Tri decenije posle mirovnog sporazuma koji je zaustavio krvavi rat u Bosni i Hercegovini (BiH), napetosti u toj balkanskoj zemlji ne jenjavaju.
U Republici Srpskoj (RS), jednom od dva entiteta BiH, 25. oktobra biće održan neobavezujući referendum, a pitanje je usmereno protiv visokog međunarodnog predstavnika Kristijana Šmita, čije odluke i legitimitet osporava Banjaluka, i organa BiH.
Odluka Skupštine RS, doneta u 'sitne sate' većinom glasova vladajuće koalicije posle višečasovne rasprave, usledila je posle niza odluka Šmita i pravosuđa BiH protiv Dodika.
„Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku Izborne komisije BiH o oduzimanju mandata predsedniku Republike Srpske", glasi referendumsko pitanje.
Od 65 prisutnih poslanika, za raspisivanje referenduma je glasalo 50, niko nije bio protiv ni uzdržan.
Vladajuća većina, predvođena Dodikovom strankom, tvrdi da odluke Šmita i organa BiH, vode ka, ne samo ukidanju postojećih prava Republike Srpske, već i njenom postojanju, pa ih stoga, kažu, ni ne priznaju.
Neki poslanici opozicije napustili su salu neposredno pre glasanja, a drugi su u njoj ostali, ali se nisu izjašnjavali.
Skupština RS je usvojila i niz zaključaka, među kojima i da se Milorad Dodik, kome su organi BiH oduzeli mandat predsednika RS, i dalje smatra legitimnim šefom tog entiteta, kao i da neće biti održani vanredni izbori za predsednika Republike u organizaciji izbornih organa centralne vlasti u BiH.
Zahteva se od svih političkih faktora u RS, političkih partija i pojedinaca, da se ne prijavljuju na eventualne prevremene izbore za predsednika RS, glasi usvojena odluka.
„Smatramo da je Milorad Dodik i dalje predsednik RS i da treba odbaciti mogućnost sprovođenja prevremenih izbora", rekao je Srđan Mazalica, šef poslaničkog kluba Dodikove stranke.
Dodik je rekao da RS „treba da reafirmiše pravo na samoopredeljenje, naša sudbina treba da bude u našim rukama".
„Pravo na samoopredeljenje nije samo pravo na nezavisnost, već pravo da odlučujemo o svom statusu", precizirao je.
Poručio je i da će „otići iz politike" onog trenutka kada se sve stranke ujedine, dakle i opozicione, i poruče da „nema izbora u organizaciji Centralne izborne komisije BiH".
„Skupština RS bi se posle nedelju dana sastala i dela odluku kada će biti izbori za predsednika koje će sprovesti Republička izborna komisija Republike Srpske.
„Ja tada napuštam politiku", rekao je Dodik.
Sredinom avgusta 2025., potvrđena je odluka Suda BiH da Milorad Dodik više ne može da obavlja funkciju predsednika RS, na koju je izabran u oktobru 2022.
Dodiku je Centralna izborna komisija BiH oduzela mandat posle pravosnažne presude Suda BiH, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita.
Iako ponavlja da ne priznaje sudove BiH, Dodik se ipak povinovao odluci - umesto zatvorske kazne, pristao je da oplati novčanu, tačnije, 'kupio' je slobodu.
Upravo tu činjenicu su isticali poslanici opozicionih stranaka tokom rasprave u Skupštini RS o raspisivanju referenduma.
„Dodik je rekao da ne priznaje sudove BiH, a onda je platio kaznu, što znači da ih ipak priznaje, pa zašto bismo onda raspisivali referendum?", upitao je jedan od opozicionih poslanika.
„Ne pada nam na pamet da učestvujemo u uzurpacijama i bezakonju sledeći avanture Milorada Dodika.
„Ovo je njegov kraj, on je toga svestan i trebalo bi da se boji ko će mu od njegovih saradnika prvi zabiti nož u leđa", poručio je Nebojša Vukanović, poslanik opozicione Liste za pravdu i red.
Dodik, koji je na početku političke karijere zagovarao poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma o BiH, predstavljao se kao reformator, govorio da su Srbi činili ratne zločine tokom rata i da je u Srebrenici bio genocid, menjao je stav kako je politički rastao i obavljao najvažnije funkcije - premijer, pa predsednik RS.
Poslednjih godina često preti 'otcepljenjem' RS od BiH, mada to nikada nije sproveo u delo.
Bio je na poziciji predsednika RS i od 2010. do 2018.
Do izbora za predsednika RS 2022., bio je član Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda.
Dodik održava izuzetno bliske odnose kako sa vlastima u Srbiji, pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i koliko je često u Banjaluci, toliko maltene provodi vremena i u Beogradu.
Bio je i u beogradskoj Areni 21. avgusta da gleda prijateljsku utakmicu košarkaških reprezentacija Srbije i Slovenije uoči Evropskog prvenstva, kada su mu neki gledaoci zviždali.
Dodik je političar iz jugoistočne Evrope koji ima najbolje i najbliže odnose sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022., Dodik je više puta boravio u Moskvi, a šef Kremlja ga je i odlikao.
Dodik je godinama pod američkim i britanskim sankcijama zbog, kako je obrazloženo, „potkopavanja legitimiteta i teško izvojevanog mira" u Bosni.
Dodik je više puta izjavio da za sankcije ne haje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar