Ove nedelje ukrajinske snage izvele su napade na poluostrvo Krim, pogađajući ruske ratne brodove i raketne sisteme.
Procene pričinjene štete su u milijardama evra i postavlja se pitanje: da li se Ukrajina sprema da ponovo preuzme Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine?
Važno je znati da je Krim ruska tvrđava.
„Strategija ima dva glavna cilja", kaže Aleksandar Musijenko iz kijevskog Centra za vojno-pravne studije.
„Uspostaviti dominaciju u severozapadnom Crnom moru i oslabiti ruske logističke mogućnosti za njihove odbrambene linije na jugu, u blizini Tokmaka i Melitopolja".
Drugim rečima, operacije na Krimu idu ruku pod ruku sa kontraofanzivom Ukrajine na jugu.
„One zavise jedne od drugih", kaže Musijenko.
U sredu su krstareće rakete dugog dometa, koje su isporučile Velika Britanija i Francuska, zadale težak udarac veoma hvaljenoj ruskoj crnomorskoj floti u njenoj matičnoj luci Sevastopolj.
Na satelitskim snimcima mogu se videti dva pogođena broda.
Dva dana kasnije, britansko Ministarstvo odbrane saopštilo da je veliki amfibijski desantni brod Minsk „gotovo sigurno funkcionalno uništen".
Pored ovog, jedna od ruskih dizel-električnih podmornica klase Kilo, Rostov na Donu - korišćena za lansiranje krstarećih raketa Kalibr stotinama kilometara unutar teritorije Ukrajine - „verovatno je pretrpela katastrofalnu štetu".
Možda je podjednako važno što će dokovi - vitalni za održavanje celokupne crnomorske flote - verovatno biti van upotrebe „mnogo meseci", tvrde Britanci.
Ukrajina je u subotu, 16. septembra iznela nove detalje.
Navode da su specijalne snage odigrale ključnu ulogu, koristeći čamce i neodređeno „podvodno sredstvo za lansiranje" da bi izašle na kopno, pre nego što su koristile „specijalna tehnička sredstva" da pomognu u identifikaciji i gađanju plovila.
Ali pošto su požari jedva ugašeni u Sevastopolju, došlo je do dramatičnijih noćnih eksplozija.
Ukrajinske snage su raznele jedan od najmodernijih ruskih sistema protivvazdušne odbrane, S-400, oko 60 kilometara severno od Jevpatorije.
Ovo je bila još jedna sofisticirana operacija u kojoj su upotrebljeni dronovi i projektili Neptun koji su zbunili i uništili ključnu komponentu ruske protivvazdušne odbrane na poluostrvu Krim.
Značajna napomena: ruski pokušaji da koriste upravo ovu tehniku iznad Kijeva su generalno propali, uglavnom zahvaljujući američkom protivazdušnom sistemu Pejtriot.
U četvrtak, 14. septembra, drugi put za manje od mesec dana, Ukrajina je oborila raketni sistem zemlja-vazduh S-400 na poluostrvu.
Dana 23. avgusta, u Jelenivki, na zapadnom delu poluostrva Tarhankut, Ukrajina je uspela da uništi još jedan lanser i obližnju radarsku stanicu.
Smatralo se da Rusija nema više od šest lansera S-400 na Krimu.
Sada je ostala bez dva.
Ali ovo su samo neke od nedavnih operacija Ukrajine.
U drugima su pogođeni ruski radarski položaje na priobalnim gasnim platformama i, prema Kijevu, koristili su eksperimentalne pomorske bespilotne letelice za napad na nosač raketa na na ulazu u luku Sevastopolj.
Sa vazdušnim bazama, koncentracijom trupa, poligonima za obuku i crnomorskom flotom, Krim je bio ključan za rusku invaziju pokrenutu februara prošle godine.
„Na Krimu još imaju mnogo zaliha, sa artiljerijskim granatama i drugim vrstama naoružanja", kaže Musijenko.
„A ovo je za njih glavna logistička linija snabdevanja".
Tokom prethodnih meseci, operacije Kijeva su dobile na sofisticiranosti, od napada dronom u avgustu 2022. koji je uništio oko devet ruskih aviona u vazduhoplovnoj bazi Saki, do današnjih kombinovanih napada dronovima i raketama.
Sa naprednijim oružjem za koje se smatra da će biti u pripremi, Musijenko očekuje da će Ukrajina pokrenuti još sofisticiranije operacije.
„Kada dobijemo ATACMS (taktičke balističke rakete) od Sjedinjenih Država, mislim da ćemo pokušati da upotrebimo - u jednom napadu - balističke rakete, krstareće rakete i dronove", kaže on.
„A to će biti ozbiljan problem za sistem protivvazdušne odbrane Rusije", dodaje.
„Pokušaćemo da ih zaslepimo".
Svaki uspešan napad, kaže, čini sledeći lakšim.
„Raščišćavamo put i postaje sve jednostavnije", uveren je.
Najnoviji izveštaji iz Vašingtona sugerišu da je administracija predsednika Džozefa Bajdena blizu odobravanja raketnog sistema velikog dometa ATACMS posle meseci ukrajinskog lobiranja.
Da li išta od ovoga znači da je Kijev sve bliži cilju povratka Krima?
„Bliži se, ali ima još mnogo toga da se uradi", kaže penzionisani kapetan ukrajinske mornarice Andrej Riženko.
„Moramo da oslobodimo obalu Azovskog mora i presečemo kopneni koridor", kaže on, misleći na sporu, ali upornu ofanzivu Ukrajine na jugu.
A tu je i Krimski most preko Kerčkog moreuza.
Ukrajina je skoro godinu dana udarala na vitalni put koji povezuje Rusiju i Krim, ali ruska teška oprema se i dalje kreće njime.
Uprkos tome što je sada mnogo bolje branjen, ukrajinskim snagama je i dalje veoma blizu.
„Kada srušimo Krimski most, to će za njih biti logistički problem", kaže Riženko.
Odsecanje Krima bi bilo katastrofalno za Rusiju i pružilo bi podsticaj ofanzivi Ukrajine na jug.
Dakle, da li je sve ovo uvod u pokušaj Ukrajine da povrati poluostrvo?
Posmatrači u Kijevu su obazrivi.
„Mislim da bi ovo mogla biti priprema za oslobođenje Krima", Musijenko.
„Ali za to će biti potrebno vreme. Ono što trenutno pokušavamo da uradimo je da očistimo put do Krima", dodaje.
Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov rekao je da Ukrajina koristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju da primora Rusiju da napusti Krim.
„Ako Rusi sami ne napuste Krim", rekao je on u jednom radio intervjuu, „moraćemo da ih poteramo".
Pogledajte video: Napad Ukrajinaca na Krimski most:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar