U Beogradu se od početka rata u Ukrajini nesmetano održavaju antiratni događaji, ali ruski aktivisti sada strahuju da više nisu dobrodošli.
Najmanje trojica ruskih državljana koji žive u Srbiji i javno se protive ruskoj agresiji, nedavno su proglašeni „pretnjom po nacionalnu bezbednost", navodi se u dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u koje je BBC imao uvid.
Pjort Nikitin i Vladimir Volokhonski iz Ruskog demokratskog društva, udruženja koje okuplja rusku dijasporu, kao i marketing stručnjak Jevgenij Iržanski, u prethodnih godinu dana organizovali su proteste, koncerte i književne večeri, čiji su učesnici izrazili ili podržali antiratni stav.
U tri zasebna slučaja, između jula i avgusta 2023. godine, proglašeni su „pretnjom", a Ministarstvo unutrašnjih poslova „ni u jednom nije dalo adekvatno obrazloženje odluke", ocenjuje Petar Vidosavljević, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, za BBC.
„Sva trojica imaju jasan antiratni stav o učešću Rusije u oružanom sukobu u Ukrajini, što može da ukazuje da ovakve odluke imaju političku pozadinu", smatra Vidosavljević.
Uložili su žalbe na rešenja MUP-a, a pojašnjenje ministarstva zatražio je i BBC, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Iako su pojedine evropske zemlje od početka invazije dodatno ograničile putovanja ruskim državljanima, poruka EU da su disidenti dobrodošli ostala je nepromenjena.
„Mere koje je Srbija preduzela pomažu sprovođenju strategije Vladimira Putina da ućutka antiratne glasove", ocenjuje Sara Ganti, istraživačica na Univerzitetu u Gentu i pravnom fakultetu univerziteta Jejl, za BBC.
„Situacija je veoma razočaravajuća - Rusi su suočeni sa izborom da ili ostanu u Rusiji i ćute, ili da emigriraju i opet ćute u strahu da će biti deportovani", dodaje.
Iako je podržala UN rezoluciju kojom se traži povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine, Srbija, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) od 2012. godine, nije se pridružila sankcijama koje su zapadne zemlje od početka rata uvele protiv Rusije.
Pre nego što se preselio u Srbiju, Jevgenij Iržanski je živeo u Španiji i radio za rusko-ukrajinsku kompaniju.
Po izbijanju rata z Ukrajini februara 2022. godine, firma je odlučila da preseli poslove u Beograd.
Iržanskom je ponuđena jedna od rukovodećih pozicija, ali je posle nekoliko meseci odlučio da napusti posao i pokrene sopstveni biznis.
U Srbiji je otvorio konsultansku firmu za prodaju i marketing, koja sarađuje sa evropskim kompanijama.
Kao samostalni preduzetnik, dobio je pravo na privremeni boravak u trajanju od godinu dana.
Privremeni boravak je dozvola strancu da živi i radi u zemlji na određeni period, a najčešće se izdaje na godinu dana.
Stalno nastanjenje je dozvola strancu da boravi u Srbiji na neograničen period, na primer po osnovu sklapanja braka ili vanbračne zajednice sa srpskim državljanima.
Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije
Srbija je od početka rata postala novi dom za hiljade Rusa - prema podacima MUP-a, između februara 2022. i aprila 2023. godine u zemlju je ušlo više od 370.000 ruskih državljana.
Jedna je od zemalja u koje Rusi lako mogu da emigriraju: Ne treba im viza, turistički mogu da borave do 30 dana, vizaran se toleriše, a mnogi se registruju kao preduzetnici, kako bi ostvarili pravo na boravak.
U maju 2023, blizu 30.000 Rusa imalo je odobren privremeni boravak u Srbiji, rečeno je tada iz MUP-a za BBC.
U broju Rusa koji su se doselili, Iržanski je video još jedan pravac razvoja firme - počeo je da se bavi organizacijom kulturnih događaja.
Na njegov poziv, u nekoliko gradova Srbije nastupali su ruski muzičari i umetnici koji su javno izrazili antiratni stav.
Među njima su poznate ruske muzičke grupe Anakondaz i Kasta, kao i pesnici i pisci Viktor Šenderovič, Dmitrij Bikov i Vera Polozkova.
Pred početak koncerata ili književnih večeri, Rusko demokratsko društvo, neprofitna organizacija ruske dijaspore u Srbiji koja postoji oktobra 2022. godine, a osnovali su je Nikitin i Volokhonski, često je promovisalo vlastite aktivnosti.
Formalnog članstva u ovoj organizaciji nema, a Iržanski kaže da je simpatizer društva.
Delili su letke, sakupljali novac za pomoć ukrajinskim izbeglicama i širi informacije o antiratnim protestima, koje su od početka ruske invazije redovno organizovali u Beogradu.
Aktivisti Ruskog demokratskog društva na protestima su okupljali i do 1.000 ljudi.
Na jednom od najmasovnijih događaja, antiratnoj šetnji krajem decembra 2022. godine, prikupljeno je više od šest hiljada evra, koje je udruženje doniralo za kupovinu agregata za struju za stanovnike Ukrajine.
„Nismo imali brige oko učešća na protestima - govorili smo ljudima da ne treba da brinu, Srbija nije Rusija, policija nas ovde štiti", kaže Nikitin za BBC.
Baveći se organizacijom kulturnih događaja Iržanski je bio oprezniji, pa je za gostovanje Dmitrija Bikova u januaru 2023, angažovao obezbeđenje.
Bikov je pisac, kritičar Vladimira Putina i profesor književnosti na Univerzitetu Kornel u Americi, a u Rusiji je proglašen za stranog agenta.
„Nismo bili sigurni ko je kupio karte - antiratni aktivisti, Srbi koji podržavaju Putina, ili ruski činovnici, pa smo hteli da se osiguramo, za svaki slučaj", priča Iržanski.
U aprilu, na književnoj večeri Viktora Šenderoviča, Iržanski je primetio nekoliko ljudi u sali, koji su snimali događaj telefonima.
Šenderovič je satiričar i član Antiratnog komiteta Rusije, organizacije antiratnih aktivista u emigraciji koji se protive ruskoj invaziji na Ukrajinu, i takođe je proglašen za stranog agenta u Rusiji.
„Ceo događaj je snimljen, situacija je bila veoma čudna", kaže Iržanski.
Početkom juna, Iržanski je pozvan na saslušanje u Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Kaže da je trajalo nekoliko sati, a Iržanski je uz pomoć prevodioca odgovarao na „brojna pitanja".
Policiju su zanimali podaci o njegovim roditeljima, mestima studiranja i rada, kao i njegova politička pozicija i život u Srbiji.
Iržanski kaže da mu je postavljeno i pitanje o kontaktima sa zaposlenima u ambasadi Rusije u Srbiji i Ruskom domu u Beogradu, odnosu prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i njegovom glavnom oponentu, Alekseju Navaljnom.
Nekoliko nedelja nakon saslušanja, Iržanski je dobio obaveštenje da mu je boravišna dozvola produžena na godinu dana.
Međutim, samo dva meseca posle prvog saslušanja, Iržanskog su pozvali na još jedan razgovor - u Upravu za strance Policijske uprave za Grad Beograd.
Rečeno mu je da se radi o standardnoj proceduri provere delatnosti, koja važi za sve samostalne preduzetnike sa odobrenim boravkom.
„Sva pitanja koja su mi postavili ticala su se firme.
„Onda je službenik sa kojim sam razgovarao izašao, a kada se vratio, rekao je da mi je privremeni boravak ukinut i zatražio da potpišem papir o proterivanju iz Srbije", kaže Iržanski.
Privremeni boravak ukinut je i njegovoj supruzi. Dobili su rok od sedam dana da napuste Srbiju, pod pretnjom deportacije, kao i zabranu ulaska u zemlju tokom godinu dana.
Iržanski su 31. avgusta 2023. godine uložili žalbu MUP-u, a dok čekaju odluku, što bi moglo da potraje i nekoliko meseci, imaju pravo da ostanu u Srbiji.
Pogledajte video: Braća po krvi - unutar srpskog proruskog pokreta
Nekoliko nedelja ranije, u sličnoj situaciji našao se Vladimir Volokhonski, IT stručnjak i bivši poslanik u gradskom parlamentu Sankt Peterburga, koji se u Beograd doselio 2022, kada je njegov poslodavac prebacio firmu u Srbiju.
Volokhonski je već proveo godinu dana u Srbiji na odobrenom privremenom boravku, ali je početkom avgusta dobio obaveštenje da neće biti produžen.
I on je uložio žalbu Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali dok čeka rešenje, nema pravo da radi.
„Da bih izbegao probleme, bio sam prinuđen da prekinem saradnju sa poslodavcem", kaže za BBC.
Sredinom jula, Nikitinu je odbijen ulazak u Srbiju, gde sa porodicom živi od 2016. godine i ima pravo na stalno nastanjenje.
Nikitin, koji je i državljanin Holandije, zadržan je na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla" i sprečen da uđe u zemlju.
U rešenju koje mu je tada uručeno, kao i u slučaju Iržanskog i Volokhonskog, pisalo je da predstavlja „pretnju po nacionalnu bezbednost".
Posle skoro 48 sati u tranzitnoj zoni aerodroma, ipak mu je dozvoljen ulazak u Srbiju, i to „bez ikakvog objašnjenja", kaže Vidosavljević.
„Nije objašnjeno zbog čega je odlučeno drugačije niti da li je odluka koja je doneta stavljena van snage, što dodatno produbljuje sumnju u razloge zbog kojih je njemu prvobitno odbijen ulazak u Srbiju, jer je ceo postupak bio netransparentan", dodaje.
Nikitin se žalio na zabranu ulaska, ali je MUP odbio njegovu žalbu, i sada planira da pokrene postupak pred sudom.
Nikitin je zabranu ulaska u Srbiju dobio nekoliko dana nakon što je Amerika uvela sankcije protiv Aleksandra Vulina, direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Kao razlog je navedena Vulinova navodna umešanost u korupciju i trgovinu drogom, kao i njegove veze sa Rusijom.
Vulin, koji je prethodno bio ministar odbrane, pa ministar policije u srpskoj vladi, nastavio je da održava kontakte sa Rusijom nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Krajem maja 2023. godine, učestvovao na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.
Srpske institucije tada nisu najavile njegovu posetu, ali je o njoj izvestio ruski državni mediji.
U avgustu 2022, šest meseci posle početka ruske invazije na Ukrajinu, Vulin se u Moskvi sastao sa Sergejem Lavrovom, ruskim ministrom spoljnih poslova.
Dva meseca pre toga, Lavrov je pokušao da poseti Srbiju, ali su susedne zemlje zatvorile vazdušni prostor za ruski avion.
Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i Ženevske konvencije o izbeglicama.
Ganti smatra da aktiviste iz Rusije pravno treba posmatrati kao izbeglice, jer su u strahu od progona zbog političkih stavova.
Odluke vlasti u Srbiji mogle bi da dovedu pojedine strane državljane do rizika od deportacije i progona, ocenjuje istraživačica Sara Ganti.
„Među Rusima to stvara strah da će biti izloženi političkom progonu zbog toga što su izrazili mišljenje.
„Srbija time definitivno šalje lošu poruku Evropskoj uniji", dodaje.
Ganti ističe da je Srbija, kao članica Saveta Evrope, obavezna da poštuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Podseća da su, od početka ruske invazije na Ukrajinu, pojedine evropske zemlje uvele ograničenja kretanja za ruske državljane.
„Baltičke zemlje, kao i Poljska, uvele su restriktivne mere koje onemogućavaju Ruse da putuju, čak i ako imaju vizu, pod izgovorom da će to sprečiti učesnike u ratu i one koji ga podržavaju", kaže Ganti.
Iako su evropski zvaničnici više puta ponovili da su vrata EU otvorena za disidente, ove mere ponekad pogađaju i predstavnike opozicije.
„Mislim da ovakvi potezi samo daju vetar u leđa Putinovom totalitarizmu, jer pothranjuju strah kod Rusa koji su odlučili da napuste sopstvenu zemlju", naglašava ona.
Ni evropski zvaničnici, ni predstavnici vlasti u Srbiji, za sada nisu komentarisali ove slučajeve.
Nikitin smatra da su nedavni događaji doveli sve strance koji legalno žive u Srbiji, a ne samo Ruse, „u stanje pravne neizvesnosti".
„Ovi primeri pokazuju da bilo ko, u bilo kom trenutku, može biti proteran ili da mu se zabrani ulazak u zemlju", upozorava on.
Pogledajte video: „Srbija je za mene sada dom" - novi život Rusa na Balkanu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar