Amerika, Izrael i politika: Raste pritisak na Bajdena da ukroti Izrael, pa i u njegovim redovima

Američki predsednik Džozef Bajden je pod sve većim pritiskom da obuzda izraelsku vojnu kampanju protiv Hamasa u Gazi.

Hiljade civilnih žrtava i očajni humanitarni uslovi uznemirili su arapske saveznike u Americi, ali i izazvali izuzetan broj kritika unutar njegove administracije.

„Zapanjen sam količinom kritika", rekao je Aron Dejvid Miler, koji je radio kao savetnik za arapsko-izraelske odnose tokom 25-godišnjeg mandata u američkom Stejt departmentu.

„Nikad nisam video nešto ovako."

• Ako ne bude dokaza o komandi Hamasa u bolnici u Gazi, porašće međunarodni pritisak na Izrael
• Koje zemlje podržavaju odmazdu Izraela prema Gazi, a koje je osuđuju
• Izrael nema plan za Gazu kad se okonča rat, upozoravaju stručnjaci

Nekoliko internih dopisa je poslato državnom sekretaru Antoniju Blinkenu putem kanala, uspostavljenog posle rata u Vijetnamu, koji omogućava zaposlenima da napišu da neodobravaju politiku.

Otvoreno pismo kruži i u Agenciji za međunarodni razvoj (USAID).

U Belu kuću je prispelo još jedno pismo političkih zvaničnika i zaposlenih u desetinama vladinih agencija.

A još jedno su članovima Kongresa uputili zaposleni na Kapitol hilu, najvažnijoj političkoj instituciji u Americi.

Veći deo izraženog neslaganja je privatan, a najčešće su i anonimni zbog zabrinutosti da bi protest mogao da utiče na radna mesta, tako da nije jasan njihov puni obim.

Ali, prema saznanjima iz više izveštaja, stotine ljudi se pridružilo talasu opozicije.

Zvaničnik administracije rekao je za BBC da su iskazane zabrinutosti shvaćene ozbiljno, da su realne i da se o njima vode aktivne diskusije.

U najmanju ruku, u pismima se traži od predsednika Bajdena da zahteva hitan prekid vatre i da mnogo jače pritisne Izrael kako bi omogućio da više humanitarne pomoći uđe u Gazu.

U pojedinim slučajevima, ton je još oštriji, odražavajući retoriku mladih političkih aktivista i očigledno odražavajući u određenoj meri generacijsku podelu koja je kritičnija prema Izraelu i naklonjena Palestincima.

U pismima se osuđuju zločini Hamasa tokom iznenadnog napada 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom izraelskih civila.

Izrael je od tog napada ubio više od 12.000 ljudi u Gazi, prema najnovijim podacima palestinskog Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da pokušavaju da u kacijama bude što manje žrtava među civilima, ali da u tome nisu uspešni, okrivljujući pritom Hamas da koristi ljude kao živi štit.

Veliki broj palestinskih smrtnih slučajeva je „žarište straha" u Bajdenovoj administraciji, kaže Đina Aberkrombi-Vajnstenli, bivša američka diplomatkinja, sada predsednica Političkog saveta za Bliski istok.

Podrška administracije izraelskoj vojnoj operaciji za mnoge se čini „previše jednostrana pozicija za vladu SAD", rekla je ona.

Aberkrombi-Vajnstenli je tokom karijere potpisivala slične depeše o neslaganju sa vladinom politikom, a sadašnji zaposleni su je konsultovali da li bi i oni to trebalo da urade u ovom trenutku.

Čini se da ovi dopisi imaju „širi doseg" od drugih, kaže je ona i dodaje da su privukli i one koji nisu direktno umešani u rešavanje bliskoistočnog sukoba.

• Rat Izraela i Hamasa: Zašto svi govore o Iranu
• Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina

Kako reaguje Bajden?

Aberkrombi-Vanstenli veruje da je hor zaprepašćenja doprineo značajnim promenama u američkom narativu i pristupu, od dana neposredno posle napada Hamasa kada je Bajden obećao nepokolebljivu podršku Izraelu.

Podstaknuta razaranjima u Gazi i rastućim besom u arapskom svetu, retorika predstavnika Bajdenove administracije o zaštiti civila postala je odlučnija.

„Ubijeno je previše Palestinaca" u Gazi, rekao je nedavno Blinken.

On i drugi visoki zvaničnici sada humanitarnu pomoć tretiraju ne samo kao moralni imperativ, već i kao strateški.

Blinken to ističe na sastancima sa frustriranim zaposlenim, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.

On jasno stavlja do znanja da su „Sjedinjene Američke Države, a ne neka druga zemlja, obezbedile sporazum o dolasku humanitarne pomoći u Gazu" i da se izdejstvuju humanitarne pauze u borbama.

Državni sekretar je svestan nemira koji tinja u Beloj kući i odlučio je da se pozabavi time.

„Slušamo (vas)", napisao je on po povratku sa nedavne posete Bliskom istoku, u mejlu do kojeg je došao BBC.

Ali to nije promenilo suštinske političke pristupe, niti se čini da je imalo značajan uticaj na izraelsku vojnu kampanju.

Bajdenova administracija je sada otvorenija u objavama rastućih razlika sa Izraelom.

Blinken je namerno postavio principe palestinske uprave i državnosti za „dan posle" u Gazi, što izraelska desničarska vlada odbacuje.

• Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom
• Kako je lubenica postala simbol Palestinaca

Bajden često razgovara telefonom sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a visoki zvaničnici stalno prate posete regionu, pritiskajući Izrael da poštuje zakone rata.

Ali nema nagoveštaja da Bajdenova administracija razmišlja da iskoristi glavni adut u rukama tako što bi postavila uslove Izraelu za ogromnu vojnu pomoć koju već daje, a koja je dodatno pojačana posle napada Hamasa.

A Bajden je ove nedelje signalizirao da SAD nisu dale Izraelu rok za okončanje njegove vojne kampanje.

Završiće se kada Hamas „više ne bude imao kapacitet da ubija, zlostavlja i samo čini užasne stvari" Izraelu, rekao je američki predsednik.

Suština je da SAD i Izrael imaju isti cilj, kaže Miler, bivši savetnik Stejt departmenta.

I jedni i drugi žele da unište kapacitet Hamasa kao vojne organizacije kako više nikada ne bi mogao da izvede napad poput onog 7. oktobra.

Imajući taj cilj na umu, rekao je on, potpuni prekid vatre kojim se okončavaju neprijateljstva u potrazi za mirom nema operativnog ili političkog smisla.

To samo odlaže rat, kaže Miler, „jer nećete postići dogovoreni završetak ovoga...".

„Taktike se mogu razlikovati, ali cilj ostaje isti".

Pa, šta bi ona moglo da natera Bajdena da promeni kurs?

Najverovatnije ne njegova unutrašnja opozicija.

Uprkos svom fermentu, neslaganje u administraciji još nije revolt.

Samo jedan zvaničnik Stejt departmenta podneo je ostavku i to saopštio javno.

Miler sugeriše da bi za Bajdenovu promenu politike verovatnije bio potreban spoljni događaj, kao što je bezuslovno oslobađanje svih talaca koje drži Hamas, ili jedna izraelska operacija koja rezultira masovnim palestinskim žrtvama, iako je granica postavljena prilično visoko.

Postoje i politički rizici za Bajdena.

Njegovu solidarnost sa Izraelom dele republikanci i centrističke demokrate, ali raste zabrinutost među mlađim i levičarskim elementima Demokratske stranke.

Njegovi bivši članovi izborne kampanje poslali su pismo predsedniku pozivajući na prekid vatre.

Gven Šreder, koja je radila u Bajdenovom digitalnom timu tokom izbora 2020, jedna je od potpisnica tog pisma.

Ona jkaže da je „nesrazmeran odgovor" Izraela u Gazi pokazao da životi Palestinaca „znače manje od života naših izraelskih saveznika".

„Ne stidim se što sam glasala za Bajdena", rekla je ona, ali je dodala: „Svaki dan se borim sa ovim, znate, da li je ovo administracija za koju sam se toliko borila?".

Prerano je reći kako bi ova osećanja mogla da utiču na Bajdenovu kandidaturu za novi predsednički mandat sledeće godine, ali on hoda po tankoj žici.

Ankete pokazuju da Bajden gubi glasače među Arapima u američkim državama koje najčešće i odlučuju o predsedniku.

On je izraelskim liderima govorio da će način na koji se bore u ovom ratu odrediti šta je moguće posle njegovog završetka.

Važno je koliko je on u stanju da utiče na to, jer će biti povezan sa ishodom, ma kakav on bio.

Pogledajte video: Davidova zvezda u UN

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk