Nekada poznata kao „Severna Koreja Evrope", Albanija se danas oslanja na njena milenijumima stara arheološka nalazišta i bogato kulturno nasleđe pokušavajući da promeni sliku o sebi u svetu.
Posle perioda previranja, često se kaže da se treba okrenuti budućnosti.
Međutim, 40 godina nakon smrti komunističkog diktatora Envera Hodže, Albanija se na mnogo načina okreće njenoj dalekoj prošlosti.
Tokom perioda ekstremne izolacije zemlje od 1940-ih do 1991. godine, zatvoreni su verski objekti i zapostavljene su mnoge istorijske znamenitosti, i tako je Albanija dobila nadimak „Severna Koreja Evrope".
Međutim, danas Albanija ulaže velike napore da istakne njeno kulturno nasleđe očuvanjem prirodnog krajolika i prihvatanjem njenih drevnih korena.
Jedan od takvih primera su ruševine grada Butrinta, blizu granice sa Grčkom, starog više od 2.500 godina.
Lokalitet, za koji se veruje da potiče iz oko 800. godine pre nove ere, dugo je bio u središtu zapadnog sveta, preživljavao sukobe, upijao različite culture, i ostavljao višeslojne tragove istorije za istraživanje.
Verovatno je prvobitno bio grčki polis pre nego što su ga Rimljani osvojili i od njega napravili užurbani grad sa termama.
Kasnije su pečat ostavili i Vizantija i Osmansko carstvo.
Istorija Butrinta oslikava političke preokrete na Mediterana i njegove mnoge kulture i religije koje su oblikovale današnju Albaniju.
„[Butrint] je 1992. godine postao prvo mesto u Albaniji koje je upisano na listu Svetske baštine UNESKO-a, organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija", kaže voditelj Kasa Alom u nedavnoj epizodi BBC Travel Show.
„[Ovo mesto čuva] deo bogate kulturne istorije na koju nisu bacilli senku događaji tokom prošlog veka".
Danas su prostrane ruševine ovog grada deo Nacionalnog parka Butrinta, koji obuhvata 93 kvadratna kilometra pošumljenog priobalnog područja.
U park živi 1.200 različitih biljnih i životinjskih vrsta.
Posetioci mogu da istražuju ostatke anitčkog amfiteatra, dive se ranohrišćanskim spomenicima, a zatim da prošetaju šumovitim brdima ili krstare obližnjim jezerom Butrintom.
Zaštita i ruševina i okolnog parka rezultat je zajedničkih napora organizacija poput Fondacije Butrinta i Svetskog fonda za spomenike.
Donacije ovih ogranizacija pomogle su da se Butrint restaurira i zaštiti njegovo prirodno okruženje, a istovremeno je pružena obuka u oblasti zaštite istorijskih lokaliteta čime su otvorena toliko potrebna radna mesta u lokalnoj zajednici.
„Poslednjih 30 godina se vodi borba za zaštitu lepota i istorije Butrinta, prvobitno zbog toga što je bio zapostavljen nakon pada komunizma… ali i zbog investitora koji su pokušavali da grade oko lokaliteta", Ani Tare, direktor Nacionalnog parka Butrinta, rekao je za BBC.
Butrint nije jedino mesto u Albaniji koje je obnovljeno.
U glavnom gradu Tirani, 278 kilometara severno od Butrinta, mnogi spomenici iz doba Envera Hodže srušeni su da ustupe mesto novim javnim prostorima.
Na primer, Skenderbegov trg koji je nekada bio prepun spomenika posvećenih komunizmu i moći Hodže, danas je najveći pešački trg na Balkanu.
A imponzantna Tiranska piramida, koja je nekada bila muzej posvećen Hodži, pretvorena je u park i vrt sa skulpturama i pruža panoramski pogled na grad.
Umetnost je, takođe, pomogla Albancima da se oslobode prošlosti i osmisle novi nacionalni identitet na različite načine.
Na primer, programi kao što je godišnji festival drame koji se održava u drevnom kamenom amfiteatru u Butrintu, doprineli su da se kod lokalnog stanovništva povrati ponos i osećaj za istoriju.
„U početku su [posetioci festivala] bili bučni, nisu razumeli šta se zapravo dešava i krali su jastučiće sa sedišta", kaže Tare.
„Ali za pet godina, lokalno stanovništvo je počelo lepo da se oblači za festival, niko ne pravi buku, svi poštuju pozorište, i više se ne kradu jastučići.
„Zašto? Zato što ih je kultura [ovog mesta] osvestila i dala im osećaj ponosa".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar