'Pucaće u vas ako ostanete': Život u 'Zabranjenoj zoni' u Iraku

Turska podiže vojne baze na iračkoj teritoriji, otkriva BBC, izazivajući strahove od okupacije.

Ugneždeno u planinama iračkog Kurdistana nalazi se pitoreskno selo Sergele.

Generacijama su seljani kao što je Šervan Sergeli preživljavali uzgajajući nar, bademe i breskve i berući divlje voće i začine po obližnjim šumama.

Ali Sergele, koje se nalazi 16 kilometara od granice sa Turskom, sve je više opkoljeno turskim vojnim bazama, koje se nižu padinama.

Jedna, smeštena na pola puta do vrha zapadnog grebena, nadnosi se nad selo, dok je druga na istoku u izgradnji.

Najmanje sedam podignuto je ovde u protekle dve godine, računajući i jednu pored male brane koja reguliše vodosnabdevanje Sergelea, praktično ga čineći nedostupnim seljanima.

„Ovo je sto odsto oblik okupacije kurdske teritorije u iračkom Kurdistanu", kaže Šervan (50), koji je izgubio pristup delu vlastitog zemljišta.

„Turci su je uništili."

Sergele je sada u opasnosti da bude uvučen u ono što je lokalnom stanovništvu poznato kao „Zabranjena zona" - veliki pojas zemlje u severnom Iraku pogođenom turskim ratom sa kurdskom ekstremističkom grupom PKK, koja se digla na ustanak u južnoj Turskoj 1984. godine.

Zabranjena zona se proteže skoro čitavom dužinom iračke granice sa Turskom, a ponegde je duboka 40 kilometara.

Mirovnjački timovi iz zajednice, grupa za zaštitu humanitarnih prava iz iračkog Kurdistana, kaže da su dronovi i vazdušni napadi u i oko Zabranjene zone ubili stotine civila.

Prema kurdistanskom parlamentarnom izveštaju iz 2020. godine, hiljade su bile prisiljene da napuste vlastitu zemlju čija su sela ispražnjena zbog sukoba.

Sergele se sada praktično nalazi na prvoj liniji fronta turskog rata sa PKK-om.

Kad je tim Istraživačkog oka BBC Svetskog servisa posetio ovu oblast, turska letelica je tukla po planinama oko sela da bi isterala ekstremiste PKK-a, koji odavno operišu iz pećina i tunela u severnom Iraku.

Veći deo zemljišta oko Sergelea je spaljeno u granatiranju.

„Što više baza podignu, to postane gore po nas", kaže Šervan.

Turska poslednjih godina rapidno pojačava vojno prisustvo u Zabranjenoj zoni, ali sve do sada razmere ovog širenja nisu bile javno poznate.

Pomoću satelitskih snimaka koje su procenili stručnjaci, i na osnovu direktnog izveštavanja sa terena i javno dostupnog sadržaja, BBC je otkrio da je, zaključno sa decembrom 2024. godine, turska vojska podigla najmanje 136 fiksnih vojnih instalacija širom severnog Iraka.

Preko te beskrajne mreže vojnih baza, Turska drži de fakto kontrolu nad više od 2.000 kvadratnih kilometara iračke teritorije, pokazala je analiza BBC-ja.

Satelitski snimci dodatno otkrivaju da je turska vojska izgradila najmanje 660 kilometara puta koji povezuju ta postrojenja.

Ovi putevi snabdevanja nastali su kao rezultat krčenja šuma i ostavili su trajni trag na planinama u ovom regionu.

I dok nekoliko baza datira iz devedesetih, 89 odsto je izgrađeno posle 2018. godine, kada je Turska počela značajno da širi vojno prisustvo u iračkom Kurdistanu.

Turska vlada nije odgovorila na zahtev BBC-ja za intervjue, ali je ostala pri tome da su njene vojne baze neophodne da bi potisnule PKK, koji su Ankara i veliki broj zapadnih zemalja,među kojima i Velika Britanija, proglasili terorističkom organizacijom.

Prestonica poddistrikta Kani Masi, koji je samo četiri kilometra od iračko-turske granice i čiji se delovi nalaze u Zabranjenoj zoni, mogla bi da ukaže na to šta čeka Sergele u budućnosti.

Nekada slavna po uzgoju jabuka, sada je tu ostalo vrlo malo stanovnika.

Zemljoradnik Salam Sajid, čija zemlja se nalazi u senci velike turske baze, ne može da obrađuje vlastiti vinograd poslednje tri godine.

„Čim stignete ovde, dron počne da lebdi iznad vas", kaže on za BBC.

„Pucaće u vas ako ostanete."

Turska vojska se prvi put skrasila ovde 1990-ih i od tada samo konsoliduje prisustvo.

Njena glavna vojna baza, sa sve betonskim utvrđenim zidinama, kulama za stražu i komunikaciju, i prostorom za oklopne transportere na koji mogu da se smeste, mnogo je razvijenija od manjih predstraža oko Sergelea.

Salam, kao i neki drugi lokalni meštani, veruje da Turska na kraju želi da prisvoji teritoriju za sebe.

„Oni samo žele da mi napustimo ove krajeve", dodaje on.

Malo moći

Blizu Kani Masija, BBC se iz prve ruke uverio kako turske snage praktično potiskuju iračke granične snage, odgovorne za zaštitu iračkih međunarodnih granica.

Na nekoliko lokacija, graničari su zauzimali položaje duboko na iračkoj teritoriji, direktno preko puta turskih trupa, koje ne mogu da priđu direktno granici i potencijalno rizikuju sukob.

„Položaji koje vidite su turski položaji", kaže general Farhad Mahmud, pokazujući prstom na greben preko puta doline, oko 10 kilometara unutar iračke teritorije.

Ali „mi ne možemo da stignemo do granice da bismo znali tačan broj tih položaja", dodaje on.

Širenje turske vojske u iračkom Kurdistanu, podstaknuto njenim usponom kao dronovske sile i sve većim budžetom izdvojenim za odbranu, doživljava se kao deo šire promene spoljne politike ka većem intervencionizmu u regionu.

Slično operacijama u Iraku, Turska je takođe pokušala da uspostavili tampon zonu duž svoje granice sa Sirijom kako bi zadržala sirijske oružane grupe koje su u savezništvu sa PKK-om.

Javno, iračka vlada osuđuje prisustvo turske vojske u zemlji.

Ali iza zatvorenih vrata, ona je uslišuje neke od zahteva Ankare.

Dve strane su 2024. godine potpisale memorandum o razumevanju radi zajedničke borbe protiv PKK-a.

Ali dokument, u koji je BBC imao uvid, nije postavio nikakva ograničenja za turske trupe u Iraku.

Irak zavisi od Turske zbog trgovine, ulaganja i vodosnabdevanja, dok njegova poljuljana unutrašnja politika dodatno onemogućuje vladi da zauzme čvrst stav.

Iračka nacionalna vlada nije odgovorila na BBC-jev zahtev za komentar.

Za to vreme, vladari polu-autonomnog iračkog Kurdistana imaju bliske odnose sa Ankarom na osnovu zajedničkih interesa i često su ublažavali štetu po civile od turske vojne akcije.

Kurdistanska demokratska stranka (KDP), krvni neprijatelj PKK-a, dominira Kurdistanskom regionalnom vladom (KRG) i zvanično je na vlasti od 2005. godine, kad je irački ustav dodelio regionu njegov poluautonomni status.

Bliske veze KDP-a sa Turskom doprinele su ekonomskom uspehu regiona i ojačale njegovu poziciju, i protiv njegovih regionalnih političkih rivala i sa iračkom vladom u Bagdadu, sa kojom se bori za veću autonomiju.

Hošjar Zebari, viši član KDP-ovog politbiroa, okrivio je PKK za tursko prisustvo u iračkom Kurdistanu.

„Turska vojska ne žele da naude našem narodu", rekao je on za BBC.

„Oni ga ne zatvaraju. Ne smetaju mu da obavljaju svoje poslove. Njihov naglasak, njihov jedini cilj je PKK."

Sukob ne pokazuje znake posustajanja, uprkos tome što je lider PKK, koji je dugo vremena proveo u zatočeništvu, Abdulah Odželan, pozvao u februaru vlastite borce da polože oružje i rasformiraju se.

Turska je nastavila da granatira ciljeve širom iračkog Kurdistana, dok je PKK prošlog meseca preuzeo odgovornost za obaranje turskog drona.

I dok je broj nasilnih incidenata u Turskoj opao od 2016. godine, prema računici nevladine organizacije Krizna grupa, oni u Iraku su u međuvremenu skočili, a civili koji žive na granici su počeli da se suočavaju sa sve većim rizikom od smrti i raseljenja.

Jedan od ubijenih bio je i 24-godišnji Alan Ismail, pacijent raka četvrtog stadijuma koji je bio pogođen u vazdušnom napadu u avgustu 2023. godine, dok je bio na putu u planine sa rođakom Hašemom Šakeom.

Turska vojska je negirala da je izvršila napad toga dana, ali policijski izveštaj u koji je BBC imao uvid pripisuje incident turskom dronu.

Kad je Hašem podneo žalbu lokalnom sudu u vezi sa napadom, privele su ga kurdske snage bezbednosti i držale osam meseci pod sumnjom da podržava PKK, što on i njegova porodica negiraju.

„To nas je uništilo. Kao da su nam ubili čitavu porodicu", kaže Ismail Čiču, Alanov otac.

„Turci nemaju prava da ubijaju ljude u njihovoj vlastitoj zemlji, na njihovoj vlastitoj teritoriji."

Tursko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev BBC-ja za komentar.

Ono je prethodno reklo za medije da turske oružane snage poštuju međunarodno pravo, i da u planiranju i sprovođenju svojih operacija gađaju samo teroriste, dok istovremeno vode računa o tome da ne naude civilima.

BBC je video dokumente koji sugerišu da su kurdske vlasti pomogle Turskoj da izbegne odgovornost za civilne žrtve.

Poverljivi spisi u koje je BBC imao uvid pokazuju da je kurdski sud zatvorio istragu o Alanovom ubistvu, rekavši da je počinilac nepoznat.

A u njegovoj umrlici, koju su izdale kurdske vlasti i u koju je BBC imao uvid, piše da je umro od „fragmenata eksploziva".

Kad se ne pomene da su žrtve vazdušnih napada poginule od posledica nasilja umesto u nesreći, to otežava porodicama da zahtevaju pravdu i odštetu, na koje imaju pravo i prema iračkom, i prema kurdskom zakonu.

„Na većini umrlica, napišu samo 'infidžar', što znači eksplozija", kaže Kamaran Otman iz Mirovnjačkih timova iz zajednice.

„Bilo šta može da eksplodira".

„Mislim da Kurdska regionalna vlada ne želi da učini Tursku odgovornom za ono što radi ovde."

KRG je rekao da jedan „broj žrtava" sukoba između Turske i PKK-a dokumentovan kao „civilni mučenici", što znači da su nepravedno ubijeni i da imaju pravo na odštetu.

Skoro dve godine od Alanove smrti, njegova porodica još uvek čeka, ako ne na obeštećenje, onda makar na priznanje od KRG-a.

„Mogli bi makar da nam izraze saučešće - ne treba nam njihova odšteta", kaže Ismail.

„Kad nešto ode, nema ga više zauvek."

Pogledajte video: Zašto se žene samospaljuju u Iračkom Kurdistanu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk