Beograd će tokom 2027. godine, makar na kratko, biti svetska prestonica obrazovanja, kulture i inovacija, jer će se predstavnici desetina zemalja naći u srpskoj prestonici zbog Ekspo (Expo) izložbe.
Srbija će organizovati Specijalizovanu izložbu (Specialised EXPO) pošto je na Generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) u Parizu Beograd pobedio u konkurenciji španske Malage, američke Minesote, tajlandskog Puketa i argentinskog Bariločea, objavljeno je na sajtu biroa.
Najpoznatija manifestacija ove međunarodne organizacije je Svetska izložba (World Expo), koja je prethodni put 2021. godine organizovana u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a postoje i Hortikulturne izložbe, posvećene održivom razvoju, kao i umetničke izložbe Trijenale sa stalnim mestom održavanja u italijanskom Milanu.
Domaćinstvo Specijalizovane izložbe Srbiji bi moglo da donese „brojne koristi", smatra Patris Balester, stručnjak sa Univerziteta u Tuluzu, koji više od 15 godina izučava Ekspo manifestacije.
„Doprinosi turizmu, brendu i prikazu zemlje, na polju urbanizma uglavnom zemlje tim povodom izgrade potpuno nove delove gradova, parkove i nove sajamske kapacitete", opisuje on za BBC na srpskom.
Francuski profesor ističe i da bi Srbija od organizacije ovog događaja mogla da ima i političke koristi.
„Na diplomatskom nivou, to pokazuje da je zemlja sposobna da dočeka strane delegacije i da je otvorena prema svetu, a to je često bilo važno za neke zemlje, poput Španije, koja je u Sevilji organizovala izložbu posle kraja diktature (Franciska Franka)", priča Balester.
Specijalizovana izložba pod nazivom „Igrajmo za čovečanstvo: Sport i muzika za sve" biće otvorena tokom 2027. godine, a okončana 2028. godine, navodi se na zvaničnom sajtu izložbe.
Tradicija duga više od 170 godina pokrenuta je u britanskoj prestonici Londonu 1851. godine, navodi se na sajtu Međunarodnog biroa za izložbe (BIE), čije je sedište u Parizu.
Princ Albert, suprug tadašnje britanske kraljice Viktorije, predvodio je organizaciju „Velike izložbe industrijskog rada svih nacija" u Kristalnoj palati londonskog Hajd parka, čija je glavna tema bio tehnološki napredak sveta tog doba.
Od prve izložbe, ove manifestacije imale su ulogu „remobilizacije ljudi i ekonomske snage zemalja i indikatora nove faze globalizacije za industrijalce i trgovce", kaže Patris Balester.
Balester kao primer navodi izložbu u Parizu, koja je održana četiri godine kasnije, čija je posledica bilo potpisivanje Francusko-britanske povelje 1860. godine, koja je poznata i pod nazivom Povelja Kobden-Ševalije.
„To se desilo posle Svetske izložbe u Parizu, koju je posetila i tadašnja britanska kraljica Viktorija", kaže francuski stručnjak.
Na obrazovnom i kulturnom nivou, dodaje on, izložba je služila kao „sinteza najvećih umetničkih tokova, a ponekad i onih u nastajanju".
„Primer je umetnički pravac art deko, koji je nastao u Čikagu 1893. godine", pojašnjava.
Balester ističe i inovatorsku dimenziju izložbe.
„Tako su na izložbama u Parizu i Londonu predstavljani izumi poput balona koji leti uz pomoć toplog vazduha, novih materijala ili liftova koji su se kasnije koristili za nebodere", opisuje Francuz.
Odluku o temama izložbi donose i predlažu organizatori.
Ali, napominje francuski stručnjak, „više od 20 godina u centru interesovanja je održivi razvoj".
„Postoje tri glavna aspekta koji se ne menjaju: masovno obrazovanje, pedagoški pristup obrazovanju kroz nacionalne paviljone i naučna otkrića uz planiranje novih projekata, iako je poslednji aspekt prethodnih godina pomalo izašao iz mode", dodaje.
Srbija je u sva četiri kruga imala najveći broj glasova, a u poslednjem krugu jedini protivkandidat je bila Španija, opisano je na sajtu BIE.
Beograd je podneo kandidaturu u januaru 2022. godine, navodi se na zvaničnom sajtu izložbe.
Dobijanje statusa domaćina nosi i određene obaveze, poput izgradnje kompleksa u kojima će izložbe biti održane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će se „graditi novi grad", kao i da će budući nacionalni stadion u Surčinu biti jedan od važnih objekata za održavanje manifestacije.
„Ukupan ekonomski efekat biće oko 1,1 milijarda evra. Hotelijerstvo, ugostiteljstvo - bukvalno će sve da procveta", tvrdi Vučić, a prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Ovo su najpoznatije manifestacije koje organizuje BIE i dosad ih je održano ukupno 35.
Prva je bila organizovana u Londonu 1851. godine, a druga u Parizu, francuskoj prestonici koja je najviše puta dosad bila domaćin - ukupno šest.
Kroz istoriju bilo je različitih vremenskih intervala između održavanja izložbi - od jedne do 22 godine, ali je u 21. veku ciklus između dve izložbe standardizovan na pet godina.
Prethodna je bila održana u Dubaiju 2021. godine (planirana za 2020. godinu, ali ju je pandemija korona virusa odložila), dok je naredna zakazana za 2025. godinu u Osaki.
Trajanje ovih izložbi ograničeno je na šest meseci, ali ne i veličina izložbenog prostora dostupnog delegacijama zemalja.
Prva ovakva izložba postavljena je 1936. godine u švedskom Stokholmu i dosad ih je organizovano 34, poslednji put 2017. godine u Astani, prestonici Kazahstana.
Od 2008. godine poznate su i pod nazivom Međunarodno priznate izložbe (International Recognised Exhibitions).
Definisani su kao „globalni događaji sa ciljem da se odgovori na precizno opisan izazov koji preti čovečanstvu" i organizuju se između dve Svetske izložbe, opisano je na sajtu BIE.
Prema Pariskoj konvenciji iz 1928. godine, ove izložbe mogu trajati najviše tri meseca i organizovati se na površini do 25 hektara, a za izgradnju cele lokacije održavanja zadužen je organizator.
Naredna Hortikulturna izložba, 23. po redu, održaće se u Dohi, prestonici Katara, i počeće u oktobru ove godine, dok će domaćin 2027. godine biti japanska Jokohama.
Cilj izložbe je „saradnja, deljenje znanja i rešenja među zemljama, hortikulturnim proizvođačima i poljoprivrednim industrijama bavljenjem konceptima zdravog života, zelene ekonomije, održivog stanovanja, obrazovanja i inovacija", navodi se na sajtu BIE.
Kulturna manifestacija u gradu na severu Italije održava se od 1933. godine, a prošlogodišnje izdanje bilo je 16. u istoriji.
Cilj ove izložbe je da „podstakne jedinstvenu viziju svih vidova umetnosti i kreativnog izražavanja povezanu sa društvenom evolucijom i ekonomskim razvojem", opisano je na sajtu BIE.
Dodaje se da je namena izložbe i da „podstakne saradnju industrije, umetnosti i društva".
Prethodna Svetska izložba u Dubaiju počela je u oktobru 2021. godine, iako je prvobitno planirano da bude otvorena istog meseca 2020, ali je pandemija korona virusa uticala na odlaganje.
Za arhitektu Mladena Nastasijevića iz biroa A3, koji je projektovao Srpski paviljon na ovom događaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, posao je počeo znatno ranije.
Bio je to „ozbiljan izazov" i projekat koji je zahtevao pet godina rada, priča on za BBC na srpskom.
„Verujem da svakom arhitektonskom birou na svetu znači da radi jedan ovakav projekat, koji bismo uvek ponovo radili - to vam je kao da igrate za reprezentaciju", opisuje iskustvo Nastasijević.
Mesto na kojem je EXPO održan bilo je smešteno u pustinji, a ovaj arhitekta ga opisuje kao „impozantnu lokaciju veličine jednog manjeg grada".
Tamo je „svaka država predstavljala njenu naciju u kulturnom i ekonomskom smislu, kao i tendencije budućeg tehnološkog razvoja kroz sam objekat paviljona i sadržaje u njemu", dodaje on.
Dok je njegov arhitektonski biro srpskoj delegaciji doneo projekat objekta u kojem je zemlja predstavljena u Dubaiju, koristi su osetili i on i njegove kolege.
„Projekat nam je doneo nova iskustva, poput projektovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i pustinjskom terenu", kaže arhitekta.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Milos
T'ga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar