Evropsko prvenstvo u fudbalu 1992: Labudova pesma Jugoslavije u kvalifikacijama, danska epopeja na turniru

Danska je pobedila na EP 1992. u Švedskoj, na koje je otišla umesto Jugoslavije kojoj je zbog sankcija bilo zabranjeno učešće u međunarodnim sportskim događajima.
Denmark players celebrate winning Euro 1992
Getty Images
Fudbaleri Danske slave titulu evropskog prvaka u švedskom Geteborgu

Stara narodna izreka veli da „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane".

Tako bi se najbolje mogla opisati saga o Evropskom prvenstvu 1992. u Švedskoj, čiji su protagonisti dve fudbalske reprezentacije, jedna sa severa, druga sa juga kontinenta, rivali iz kvalifikacione grupe.

Smrklo se Jugoslaviji, gotovo besprekornoj u kvalifikacijama, a svanulo Danskoj, drugoplasiranoj u grupi, koja je umesto 'plavih' otišla na turnir i postala šampion Evrope.

„Bili smo mnogo dobra ekipa i sigurno bismo odigrali značajnu ulogu na tom Evropskom prvenstvu, ali, eto, Danci su to iskoristili", priča Darko Pančev, proslavljeni jugoslovenski reprezentativac i makedonski fudbaler, za BBC na srpskom.

„Tako da i mi, reprezentacija Jugoslavije, imamo neki mali udeo u tom peharu koji su tada osvojili Danci", dodaje sa osmehom.

Kvalifikacije je započela u miru, kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ), dok je na turnir u Švedsku juna 1992. doputovala okrnjena savezna republika, koju su činile samo dve od šest - Srbija i Crna Gora.

SR Jugoslaviji je diskvalifikovana sa Evropskog prvenstva zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 30. maja 1992, koje su podrazumevale i zabranu učešća na međunarodnim sportskim događajima.

Neposredan povod za uvođenje sankcija bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz Bosne i Hercegovine.

Jugoslaviju je zamenila Danska koja je u finalu savladala sveže ujedinjenu selekciju Nemačke 2:0.

„Laknulo mi je kada se finale završilo, jer sam sve do i tokom utakmice bio prestravljen i uplašen da nastupam i igram", govori Lars Elstrup, tadašnji napadač zlatne Danske, za BBC na srpskom.

Srbija, kao naslednik SFR Jugoslavije (i potom Savezne Republike Jugoslavije), u utorak, 25. juna 2024. igra odlučujuću utakmicu za prolazak u nokaut fazu Eura 2024. u Nemačkoj protiv Danske.

Kvalifikacije u jeku nacionalne i ekonomske renesanse

Kvalifikacije za deveto Evropsko prvenstvo u fudbalu za SFRJ počele su u septembru 1990. pobedom nad Severnom Irskom u gostima 2:0.

Nekoliko meseci ranije, jugoslovenski premijer Ante Marković izvukao je zemlju iz ekonomske krize oborivši inflaciju sa 56 odsto mesečno, iz novembra 1989, na 2,4 odsto u martu 1990.

Dinar je takođe stabilizovan, plate su bile blizu 1.000 nemačkih maraka, a javni dug prepolovljen.

Zemlja je doživljavala ekonomsku renesansu, ali i nacionalnu.

Iste godine održani su i prvi višestranački izbori u republikama gde uglavnom pobeđuju nacionalne stranke, a nacionalizam, koji je godinama bujao, postaje vodeća ideologija.

Maja 1990. dogodili su se i čuveni nemiri na zagrebačkom stadionu Maksimir, na prekinutoj utakmici domaćeg Dinama i beogradske Crvene zvezde, mitski okarakterisani kao „početak raspada SFRJ".

Ali ništa to nije sprečilo Jugoslovene od Vardara do Triglava da zajedno brane boje reprezentacije, pa su tako u prvom kolu kvalifikacija strelci bili Darko Pančev i Robert Prosinečki, iz redova beogradskih crveno-belih.

„Nismo mnogo pričali i obraćali pažnju na to, nadajući se da će biti dovoljno pameti kod onih koji su vodili države da sednu i lepo se dogovore.

„Nažalost, na kraju nije ispalo tako", kaže Pančev.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Šetnja kroz kvalifikacionu grupu

Pored Danske i Severne Irske, u grupi sa izabranicima selektora Ivice Osima bile su još i reprezentacije Austrije i Farskih Ostrva.

Jugosloveni su se gotovo prošetali kroz grupu sa sedam pobeda, jednom izgubljenom utakmicom, sa 24 datih i samo četiri primljena gola.

„Stvarno smo bili ubedljivi i mislim da smo bili prva reprezentacija koja se plasirala na Evropsko prvenstvo 1992", priseća se Pančev.

Kaže da je onda bilo mnogo teže igrati nego danas, jer se sve „razvodnilo", pa i kvalitet.

Tada su samo prvoplasirane reprezentacije odlazile na Evropsko prvenstvo gde je učestvovalo svega osam ekipa podeljenih u dve grupe, posle čega je sledilo polufinale, pa finale.

„Morao si da budeš prvi u (kvalifikacionoj) grupi da bi osigurao plasman, to je sada mnogo lakše, ako ti padne neka slabija grupa, ti si se maltene već plasirao", dodaje jugoslovenski i makedonski golgeter.

Italija, 1990. godine
Getty Images
Darko Pančev na Mudijalu u Italiji 1990. u duelu sa kolumbijskim golmanom Reneom Igitom

Pančev je bio najbolji strelac kvalifikacija sa deset postignutih pogodaka, ispred Žana Pjera Papena iz francuske reprezentacije i legendarnog Holanđanina Marka Van Bastena.

Postigao je i dva het-trika protiv Austrije i Severne Irske u Beogradu, kao i dva gola protiv Farskih Ostrva 16. maja 1991, na poslednjem meču hrvatskih igrača u jugoslovenskom dresu.

Tog proleće prvi pucnji su odjekivali Hrvatskom, koji će se kasnije pretvoriti u krvavi rat, da bi ova jugoslovenska republika proglasila nezavisnost 25. juna 1991.

U pobedi Jugoslavije protiv Farana, među strelce će se upisati, između ostalih, i Robert Prosinečki, Davor Šuker i Zvonimir Boban, buduće okosnice hrvatske reprezentacije.

U sastavu je tada bilo šest igrača beogradske Crvene zvezde, koja će krajem istog meseca postati klupski šampion Evrope u italijanskom Bariju.

U tom timu Zvezde bili su i Pančev i Prosinečki.

Pobeda u Kopenhagenu, poraz u Beogradu

Prvi meč Jugoslavija i Danska odigrale su u Kopenhagenu, glavnom gradu ove severnoevropske zemlje, 14. novembra 1990. kada su plavi slavili 2:0.

Golove su postigli Mehmed Baždarević, snažnim udarcem sa nekih dvadesetak metara, i Robert Jarni glavom, na centaršut kapitena Zlatka Vujovića, kome je ovo bila i oproštajna utakmica.

Pančev je već u 10. minutu morao da napusti igru zbog povrede posle nezgodnog starta njihovog štopera pred punim stadionom.

„Za to bi danas sigurno dobio crveni karton, ali u naše vreme se dobijalo mnogo više batina, sudije nisu pokazivale tako lako kartone kao danas", priseća se jugoslovenski špic.

Lars Elstrup je ušao u igru u 72. minutu, pri rezultatu 0:0.

„Prosinečki je bio njihova zvezda i bio sam veoma impresioniran njime.

„I Jarni, kao levi bek, posedovao je izvanredne veštine i bio od velikog značaja za timove u kojima je igrao", govori bivši danski napadač.

Bio je to jedini poraz Danaca u grupi, koji su završili na drugom mestu, uz još jedan remi i šest pobeda.

Elstrup je bio strelac kod pobede njegove selekcije nad Farskim Ostrvima, jedne od tri konstitutivne teritorije Danskog kraljevstva sa visokim stepenom autonomije, od 4:1.

„Skupljali smo bodove i tražili našu šansu, na to se sveo i meč protiv Jugoslavije", priseća se.

Denmark players celebrate winning Euro 1992
Getty Images
Danci slave pobedu protiv Nemaca u finalu Eura 1992.

Jedini poraz Jugoslavije u kvalifikacijama bio je upravo od Danske u Beogradu, 1. maja 1991.

Gosti su slavili na stadionu Crvene Zvezde 2:1, pogocima napadača Benta Kristensena, dok je jedini gol za domaću selekciju dao Darko Pančev, glavom posle ubacivanja iz kornera Roberta Prosinečkog.

„Bilo je jasno da ćemo biti prvi u grupi i možda smo se malo opustili, a oni su odigrali baš dobro, verovatno sa željom da nam se osvete za poraz u Kopenhagenu", seća se jugoslovenski špic, sa blagim osmehom.

Sedam godina ranije, na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, Danska je pobedila Jugoslaviju 5:0, nanevši joj jedan od najtežih poraza u istoriji.

Propalo putešestvije u Švedsku

Jugoslovenski reprezentativci su u Švedsku stigli znatno pre početka turnira, zakazanog za 10. jun, nadajući se da ne mogu da ih vrate kući ako su već tamo.

Predvodio ih je Ivan Čabrinović, asistent Ivice Osima na Mundijalu u Italiji 1990, koji je na njegovo mesto došao pošto je bivši selektor Jugoslavije dao ostavku, nedelju dana pred polazak na Euro 1992.

„Neću da govorim zbog čega, vi to vrlo dobro znate. Ako ništa drugo, jedino što mogu da učinim za taj grad, bar da se i vi setite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava", rekao je uplakani Osim usred Beograda u maju 1992.

Osim, legenda sarajevskog Željezničara i nekadašnji trener beogradskog Partizana i austrijskog Šturma, govorio je o opsadi Sarajeva, glavnog grada Bosne i Hercegovine, koja je počela u aprilu 1992. i trajala je skoro četiri godine.

Put Švedske nije krenuo ni Darko Pančev, koji je već tada potpisao ugovor za Inter iz Milana.

Ranije je, kaže, saznao od predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ) Miljana Miljanića da 'plavi', kako je glasio nadimak jugoslovenske reprezentacije, „sigurno neće igrati" na prvenstvu.

„Rekao sam mu: 'Znate šta, čim je tako, onda da odem ja do Skoplja, da se malo odmorim, spremim za Italiju i polako sredim sve te peripetije kad menjaš državu i grad.

„Apsolutno nije bilo drugih razloga jer ako namerno neću da idem, onda sam sebe negiram, a bio sam najbolji strelac u svim kvalifikacionim grupama", priča Pančev, ističući da o ovome nije mnogo govorio.

Kaže da je FSJ obezbedio odlazak u Švedsku „iz inata da bi tamo napravili cirkus", što se naposletku, smatra Pančev, i dogodilo.

Ivica Osim
Getty Images
Ivica Osim

UEFA i FIFA su 31. maja 1992, dan posle uvođenja sankcija SR Jugoslaviji, državnoj zajednici Srbije i Crne Gore nastaloj u aprilu, suspendovale fudbalsku reprezentaciju, što je značilo zabranu učešća na Evropskom prvenstvu.

Prema rečima Slaviše Jokanovića, bivšeg reprezentativca Jugoslavije, „dva ili tri dana" se čekalo da se organizuje let za Beograd, da bi onda proveli još „deset sati na aerodromu".

„Mi smo ipak sportisti i nimalo nismo krivi za sve to što se dešava.

„Mi smo kroz kvalifikacije igrali na terenu i na njemu se kvalifikovali", rekao je Dragan Stojković Piksi na konferenciji za novinare u glavnom gradu Švedske dok su čekali gorivo za avion.

Umesto Jugoslavije, u Švedsku je stigla zemlja iz njenog susedstva - Danska.

Danski put do trona po povratku jugoslovenskog aviona

Danci su na prvom meču remizirali u utakmici bez golova sa Engleskom, da bi potom izgubili od domaćina Švedske 1:0, pogotkom Tomasa Brolina.

Sve je mirisalo na brz povratak kući izabranika Ričarda Milera Nilsena, danskog selektora koji je bio na meti kritičara od dolaska na klupu reprezentacije.

Posle brojnih zavrzlama, pa i ponižavajućih komentara, on je 1990. zamenio čuvenog Nemca Sepa Pjonteka, zbog koga je njihov nacionalni tim nazvan 'danski dinamit', zbog atraktivne igre i napadačkog fudbala.

Dolasku njegovog pomoćnika Nilsena na mesto trenera, navodno se protivilo nekoliko igrača, među njima i zvezda tima Mihael Laudrup, koji za razliku od brata Brajana, ostao dosledan i nije igrao na prvenstvu.

Međutim, posle kiše razočaranja naišla je duga radosti - u poslednjem kolu, na meču odluke protiv Francuske.

Legendarni danski golman Peter Šmajhel govorio je da su im francuski igrači u tunelu pred izlazak na teren govorili „ne budu pregrubi prema njima jer ih čeka polufinale".

Arogantnost Francuza već u osmom minutu kaznio je Henrik Larsen.

Izjednačio je Žan Pjer Papen, osvajač zlatne lopte za 1991. godinu, u drugom poluvremenu, da bi konačnih 2:1 za Dansku postavio i prolazak u polufinale obezbedio Lars Elstrup, desetak minuta po ulasku sa klupe, u 78.

„Kada se tako nešto desi u fudbalu na najvišem nivou, cela zemlja stane iza vas i svi ste zajedno u tome.

„Svi su bili srećni, pa i ja, što sam uopšte doprineo pobedi", ističe Elstrup.

Peter Schmeichel
Getty Images
Peter Šmajhel, siguran među stativama

Danska je u polufinalu, posle 2:2 u regularnom delu meča, na penale savladala moćnu Holandiju, favorita turnira sa zvezdama poput Ruda Gulita, Franka Rajkarda, Denisa Berkampa i Ronalda Kumana.

Heroj utakmice bio je golman Peter Šmajhel koji je odbranio penal legendarnom Marku Van Bastenu.

„Bio sam pomalo uzbuđen i nervozan, a istovremeno sam imao i dobar osećaj, pošto sam osetio podršku saigrača i stručnog štaba za slučaj da promašim", dodaje Elstrup, jedan od izvođača penala.

Finale sa sveže ujedinjenom Nemačkom odigrano je 26. juna u Geteborgu pred skoro 40.000 navijača.

Prvi je mrežu zatresao Džon Jensen udarcem sa petnaestak metara, a onda i Kim Vilfort, sa ivice šesnaesterca, od stativu, za istoriju i konačnih 2:0.

„Nismo imali najbolje igrače, ali smo imali najbolji tim", rekao je 2012. strelac drugog pogotka za BBC sport.

Pesma u Kopenhagenu i 'pljeskajući kačketi' usput

Lars Elstrup kaže da su po povratku kući imali „neverovatan doček", kako na aerodromu, tako i u vožnji autobusom do grada.

Pevalo se i na balkonu gradske kuće u centru Kopenhagena, gde je danski fudbaler ponosno podigao pehar.

Ipak, kao poseban detalj izdvaja događaj iz vazduha na putu od Švedske do Danske.

„Pratila su nas dva borbena aviona F-16, blizu naših krila, a oba pilota su na šlemovima imala čuvene 'pljeskajuće kačkete' (vrsta navijačkog rekvizita).

„Ali naravno za mene lično, na prvom mestu je gol protiv Francuske", zaključuje Elstrup.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta raditi sa jatom nasukanih kitova: Ukopavanje ili vraćanje trupala u more

Jato 77 kitova pilota dugih peraja uginulo je nakon što ih je voda izbacila na obalu Škotske, što bi moglo biti najveće masovno nasukavanje u poslednjih nekoliko decenija. Kada se jato nasukalo na obalu, živo je bilo samo 12 jedinki. Međutim, posle neuspelih pokušaja da se vrate u vodu, odlučeno je da budu uspavani. U jatu su bili mužjaci kitova dužine do sedam metara, ženke i mladunci.