tetka Suhejla Kilič (50), obe glumice.

Gozde ima tetovažu na ruci - „život je lep" napisano na francuskom.

U ovom novom ruševnom krajoliku, to zvuči kao podrugivanje.

One su došle ovde da nahrane mačke lutalice, što je duga turska tradicija čak i u najgora vremena.

I slušale su Ibrahimovu priču u neverici i agoniji.

„Ono što sam upravo čula me je povredilo zato što nam niko nije pomogao ni na koji način", kaže Gozde, na ivici suza.

„Jesmo li mi bile u nekom drugom univerzumu ili je on bio? Ono što je rekao o Erdoganu definitivno nije istina. Ovo je njegova krivica. Vlada je ta koja je u obavezi da nam pomogne, ali nikog nije bilo.

„Našim vlastitim zalaganjem, našim vlastitim sredstvima, pokušali smo da stignemo do naših porodica u prvim satima zemljotresa. Stigli smo do njihovih mrtvih tela satima kasnije, danima kasnije."

Gozde kaže da su se zvaničnici iz predsedništva pojavili samo jednom, dok je njen zet trebalo da bude izvučen na površinu živ.

Ona kaže da je njenog zeta spasio italijanski tim, dok su zvaničnici vlade samo „pozirali za kamere, da bi njihove uniforme bile vidljive".

„Potom su otišli i više niko nije došao", kaže ona.

Ove žene sada tuguju za tri rođaka i za voljenim mozaikom koji je nekada bio njihov grad.

Hoće li sve te smrti i razaranje pomeriti iglu na dan izbora?

Odgovor bi mogao da bude da neće.

Ankete sprovedene posle zemljotresa pokazuju da je došlo do samo malog pada podrške predsedniku, koji se izvinio za sporu reakciju države.

On je takođe obećao ambiciozan - mada neuverljiv - program rekonstrukcije.

„Neće uticati na Erdogana", tvrdi istanbulski politički analitičar i istraživač javnog mnjenja Kan Selčuki.

„Na ovim izborima se ne radi o učinku. Ovde se radi o identitetu. Oni koji ga žele, žele ga uprkos svemu."

• Erdoganov rival šalje srca i obećava da će obnoviti demokratiju u Turskoj
• Izbori u Turskoj: Ključ za pobedu u rukama mladih i žena - mogu li da ugroze Erdogana

Posle više od dve decenije na vlasti, turski lider ima ozbiljnog - mada blagog - izazivača.

Kemal Kilidždaroglu je sekularni kandidat opozicionog saveza.

Ankete daju blagu prednost Kilidždarogluu, slavnom po tome što snima izborne spotove sedeći za stolom svoje skromne kuhinje.

U intervjuu za BBC, bivši državni službenik obećao je da će doneti slobodu i demokratiju, i preusmeriti Tursku ka Zapadu.

Ali mnogi ne otpisuju predsednika tek tako.

Među njima je i gradonačelnik Antakije Luftu Savas, koji je iz Kilidždarogluove partije.

Nalazimo se kod grupacije privremenih zgrada koje sada služe kao njegov kabinet.

„Erdogan je lider stranke koja je uspela da ostane na vlasti 21 godinu", kaže on - duže od bilo koga drugog, čak i od osnivača Turske Kemala Ataturka.

„Uprkos svim teškoćama - ekonomskim, socijalnim i onim nastalim posle zemljotresa - on zna kako da koristi politiku i sve instrumente države za svoju pobedu."

Predsednik Erdogan i njegova stranka Pravde i razvoja svakako će osetiti prednost zbog njegove čvrste kontrole nad turskim medijima.

Vlada kontroliše 90 odsto nacionalnih medija, prema grupi za slobodu štampe Reporteri bez granica.

Ono što će se desiti ovde važno je i izvan turskih granica.

Zemlja je regionalni lider, koji gleda i na Istok i na Zapad.

Njeni susedi i saveznici iz NATO pomno će pratiti šta se dešava.

Mnogi analitičari veruju da će se izbori preneti u drugi krug 28. maja zato što nijedan predsednički kandidat neće osvojiti više od 50 odsto glasova u prvom krugu.

Nazad na groblju, promene ne mogu stići dovoljno brzo za Fetije, koju proganjaju uspomene na trenutak kad je izvukla mrtvog sina iz ruševina - golim rukama i samo uz pomoć rođaka.

„Turskoj je dosta", kaže ona.

„Kad Erdogan ode, Turska će se ponovo uzdići."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk