U ljudskim crevima živi više od 100 miliona nervnih ćelija i ona su odgovorna za proizvodnju čak 95 odsto serotonina, neurotransmitera koji je ključan za osećaj blagostanja i zadovoljstva.
Nedavno su novi dokazi ukazali na ogroman značaj crevne mikrobiote (flore), zajednice koja se sastoji od triliona bakterija, virusa, gljivica, i drugih mikroorganizama, za zdravlje kako tela, tako i uma.
Ovo jasno pokazuje koliko su povezani mozak i creva i kako utiču jedno na drugo.
Verovatno ste nekad imali „osećaj u stomaku”, osetili mučninu pred važan sastanak ili ste bili razdražljivi tokom perioda zatvora.
A kako se ta veza zapravo uspostavlja i da li možemo da je ojačamo da bismo živeli zdravije i srećnije?
Ova dva organa međusobno komuniciraju na tri ključna načina, objašnjava doktorka Saliha Mahmud Ahmed, gastroenterološkinja i ambasadorka medicinske istraživačke dobrotvorne organizacije Bowel Research UK.
Prvi kanal komunikacije je nervus vagus, odnosno živac lutalac ili pneumogastrični živac koji je veoma važna struktura nervnog sistema koja direktno povezuje mozak sa brojnim organima, među kojima su srce i creva.
Drugi mehanizam komunikacije između mozga i creva su hormoni.
Te supstance, kao što su hormon grelin i glukagonu sličan peptid-1 (GLP-1) koji se luče iz žlezda i prenose signale širom tela, omogućavajući usklađenu komunikaciju između organa.
Treći kanal je imuni sistem.
„Mnogi misle da su imune ćelije prisutne samo u krvi i limfnim čvorovima, ali zapravo se ogroman broj njih nalazi u crevima, gde imaju ulogu posrednika između mozga i celog organizma”, navodi doktorka Ahmed.
Doktor Pankadž J. Pasriša, stručnjak za gastroenterologiju na klinici Majo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), naglašava da ova posebna veza između mozga i creva postoji jer mozak zahteva veliku količinu energije za funkcionisanje, a upravo su creva glavni „energetski pogon” našeg tela.
On podseća da mozak čini svega dva odsto telesne mase, ali troši čak 20 odsto ukupne energije, a zadatak creva je da razlože hranu na proste molekule i apsorbuju ih i tako čitavom organizmu obezbedila potrebno „gorivo”.
Ali, to je dvosmerna komunikacija, jer mozak utiče na creva, ali i creva utiču na rad mozga.
U svakodnevnom životu postoji više primera te veze koju lako možemo da primetimo.
Kada se nađemo u opasnoj ili stresnoj situaciji, ili pred važnim događajem poput poslovnog sastanka, jedna od prvih fizioloških reakcija dešava se upravo u crevima.
Tada možemo da osetimo mučninu, grčeve u stomaku ili čak da dobijemo proliv.
Slično tome, kada smo zaljubljeni, često osećamo poznate „leptiriće u stomaku”, ili emocionalnu senzaciju vezanu za uzbuđenje kada smo u blizini nekoga ko nam se dopada.
S druge strane, ako patimo od zatvora i danima ne odlazimo u toalet, to može da izazove razdražljivost i pojačan stres.
U ljudskim crevima je između 10 i 100 triliona mikroorganizama, bakterija, virusa, gljivica, protozoa i drugih mikroskopskih agenasa.
Njihov broj prevazilazi broj ćelija u organizmu.
Stručnjaci objašnjavaju da ova raznolika zajednica živi u simbiozi sa organizmom - oni dobijaju hranljive materije iz namirnica koje unosimo i pomažu u varenju, ali, ujedno razlažu pojedine sastojke koje naš organizam ne može samostalno da preradi.
U poslednje dve decenije, znanje o mikrobioti i njenom uticaju na zdravlje značajno je unapređeno.
Doktorka Ahmed objašnjava da su zahvaljujući savremenim naučnim alatima i testovima istraživači uspeli da izmere mikroorganizme koji nastanjuju creva i da bolje razumeju njihovu ulogu u razvoju određenih bolesti.
„Promene u ravnoteži mikrobiote, što nazivamo disbioza, danas se povezuju sa gotovo svakom poznatom bolešću”, dodaje doktor Pasriša.
Još 2011. godine, doktor Pasriša je predvodio pionirsku studiju na pacovima koja je pokazala da zapaljenje ili oštećenje tkiva želuca u prvim danima života može da izazove dugotrajan porast ponašanja kao što su depresija i anksioznost.
Druge studije su pokazale da je disbioza, odnosno narušena crevna flora, povezana sa gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima, pa čak i karcinomima.
Ipak, doktor Pasriša upozorava da i dalje nema dovoljno dokaza da se jasno utvrdi da su poremećaji u crevnoj flori uzroci nekoliko bolesti.
„Postoje određeni pokazatelji, kako iz istraživanja na životinjama, tako i u ograničenim studijama na ljudima, da problemi mogu da počnu u crevima, a da kasnije izazovu anksioznost ili depresiju.
„Ali, da li te bolesti zaista nastaju zbog creva, još ne znamo”, kaže on.
S obzirom na nova saznanja o mikrobioti i vezi creva i mozga, postavlja se pitanje da li je moguće postići savršenu ravnotežu mikroorganizama koji žive u našem probavnom sistemu?
Doktorka Ahmed objašnjava da je to teško, jer svako ima jedinstvenu kombinaciju bakterija, virusa i drugih agenasa.
„Mikrobiom svakog čoveka je drugačiji.
„Nemamo svi istu polaznu osnovu”, kaže ona.
Ipak, stručnjaci su saglasni da postoje univerzalne preporuke koje mogu da doprinesu zdravlju creva.
Za početak, to je raznovrsna i uravnotežena ishrana.
Za podršku zdravoj mikrobioti preporučuju se probiotici, namirnice koje sadrže korisne bakterije kao što su prirodni jogurt, kefir ili kombuha, i prebiotici, vlaknaste supstance koje hrane takve bakterije poput voća i povrća.
„Rekla bih da je izuzetno važna raznovrsnost u ishrani, naročito broj biljnih namirnica koje unosimo”, naglašava doktorka Ahmed.
Preporučuje da razmislimo o količini voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova, semenki, i začina u svakom obroku.
„Nisam vegetarijanka, ali verujem da treba da povećamo udeo biljnih namirnica u ishrani”, dodaje ona.
Doktorka Ahmed se poziva i na studije koje pokazuju da ljudi koji prosečno unose 30 različitih biljaka nedeljno imaju zdraviju crevnu floru.
Ali može li promena ishrane da utiče na osećanja i da čak pomogne u borbi protiv bolesti kao što je depresija?
Na ovo pitanje pokušali su da odgovore istraživači sa Univerziteta Oksforda u Velikoj Britaniji.
Istraživači su okupili 71 dobrovoljca koji pate od depresije i podelili ih u dve grupe.
Prva grupa je četiri nedelje dobijala probiotike, dok je druga primala placebo.
Ispitivanje je bilo nasumično i dvostruko slepo, što znači da ni ispitanici ni naučnici nisu znali ko šta uzima.
Tokom ispitivanja, stručnjaci su merili različite parametre - raspoloženje, nivo anksioznosti, kvalitet sna, kortizol, hormon stresa, u pljuvački.
Profesorka Rita Bajao, klinička psihološkinja i rukovoditeljka istraživanja, objašnjava da su ljudi koji pate od depresije skloniji da opažaju negativna osećanja i izraze lica, nego ona neutralna i pozitivna.
„Hteli smo da utvrdimo da li probiotici mogu da utiču na obradu emocionalnih informacija u mozgu”, kaže profesorka Bajao, vanredna profesorka na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Lisabonu, u Portugalu.
„U grupi koja je dobijala probiotike, uočili smo manju sklonost ka prepoznavanju negativnih izraza lica i drugih emocionalnih signala”.
Veruje da probiotici mogu da ublaže neke simptome depresije, ali naglašava da su potrebna dodatna istraživanja.
„Potrebno nam je još mnogo podataka, ali postoje indicije da probiotici imaju pozitivan uticaj uz dobar nivo podnošljivosti i manje neželjenih efekata”, zaključuje ona.
Doktor Pasriša kaže da promena sastava mikrobioma koja može da ima neki uticaj može da potraje decenijama.
„A znamo i da je većini ljudi teško da dugoročno primenjuju zdrave navike.
„Da nije tako, ne bismo imali epidemiju gojaznosti”, kaže on.
„Ali, prikupljamo ključne delove ove slagalice”, zaključuje Pasriša.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar