Rak prostate je jedan od najčešćih oblika kancera među muškarcima, odmah iza raka pluća i debelog creva.
Ova bolest može različito da se razvija.
Kod nekih se brzo širi, a kod drugih sporo raste i nekad traži minimalno lečenje ili ne mora uopšte da se primenjuje terapija.
Od raka prostate u Srbiji godišnje oboli oko 3.000, a premine 1.000 muškaraca, podaci su Udruženja medikalnih onkologa.
Prostata je žlezda veličine lešnika i nalazi se odmah ispod bešike u karlici.
Okružuje uretru - cev koja sprovodi mokraću iz tela u penis.
Rak prostate - rast abnormalnih i nekontrolisanih ćelija - često se sporo razvija.
Nekad prođu godine do prvih znakova i simptoma, a kod nekih ludi i ne bude nikakvih problema zbog toga.
Međutim, kod drugih kancer može biti agresivan i smrtonosan.
Rak prostate koji je rano uočen ima najveće šanse za uspešno lečenje.
Jedan od osam muškaraca dobiće ovu bolest u nekom trenutku života, podaci su britanske organizacije Rak prostate.
Najčešći je u starijem dobu - među muškarcima starijim od 75 godina.
Slučajevi kod mlađih od 50 su retki.
Vaš rizik od raka prostate je veći ako je bliski rođak - otac, brat, deda ili stric - imao to oboljenje.
Učestaliji je kod tamnoputih ljudi.
Na sajtu organizacije Rak prostate dostupan je merač rizika za ovu bolest na engleskom.
Za 30 sekundi se otkrije stepen rizika i u zavisnosti od rezultata predlaže se odlazak lekaru.
Ovi simptomi mogu ukazivati i na druga stanja, ali je važno da lekar proveri sve promene.
Ne postoji jedan, dijagnostički test.
Lekari postavljaju dijagnozu na osnovu različitih parametara.
Može da podrazumeva test krvi koji utvrđuje specifični antigen za prostatu (PSA) i skeniranje, kao i biopsiju, uzimanjem uzorka koji se ispituje u laboratoriji.
PSA testovi - takozvani tumor markeri - ne koriste se redovno za skrining zdravih muškaraca jer rezultati mogu biti nepouzdani.
I visok PSA ne znači uvek kancer, jer broj antigena može porasti i zbog infekcije, na primer.
A pojedini ljudi sa povišenim PSA mogu imati rak prostate koji ne stvara probleme, niti zahteva lečenje, a izazvaće nepotrebnu brigu i pretrage.
Istraživači su više puta ispitivali da li bi bilo korisno uvesti skrining.
Te studije, generalno, pokazuju da bi ponuda PSA testa svim muškarcima određene starosti dovela samo do malog smanjenja broja muškaraca koji umiru od raka prostate.
Muškarci stariji od 50 godina obično mogu da zatraže od lekara opšte prakse PSA test krvi ako žele.
Lekar opšte prakse će objasniti potencijalne koristi i rizike od testiranja.
Ako neko odluči da želi PSA test, dva dana pre trebalo bi da se uzdrži od seksualne aktivnosti i intenzivnog vežbanja, poput vožnje bicikla, jer to može da utiče na rezultate.
Lekari ispituju da li bi dodavanje magnetne rezonance PSA testovima moglo da poboljša stanje.
Dostupni su različiti tretmani i lekar treba da odredi najpogodniju.
Ako je rak u ranoj fazi i ne izaziva simptome ili brzo raste, moguće je da se drži pod nadzorom ili da se „posmatra i čeka".
Neki karcinomi prostate mogu da se izleči i hirurški i zračenjem.
Hormonska terapija takođe može da uspori rast raka.
Moguće je uništiti ćelije raka i upotrebom ekstremne hladnoće (krioterapija) ili visokointenzivnog usmerenog ultrazvuka.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar