Odrastao sam u Katmanduu, prestonici Nepala, posmatrajući Himalaje.
Otkako sam otišao, najviše mi nedostaju široki, panoramski pogledi na neke od najviših planinskih vrhova na svetu.
Svaki put kada posetim Katmandu, nadam se da ću makar na trenutak ugledati taj veličanstven planinski venac.
Ali poslednjih godina nemam mnogo sreće.
Hotel u kojem sam odseo tokom nedavne posete u aprilu bio je na solidnoj nadmorskoj visini sa koje se planine vide kada je vedro, ali nijedan dan tokom mog dvonedeljnog boravka nije bio takav.
Čak ni sa glavnog vidikovca u Nagarkota, nadomak Katmandua, nije moglo da se vidi ništa osim guste izmaglice, kao da planine uopšte ne postoje.
„Više ovo mesto ne reklamiram da ima pogled na 'izlazak, zalazak sunca i Himalaje' kao ranije”, kaže Jogendra Šakja, koji ima hotel u tom području još od 1996. godine.
Glavni krivac koji danas zaklanja veličanstveni prizor je ozbiljno aerozagađenje koje se nad regionom zadržava u vidu guste izmaglice.
Turistička industrija u zemljama kao što su Nepal, Indija, Pakistan, i Butan, preko kojih se protežu Himalaji, u velikoj meri se oslanja na planine za privlačenje miliona posetilaca iz celog sveta.
„Tokom jedne ture prošle godine morali smo da obeštetimo grupu planinara, jer zbog izmaglice naši vodiči nisu mogli da im pokažu Himalaje”, kaže Laki Četri, jedna od prvih žena planinarskih vodiča u Nepalu.
Naučnici upozoravaju da je izmaglica u ovoj oblasti sve intenzivnija, da traje sve duže i znatno smanjuje vidljivost.
Izmaglica nastaje kao kombinacija zagađivača poput prašine i čestica dima iz požara.
U nekim delovima ovog područja se zadržava, naročito tokom sušne sezone koja sada, usled klimatskih promena, traje znatno duže.
Stručnjaci kažu da se vidljivost manja od 5.000 metara smatra izmaglicom.
Sezona monsuna traje od juna do septembra, kada oblaci, a ne izmaglica, zaklanjaju pogled na planine i smanjuju vidljivost.
Zato je period od oktobra do maja tradicionalno bio najbolji za turizam, jer se tada očekivalo manje padavina i najbolja vidljivost.
Nekada su mart i april donosili gustu izmaglicu i vrlo nisku vidljivost zbog visokih temperatura i nedostatka kiše.
Danas taj period počinje već u decembru.
A produžena sušna sezona znači da nema kiše koja bi mogla da razbije izmaglicu.
Džon Kerol, turista iz Australije, posetio je Nepal više od deset puta od 1986. godine.
„Veliko je razočaranje kada ne možete da vidite planine”, kaže on.
„Nije bilo ovako pre 10t godina, ali sada izmaglica dominira i to je izuzetno razočaravajuće za posetioce poput mene”, dodaje Kerol.
Krišna KC, pokrajinski predsednik Udruženja planinarskih vodiča Nepala u pokrajini Gandakiju, na zapadu zemlje, kaže da je industrija planinarenja u ozbiljnoj krizi.
„Naši članovi, organizatori planinarskih tura, sve su više obeshrabreni jer bez pogleda na Himalaje nema ni posla.
„Mnogi od njih čak razmišljaju da promene profesiju”, kaže on za BBC.
U centralnim Himalajima, na severu Indije, hotelijeri i turistički radnici u saveznim državama Himačal Pradešu i Utarakandu kažu da je izmaglica sada gušća i da se vraća mnogo brže nego ranije.
„Imamo duge sušne periode, a zatim iznenadne, jake padavine, što nije bio slučaj u prošlosti.
„Zbog neredovnih kiša, izmaglica se zadržava mnogo duže”, kaže Malika Virdi, koja radi u turističkoj industriji u državi Utarakandu.
Međutim, Virdi veruje da su i turisti uporni.
„Izgleda da su se turisti pomirili sa situacijom.
„Mnogi od njih prihvate da ovog puta nisu imali sreće i govore da ih Himalaji pozivaju da se vrate, i zaista se vraćaju”, kaže ona.
Zapadni Himalaji u Pakistanu su do nedavno bili manje pogođeni izmaglicom jer su planine relativno udaljene od velikih gradova.
Ali lokalno stanovništvo kaže da čak i planinski venci koji su nekada mogli jasno da se vide iz gradova kao što su Pešavar i Gilgit sada retko mogu da se vide.
„Izmaglica se duže zadržava i više ne možemo da vidimo planine koje smo nekada mogli”, kaže Asif Šudža, bivši direktor pakistanske Agencije za zaštitu životne sredine.
Nekoliko južnoazijskih gradova se redovno nalazi pri vrhu liste najzagađenijih mesta na svetu.
Javno zdravlje u mnogim delovima regiona ozbiljno je pogođeno toksičnim vazduhom, koji takođe uzrokuje prekide u saobraćaju i zatvaranje škola i fakulteta.
Ispusti iz vozila i industrije, prašina sa gradilišta i makadamskih puteva, kao i spaljivanje otpada na otvorenom predstavljaju glavne izvore zagađenja tokom cele godine.
Čestice poput čađi iz velikih šumskih požara i paljenja strništa na poljoprivrednim gazdinstvima u severnoj Indiji, Pakistanu i Nepalu se tokom sušne sezone kombinuju sa već postojećim zagađivačima u vazduhu.
Duža i intenzivnija sušna sezona, kao posledica klimatskih promena, dovela je do značajnog porasta broja šumskih požara u regionu.
A meteorološke prilike, kada se topliji sloj vazduha zadržava iznad hladnijeg, stvaraju uslove tokom kojih se zagađivači zadržavaju u vazduhu i ograničava se vertikalno kretanje vazduha, što onemogućava raspršivanje zagađenja.
„Izmaglice i peščane oluje u južnoj Aziji su u porastu, a očekuje se da će se taj trend nastaviti usled klimatskih promena i drugih činilaca”, dr Somešvor Das iz Meteorološkog udruženja južne Azije kaže za BBC.
Nedavno istraživanje u Katmanduu pokazalo je da su od 2000. godine u proseku skoro svi dani u decembru, januaru i februaru iznad praga vidljivosti i da mogu da se svrstaju u dane sa izmaglicom.
Tokom 1990-ih, procenat takvih dana u istim mesecima bio je oko 60 odsto.
Prema podacima nepalskog Zavoda za hidrologiju i meteorologiju, na aerodromu u Pokhari, jednom od glavnih turističkih centara u zapadnom Nepalu, je 2024. godine zabeleženo 168 dana sa izmaglicom.
To je značajan porast u odnosu na 23 takva dana u 2020. i 84 dana u 2021. godini.
Međutim, još uvek ne postoje sveobuhvatni i uporedivi podaci na regionalnom nivou o učestalosti dana sa izmaglicom.
Stručnjaci kažu da su Himalaji verovatno najviše pogođen planinski venac na svetu, upravo zbog svog položaja u najmnogoljudnijem delu planete.
To znači da bi očaravajući pogled na Himalaje ubuduće mogao ostati rezervisan mahom za fotografije, umetničke slike i razglednice.
„Preostaje nam da radimo ovaj posao sa osećajem krivice, jer ne možemo da pokažemo planine ljudima koji su nam upravo zbog njih došli i platili”, kaže Laki Četri, koja je u Pokhari, slikovitom turističkom mestu na zapadu Nepala, obučila mnoge žene da postanu planinarske vodičice.
„A protiv izmaglice ne možemo ništa”.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar