Sukob države i univerziteta u Srbiji: Živo sećanje na 'Šešeljev' zakon iz 1998.

Predstavnici visokog školstva u Srbiji strahuju da bi posle 27 godina od kad je donet sporni zakon kojim je ukinuta autonomija univerziteta, prošlost mogla da se ponovi.

Strah temelje u najavama da će se Zakon o visokom obrazovanju ponovo menjati i odnosu vlasti prema univerzitetima od početka studentskih blokada.

„Sva moć je na strani vlasti - mogu da izmene zakone i opredele novac kako žele.

„Na strani univerziteta je znanje i, nadam se, solidarnost studenata i profesora”, kaže Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka, za BBC na srpskom.

Sukob države i visokog školstva dešava se i u Americi, proteklih meseci administracija predsednika Donalda Trampa vodi spor sa univerzitetima širom zemlje, a pre svega sa prestižnim Harvardom.

Reagujući na višemesečne studentske blokade, Vlada Srbije je izmenila propise i smanjila plate profesorima koji ne drže nastavu.

Neki od njih su u aprilu dobili tek nekoliko hiljada dinara.

Akademci sada strahuju da bi novi propisi mogli dodatno da umanje novac za državne fakultete dajući prednost privatnim, o čemu je posredno više puta govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Ne znam otkud zabrinutost kada dokumenta (nacrta) nema, nema ni internih konsultacija, ni različitih verzija zakona o kojima se raspredaju razne priče”, kaže ministar prosvete Dejan Vuk Stanković za BBC na srpskom.

Nije želeo da dalje govori o ovoj temi.

Dok se čeka nacrt, mnogi prizivaju zloglasni Zakon o univerzitetima usvojen glasovima socijalista, julovaca i radikala 26. maja 1998. godine.

Bila je to osveta akademskim radnicima koji su podržali studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića godinu dana ranije, izazvanih krađom na lokalnim izborima.

Progon i otkazi nastavnicima, prisustvo policije i kratko ošišanih momaka u fakultetskim hodnicima, zastrašivanje i pretresanje na ulazima, bili su na nekim fakultetima svakodnevica.

„Sva autonomija je bila preneta na državu koja je o svemu mogla da odlučuje.

„Bio je to potpuni krah društva, jer je autonomija univerziteta jedini garant da postoje bilo kakvi elementi slobode i njen značaj prevazilazi akademsku zajednicu”, kaže Jelena Đorđević, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji, za BBC na srpskom.

Zakon je ukinut 2002. godine, a po sadašnjim propisima država finansira univerzitete, ali oni samostalno donose ključne odluke o sopstvenoj sudbini.

• Izlazak studenata na 'izbornu utakmicu' - zašto sada
• Blokada fakulteta u Srbiji: Profesorima smanjene plate, inspekcija na vratima
• Tišina, blokade i protesti: Šest meseci od novosadske tragedije

'Spas Univerziteta'

Pod tmurnim nebom i na jakom pljusku stajali su profesori i studenti jedni pored drugih ispred Vlade Srbije 23. maja 2025.

Neformalna grupa „Pobunjeni univerzitet” pozvala je na skup tražeći između ostalog raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i raspuštanje radne grupe čiji je zadatak da izradi Nacrta Zakona o visokom obrazovanju.

„Sudbina univerziteta rešavaće se na kraju na izborima”, kaže Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Kragujevačkog univerziteta.

„Nijedan argument ne može da ubedi ovu vlast da nešto promene, jer se vode zlom namerom da se finansijski uništi univerzitet, i da mu se oduzme autonomija”, govori.

Nekoliko dana ranije, Rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta ponudio je „Inicijativu za spas Univerziteta u Beogradu", u kojoj se predlaže delimičan povratak na nastavu uz nastavak blokada.

Fakulteti ne mogu više da izdrže nezabeležene višemesečne pritiske kojima su izloženi - blokade računa, egzistencijalnu ugroženost i odlazak zaposlenih, gubitke studenata, tužbe, piše u Inicijativi.

Trenutnu situaciju, Aleksandra Krstić opisuje kao „neizdrživu”.

„Ako se ovako nastavi, mi ćemo ekonomski potpuno propasti, a studenti će se razjediniti”, kaže.

Dok govori, niz jednu od centralnih beogradskih ulica Kneza Miloša spušta se velika grupa studenta, koju predvode mladići sa prepoznatljivim transparentom „Mašinci protiv mašinerije”.

Kolona se proteže od zgrade vlade do Pionirskog parka, i među njima je Ružica Simić, studentkinja Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

„Smanjenje plata i pritisci na profesore su stvarni i mi imamo razumevanja za njih", kaže Simić.

„Ali mi nećemo da pokleknemo. Ovo je trenutak da se pokažu zubi i da se blokade nastave do ispunjenja zahteva”, govori.

„I da se nastavi nastava, pritisci neće stati. Tek tada će, u toj prelomnoj tački, biti najveći”, veruje.

Kao i profesori, i ona formiranje Radne grupe za izradu zakona vidi kao dalji pritisak na univerzitet.

„Obrazovanje se ne ceni.

„Naše blokade su počele zbog stradanja 16 ljudi koji su poginuli u padu nadstrešnice zbog nestručnih radova”, kaže.

Šta se zna o izmenama Zakona o visokom obrazovanju?

Malo.

Novoizabrana vlada napravila je Radnu grupu za visoko obrazovanje.

Ima dva zadatka: da analizira trenutni rad univerziteta i predloži nove oblike „održivog” finansiranja i da izradi Nacrt zakona o visokom obrazovanju.

„Može se očekivati finansiranje privatnih univerziteta iz budžeta, dolazak stranih univerziteta, smene dekana i postavljanje uprava od strane vlasti”, napisali su Rektorski kolegijum i dekani u Beogradu.

Profesorku Teodorović posebno brine mogući privilegovani položaj privatnih fakulteta u budućnosti.

„Imalo bi to dugoročne posledice na celo društvo.

„Obrazovanje će postati privilegija bogatih, a uz to će doći i pada kvaliteta, što će se veoma brzo osetiti”, kaže.

Vlada je prošle godine nameravala da izmeni Zakon o visokom obrazovanju, tako da strani privatni fakulteti mogu da rade u Srbiji bez provera kroz koje prolaze domaći univerziteti.

Pod pritiskom javnosti od toga se odustalo.

Zakon o visokom obrazovanju promenjen je u martu 2025, kako bi se ispunio četvrti zahtev studenta o povećanju budžeta, a izmenama su svi bili manje-više zadovoljni.

Posle ovih ustupaka akademskoj zajednici, vlast je učinila zaokret i promenila propise tako da se plate profesora obračunavaju prevashodno na osnovu nastave koju drže, a ne naučnog rada.

„Ovim izmenama pretvorili su nas u učitelje, ne ceneći suštinu našeg posla, a to je naučno-istraživački rad", kaže Jelena Đorđević, koja je i članica političkog saveta opozicione stranke Pokreta slobodnih građana.

„Zaposleni su pritisnuti na najgnusniji način, udareno je na njihova elementarna prava”, dodaje.

Pogledajte kako je izgledao kontramiting vlasti 1996. godine

„Šešeljev zakon”

Đorđević dobro zna kako izgledaju pritisci na fakultetu.

Kada je 1998. godine donet Zakon o univerzitetu, vlast je postavila svoje ljude na mesto dekana, što su pojedini iskoristili za obračun sa zaposlenima koji su bili glasni kritičari režima Slobodana Miloševića.

Od zaposlenih se tada tražilo da potpišu nove ugovore o radu, što je Đorđević odbila.

„Hteli su da pristanemo na podržavljanje univerziteta.

„Ne mogu da se pohvalim da se akademska zajednica pokazala, mali broj ljudi je odlučio da po svaku cenu na to ne pristane”, kaže.

Ona govori da je bila spremna da bude izbačena sa fakulteta iako nije imala alternativu - finansijska situacija je, kaže, bila „katastrofalna”.

„Nisam mogla da podnesem da pokleknem i pristanem na zahteve vlasti”, kaže.

Tadašnja vlast je zakon obrazložila kao način da univerzitet postane „efikasniji”.

„Podrška studenata profesorima tada nije bila gromoglasna kao sama pobuna godinu dana pre toga koja je i dovela do donošenja tog zakona”, kaže.

Profesori koji su odbili da potpišu novi ugovor su izbačeni ili su bili izopšteni na fakultetima.

„Tokom bombardovanja 1999. godine bila su organizovana dežurstva na fakultetima.

„Meni i kolegi, koji nismo potpisali ugovore, rečeno je da nismo dobrodošli na dežurstvima, jer se posmatramo kao 'lokatori'”, govori o događaju koji joj je ostao urezan.

Zakon o univerzitetu ostaće u javnosti zapamćen i kao „Šešeljev zakon”, po lideru Srpske radikalne stranke, tadašnjem potpredsedniku vlade, koji je bio jedan od njegovih najglasnijih zagovornika.

Ministar za informisanje u toj vladi bio tadašnji funkcioner radikala 28-godišnji Aleksandar Vučić, današnji predsednik Srbije.

Šešelj je osuđen zbog zločina protiv čovečnosti pred pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu 2018. godine.

Prethodno je iz SRS nastala današnja vladajuća Srpska napredna stranka, čiji predstavnici sada optužuju profesore koji su podržali studentske blokade za uništavanje obrazovnog sistema.

„Sad su nam (takvi profesori) svojim neradom, javašlukom, neodgovornošću otvorili vrata da stvari u Srbiji na različite načine menjamo i menjaćemo", rekao je Vučić televiziji Pink, pominjući nedavno nastojanje države da strani fakulteti dođu u Srbiju.

Ponovo je optužio profesore i nastavnike da su „sprovodili obojenu revoluciju".

„Moraće da budu odgovorni za zlodela koja su činili. Protiv Srbije je počinjen strašan zločin. Strašan", rekao je Vučić.

'Ovo nije 1998.'

Prilike nisu iste kao pre 27 godina, veruje profesorka Đorđević.

„Posle sankcija, gladi, inflacije, rata, bili smo ojađen narod na ivici snage. Tadašnja slabost akademske zajednice bila je i posledica svega što se desilo od raspada Jugoslavije.

„Ovog puta akademska zajednica ponašaće se drugačije. Uverena sam da svest o tome da država srlja u propast sa ovom vlašću neće dozvoliti da ova borba utihne”, kaže Đorđević.

Pod finansijskim pritiskom države, pojedini fakulteti okrenuli su se onlajn nastavi.

Do 20. maja, onlajn nastavu uveli su univerziteti u Kragujevcu i Novom Pazaru, uz još 59 pojedinačnih fakulteta u ostalim gradovima Srbije, podaci su Nacionalnog akreditacionog tela.

To što je odobrena onlajn nastava, ne znači i da se održava onako kako je zamišljena, jer se na mnogim fakultetima studenti protive.

„Ne želim na takav način da studiram", kaže Ružica Simić.

„Ušli smo u blokade svesni da možemo da izgubimo godinu.

„Onlajn nastava nije rešenje, ne možemo da nadoknadimo semestar i po na taj način. Treba da budemo kvalitetni inženjeri, a ne kao oni koji su doveli do pada nadstrešnice”, kaže ona.

Aleksandra Krstić sa FPN-a smatra da se mora pronaći nova strategija borbe za studentske zahteve.

„Ne smemo da dopustimo - ne da se ponovi 1998, jer ona je bila i prošla - nego da se ne napravi teža situacija tako što ćemo izgubiti solidarnost sa studentima i između univerziteta.

„Borba za univerzitet nije samo borba za dobre zakone, već je pre svega borba za očuvanje jedinstva studenata i profesora”, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta su napisali profesori o ispunjenosti studentskih zahteva
• Strani fakulteti u Srbiji: Glasne kritike i povlačenje predloga
• Od 9. marta do blokada: Kako je vlast odgovarala na studentske proteste